Boldirani kurziv

 Morao sam ovo!

Nije prvi put. Prosto ne mogu da gledam kako se ljudi često gube u svojoj nezasitoj želji da zarad nečeg ličnog što su zamislili, žmure pred istinom!

Neverovatno!

Sede pred kamerama, valjda beše nedelja, na javnom servisu, dve osobe, kako se to kaže "u ozbiljnim godinama"!

Ovaj drugi "iskopao" iz "slavne dopisničke prošlosti" neke "sačuvane" voditelje u emisiji čisto sportskog tipa i ubacio sebe i poznatog gosta u prve minute. Dok drugi spavaju!

(Šarenica).

Započela "dobro pripremljena" voditeljka ( nema "Šarenog") u prvom delu priču o tkzv. jubileju.

Ovaj drugi, recimo "pisac", nesvestan svoje (ne)svesti, drznuo se da piše istoriju slavnog sporta u Pirotu.

Hrabro je odlučio da narodu da neku svoju istinu. Spreman, kakva hrabrost da izbriše, sakrije, uništi dve najemotivnije godine pirotske košarke.

Od 1952. do 1954. godine!

Nema ih, nestale! 

Pirotska košarka "rođena" je 1952. godine. Bio ja, na rođendanu, otac me vodio u park Gimnazije.

Legende! Baja, Zvonko, Coa, Gilac, Crnja Beci, Bačić, Nina... 

Dakle, NEISTINA. 

Ako je trebalo smisliti "jubilej" zbog knjige i kumovanja Omladinskom stadionu da dobije ime Svetislav Pešić, makar prekrajati istoriju ovog sporta, onda je to grubo obmanjivanje naroda. 

Da se izmisli laž i ubaci u svečarenje!

Dakle - jubilej pirotske košarke, 70 godina postojanja PROŠAO JE! 

Bio je pre dve godine! 

Ako je jubilej PIROTSKOJ KOŠARCI! Namerno podvlačim! 

Ako je pak jubilej KK Pirot, onda je to okej.

 Fakti!

Iz DTV Partizan nastao je KK Partizan, iz KK Partizan, godine 1974. KK Pirot. Prvi predsednik Milivoje Popović, Mile Pop, dugogodišnji direktor Ekonomske škole!

Pisac je uz amin zalutalog predsednika u ovaj slavni Klub, u prvi plan jubileja stavio našeg Karija.

Znam Svetu dobro, on to sigurno nije ni tražio jer je njemu jasno da je u pirotskoj košarci bilo mnogo igrača koji su mnogo više dali ovom klubu i gradu.

Recimo Širac, Šerpa... i još najmanje trIdesetak njih. Makar su igrali duže!

Svetislav Kari Pešič je slavan trener, svetski, osvajač mnogih titula i, kao takav, on je simbol grada Pirota.

Njegov učinak kao košarkaša bio je sveden na dve - tri godine izuzetnih igara KK PIROTA i kvalifikacija za Prvu ligu.

U tom timu, pored njega, mnogo su dali i Šerpa, Širac, Konjoslav... ima slika! 

Ako je "pisac" bio kum predlagač za Omladinski stadion, onda je i tu pogrešio.

Kari se kao igrač proslavio u Pedagoškoj akademiji. 

Kao promoteru Pirota i svetskom treneru iz Novosadske ulice, trebalo je, kao Aleksandru Nikoliću, recimo, preimenovati Halu Kej u Halu SP Kari.

To Pešić zaslužuje!

Sve ovo pišem jer smo detinjstvo i ranu mladost proveli zajedno sa Sveticom teta Dušankinim i čika Sretenovim sinom, sa kojim sam bio nerazdvojan dok ga ponosni, a suznih očiju iz dvorišta u Novosadskoj 3, nismo ispratili u Partizan. 

"Pisac" se, umesto da pominje mnoga značajna imena pirotske košarke, zaslužne stare predsednike recimo, pred kamerama Javnog servisa, okrenuo posebno trenerima. 

Prvo: Kari i Lola nisu pirotski treneri. Oni su Piroćanci.

Zvonko i Marko, kao i Gođa, Mulac, Fića i još neki bivši košarkaši su baš pirotski treneri.

Ako je "pisac" želeo da u spisak trenera ubaci i svog sina, onda je i time opravdao svoju (ne)objektivnost.

Zaboravio je, recimo, i Zorana Petrovića koji je uveo Pirot u Drugu ligu, kao i Zorana Milovanovića, u čije vreme se Pirot našao u KLS.

Što se Karija tiče, izdvajam iz "Šarenice", onaj njegov kontinuitet Kluba, čime samo što nije rekao:

Ma, plasman u viši rang nije bitan. Igrajte "si vi tu gde ste", važno je da Klub živi. Važan je kontinuitet (tavorenje)!  

Dok smo se mi držali kontinuiteta, za to vreme su na naše i Pešićeve oči u KLS ulazile ekipe iz beogradskih naselja i vojvođanskih šorova, ali i decenijama nama ravni Valjevo, Kraljevo, Leskovac, Smederevska Palanka...

Dakle, nemojte nas zamajavati.

Neka si Kari gleda Olimpijadu, neka uživa kada svrati u Novosadsku, da uzme vazduh, a nikako ne da mu "bude drug", pa makar i ako "pisac" ne zna gde bije i tako bez razloga sedne pred kamere da mu "pristanjuje".

Mogao bih još mnogo toga da vam kažem.

Recimo o tome, da li je pisac bio kadar da piše ozbiljno štivo o velikom Klubu, smišljajući uvek neke samo njegove istine.

Sakrivao se, kao mnogo puta do sada, iza ljudi od znanja i autoriteta kako bi svoju  prosečnost sakrio.

A ti ljudi i su u ovom slučaju Kari, Vladan i Neša Đorđević! 

Da li su žmurili, ili su poverovali da je ovaj zaista kadar da bude hroničar o vremenu u kojem su generacije izuzetnih ljudi i sportista ostavili dubok trag?

P.S.

*Naslovna foto screenshot Šarenica, RTS