Selo koje je širom otvorilo zenice. Sredjuju se kuće. Nekoliko porodica već čuva po stotinu ovaca. Rajka se vratila u selo. Prava dama, vodi na ispašu skoro stotinu ovaca. Mlad sir...

Car, nekadašnji fudbaler vratio se kući. Čuva pčele. Dača, Dalibor, divan dečko nema trideset, došao na dedovinu. Organska hrana. Stotinu ovaca, ima registrovano gazdinstvo, konkuriše, hvali se dobija subvencije od Grada. Tamo malo dalje, mladi bračni par. Osmeh im ne silazi sa lica. Vidica i Boban. Jezero, ribnjak. Planiraju nove investicije. Jezero svo od izvora.

Nešto dalje od njih baka Ljubica, 150 ovaca... 

Domaćina nije bilo. Gazda Joca me uveo u jednu kuću koja se sprema za onaj ruralni turizam o kojem mnogo pričamo, a sve ide mnogo sporije. On je majstor, radi im pločice. Sve ume!

Nisam stigao da odem do ribnjaka. Bilo je već posle sedam. Umorio sam se. Poslali su mi na via transfer.

Odjavu od juče, iskoristiću kao najavu svega što ću vam danas pokazati. Da uživate. Zaboravio sam da pomenem Psjačanina iz Niša. On je arhitekta, vratio se na dedovinu. Hoće da stegne staru kuću, da sačeka trenutak da tkzv. Ruralni turizam  bude realnost i za ovo selo. Tačnije, kada se bude moglo uredjenim putem do Pasjača.

..........................................................................................................

  Krećemo! Pitao sam za najstarijeg Psjačanina koji je ostao ovde. Živi tu, zima, leto. Čuva selo od zaborava.

 Goran protetičar poveo me u brdo. Prešli smo medju od šiblja i ušli u dvorište. Kakve krupne kokoške, gazda petao se šepurio.

Goranu je bilo potrebno vremena dok se baba Duška Stanković pojavila. Pričali smo dugo. Ivana, koja montira sve ovo, po dogovoru, izdvojila je samo njena sećanja na prošle dane. Imaju decu. Neće baba Duška da ih ,,muči,, da dolaze i pomažu.

Imaju si  oni rabotu , reče mi u želji da me ubedi!

Ona je inače iz susednog sela, iz Sinje Glave. Njen ,,dečko,, je ,,ukrao,, i preko brda doveo u kuću. I tako decenijama.

Goran  protetičar me poveo  u jednu od staja. Bio je tajanstven. Ajde Paune! 

 Niska vrata, on ogroman. Ušao je prvi. Imao sam šta da vidim. Ogroman konj.

  Kobila Vera.

 Nosim traumu  iz detinjstva, konj me udarao u čelo, nekako sam uz strah ušao. Kada smo krenuli, baba Duška se pojavila. Vreme je za ,,užinu,,. Seno, zdrava hrana.

Moj domaćin, ajde naš izraz, organizator Goran protetičar krenuo je dalje. Umorio me. Predivna livada, prešli smo stotinak metara.

Dedaaa Borkooo, odjekivao je Goranov glas. Kudeee siii!?

Deda Borko me oduševio. Baš sam uživao ćaskajući sa njim. Da li je u nekom džepu imao čokanče ili je veseo po prirodi, tek, alal mu štap? 

.......................................................................................................

Krenusmo dalje, Goran kao pravi vodič, povede me na izvišicu i pokaza da je dobar iz geografije. Kakvo uživanje za oko, uho, grlo i nos ! Čula se i tišina!

..................................................................................................

  Promenio sam "organizatora", domaćina. Goran protetičar otišao je da prilegne u prikolici, umorio se. Vratio se gazda Joca.

 Idemo dalje.

 Kroz selo, do česme.

   Ha, kada ,,si neko ima sreće,,!  Preko puta česme, vidim nova ograda uradjena ,,do pola,, Tamo ispred kuće, za stolom napolju dve devojčice i jedna dama. Gazda Joca odmah  uskače "u posao" !

Dodjiiii!                                                                     

I  gospodja Rajka, nešto mi je poznata, sreo sam je u gradu, obrisa ruke i krenu ka kapiji. Bilo je dovoljno da krene razgovor. 

     Nisam krio oduševljenje. E , kad bi sve dame na svetu... kao gospodja Rajka čobanica ...

...................................................................................

Postaje svežije. Obukao sam prsluk, stavio kačket. Idemo u centar sela! A ja mislio tamo gde su parkirani automobili. Zastali smo, braća Manići, Jordan vodič pokazali su mi gde su se leti okupljali. Stotine ljudi. Deca.

Tu iznad te širine, na brežuljku kuća. Jedan deo počeo da se uredjuje, drugi još uvek iz nekog ranijeg vremena. Gazda Jordan napred, ja za njim.

 Noviceee!

 Izlazi  krupan, snažan čovek druge sede brade. Brat po bradi.

 ........................................................................................

