Volim tu atmosferu, te "obične" ljude. Lepo se osećam kada vidim osmehe, roditelje s dečicom, starije koji su nasedali okolo, cekajući da počne!

Gnjilan je moja uspomena na detinjstvo...

Već su pokojni, moji drugari iz OŠ Vuk Karadžić: braća Milan i Čeda Rančić, Baja...

Sećanje na njih vratilo me je u vreme dečačke igre u školi, utakmica sa drugim  odeljenjima. Tim iz naše ulIce igrao je s vršnjacima u Gnjilanu.

Piljac, Sika, Pele... sećaju me na igre u mlađim selekcijama Radničkog. Bobek, Perko Kobac, Perušić, Trakan, Mita Zerza, Mija Prpac i mnogi drugi - na Radnički. Koliko li je majstora fudbala dalo ovo selo...

A, Vinijada!? Bake i deke nasedale na tronoškama kraj terena iza Doma, odmah ispred velikog terena na stadionu koji su zvali Grbavica...

Slike su šetale preda mnom dok sam prolazio "glavnom" ulicom. Nigde ljudi. Automobili različitih registracija parkirani u dvorištima. Do raskrsnice s gornjom ulicom nigde nikoga.

A, onda...

 "Žućko" se jedva smestio. Pozdravi, rukovanja, čestitke i prvi pogled sa visine. Teško se probijam. Prvi snimci!

I počelo je! Jelena, sećam se, bila mi je desna ruka u onoj emisiji Radio Pirota "Trikom radio sport", najavila je Folklorni ansambl Dukat. 

Od prve Peraškijade su ovde. Sada su pravi majstori!

Jeca je najavila da će im Deša, novi kmet, pokloniti tortu.

Baš su ga odigrali. Dug aplauz! Čeka ih torta.

I dok su "dukati" sijali na majskom suncu, teren je spreman! Prvi i najveći svetski turnir u gađanju uskršnjih jaja, po naški - peraške, samo što nije počeo.

Jeca nastavlja. Mnogo učesnika. Koliko, upitao sam.

"Potrajaće", reče mi, uze mikrofon i...

Počelo je!

Nikako da ga obezbedim. Ne miruje. Takav je bio i dok je igrao fudbal!

Hajmo, kmete, "da si pooratimo" na Uskrs. Peraškijada broj 16.

U razgovoru sam saznao da je "čika Joca" kako reče Deša, bio jedan od prvih organizatora, sa svojim ispisnicima. Idemo kod njega, kad tamo "Josta Cvacilo", moj drug iz osnovne škole.

S22 sam isključio. Nastavili smo. Bio sam bolji u kucanju peraškama. Nerešeno u "po jednu domaću"! Pohvalio se da čuva dva vepra. Kod njega se dolazi za održanje vrste.

Obećao sam da dolazim da napravimo priču.

A gore, "pred punim stadionom", nastavljen je svetski turnir. Gađaju mlađi naraštaji.

Dok sam prolazio, čovek koji je sedeo za stolom na kojem su farbana jaja i tabla za tombolu, interesantno! Zaustavio me da svratim da mi pokaže šta je smislio. Neka  tombola s peraškama. Pričaj!

 I za kraj, kako dolikuje, šampion!

Evo ga pobednik. Mlad, lep i nasmejan. Dušan Grozdanović! Majstore, bravo!

Sunce baš opeklo. Baš sam se umorio.

Brišem znoj sa čela. Skoro će podne.

Nedelja, 5. maj, Uskrs.

Gnjilčani znatiželjni. Sve ih je više! Ova gužva me podsećala na večernji Turnir i Vinijadu.

Vraćali smo se biciklom noću uz pesmu. Pobedničku! O, da, gubili smo ponekad.

Sećam se, pečeno pile i gajba piva. Tada mi pivo nije "išlo", ali reš-pečena krilca i žuti sok mnogo bolje!

Evo još nekoliko fotografija sa ovogodišnje Peraškijade.

"Žućko" se malo "ljutio", jedva je uspeo da se "iskobelja". Napred, rikverc, napred, jedva sam okrenuo.

Vraćam se istim putem. Slalom između ljudi i vozila.

Čuo se i dalje Jecin glas, proglašavala je pobednika mlađih naraštaja i najavljivala tombolu.

Prva nagrada - živo jagnje!

Bravo za organizaciju Dešo, kmete Gnjilski!