Pored dvorišta vodi šumska staza do kuće visoko u brdu. Ponovo mi ,,duša izlazi na nos,,! Samo da ne proradi ,,hernija,,!

Taj susret nisam očekivao. Naprosto, nisam znao da je odavde niti da je ,,ušao,, u pčelarstvo. Car bivši fudbaler 

 Nosim uspomene sa Carovog pašnjaka. Dok smo razgovarali, ujela me njegova pčela. Ubedio me da je to zdravo ! Okej!

....................................................................................................

Kod Cara na terasi  bilo je nekoliko mladića. Gazda Joca pozva jednog od njih. Mlad, naočit dečko. Bistra pogleda. Sklonili smo se od gužve jeste na terasi  bilo lepo, ali ...  Sišli stazom nešto dalje.

Dečko se zove Davor Ćirić. Složili smo se da su ON i gospodja Rajka čobanica, suština ove ,,pasjačke priče,,. Budućnost ovog sela.  Videli su darove  prirode, sačuvali prošlost svojih starijih I rešili da se vrate.

  Gradska vreva, buka, asfalt, sve to jeste takodje život. Ali, ovde, odavde se kreće napred.

 Davore, dečko, hajde.

To je Davor Ćirić. Ono njegovo – put, razumeo sam potpuno. Kao i sve koji s koji su to nekako tiho rekli.

 Ako može – put. Selo bi živelo! Zamislite Davora po onom putu, dva puta dnevno –Pirot - Rasnica – Pasjač – Sinja Glava!

Ajde malo budite Davor Ćirić, Rajka, Novica... A živimo u 21.veku !

...............................................................................................................

Kada sam sišao u ,,glavnu ulicu,, tamo od centra sela prema oronulom zadružnom domu sreo sam, ne mogu da kažem baku, žena je mladja od mene.

Uuu, kako je govorljiva, baš sam se odmorio. Ajde Svetlana pričaj. I ona je preko brda, iz Babušnice , ljubav je dovela, stigla u Pasjač.

...................................................................................................

Svi Manići, Goran se priljučio, gazda Jordan, Boban i Vidica šetali su sa mnom ,,ulicama", potocima, livadama Pasjača. Poveli su me na još jedno prelepo mesto. Lipa stara sto godina. Ne znam koliko je škola. Tek, nešto su je malo "stegli". Tu na tom mestu, kod krsta okupljali su se za slave. Lepa sećanja.

   Ajde da se nadam. Sad su moderni projekti. Koriste ih na sve načine neke leve nevladine, prodaju maglu. Zašto se ne bi nešto uradilo da se, recimo slično Dojkincima I ovde nešto uradi. Predivan ambijent. Zelenilo, ogromna lipa, tu žele crkvicu da naprave.

.........................................................................................................

Sveže. Poslednji zraci sunca. Samsung S 20 je kapitulirao. Džoker iz rukava. Kamera (ne miruje). Goran i Vidica predlažu da na ribnjaku pijemo kafu. Drage volje. Ali, nisam mogao više. Treći sat. Pronalazimo poslednje zrake sunca koje se proguralo izmedju grana, već se sakriva prema Rudini.

Mlad bračni par, vedri, nasmejani, lepi. Kad sam čuo da imaju kćerku, doktora nauka, oduševio sam se. Polako,kap po kap, mrest po mrest, pastrmka za pastrmokom, izrastao je ribnjak. Prelepo planinsko jezero koje su formirali izvori. San. Lepota. Neprestana borba. To je njihov život.

Zamolio sam ih na rastanku da mi što pre pošalju video snimke. Jezero, ribnjak.

Već sutradan pre podne na mejl je sve stiglo. Ljudi, uživajte. Ne umem da ovo opišem. Raj na zemlji , na13 kilometara od grada.

   ..............................................................................................

   Ha, tokom tog popodneva, bilo je , ajde još samo ovo. Još samo ovo. Svako od Manića, gazda Jordan, Goran protetičar, želeli su da budemo svuda.

 Na kraju. Ajde još ovo!

 Goran je krenuo ispred. Uzeo ključ. Podigao rezu na kapiji i uveo me u kuću bez gazdi. Kasne, u Pirotu su. Dolaze večeras. Gazda Joca radi pločice. Vredan čovek.

Ulazim, kada se jednog dana bude rešio put, i ovo će biti  dom za ruralni turizam. Koliko sam razumeo, porodica Panajotović. Stara psjačka porodica. I on i ona odavde.

Moj poznanik parkirao vozilo do ,,beogradskih tablica", čeka. Po dogovoru, prošlo je sedam.

 Napunio gepek. Mlad sir, polutka, psjačko jagnje. Dobri neki rodjaci.

Krećemo! Psjačanje uzeli štapove, spremaju se za redovnu večernju šetnju.

Sunce se sakrilo iza Rudine. Pozdravljamo se. Ne mogu da obećam. Ako smo živi i zdravi, dolazim za Svetog Iliju. Selo slavi!

   Gazda Joca na kraju prozbori,

Ma da nam makar posipaju put, Pasjač bi se probudio i pre Svetog Ilije.

  Poverovao sam!