Boldirani kurziv!

Danas sam se, posle deset dana borbe sa svojom leđnom muskulaturom, u skoro nepomičnom položaju vratio na svoje radno mesto.

Još uvek je tu!

Neoprezan pokušaj da sednem na klupu u školskom dvorištu dok je Andrija igrao basket, ne videvši da je jedna letva na klupi “reaskovana”, tako sam se silno stropoštao da sam, kako kaže “magnet”, “samo” nagnječio leđne mišiće.

Pretpostavljam da je nekima moje odsustvo odgovaralo.

Za to vreme imao sam nešto drugačiju vizuru na život, veoma često bi mi skakao adrenalin, gledajući i čitajući, slušajući šta se u “spoljnjem svetu” događa.

......................................................................................

Najviše me zabavljao onaj medij kome sam dao novi naziv “Kum (nes)vest”.

Znate, ako naš novinar za ovih desetak dana uradi ni manje ni više nego skoro 50 objava (jedan novinar na odmoru, ja u krevetu), a oni za to vreme ne urade ni pet autorskih...  većina objava je sa mejla , onda i zaista šta to rade pirotski mediji, a i šire !!

Ili oni super-super pridevi o neviđenom otvaranju fenomenalnog Otvorenog bazena.

Zašto ovo kažem? Zato što to više nije novinarski posao, da se to “igranje na pesku” plaća preskupo od vaših para i da bi trebalo malo da se udare u stražnji deo i počnu da se bave “svojom rabotom”!

............................................................................................

Tih dana sam na “Kum (nes)vest” pročitao još jedan tekst u novoj rubrici “Zagrni se druže direktore (predsedniče)”.

Naime, drug predsednik je, posle “tajne” sednice skupštine FK Radnički rekao nešto što, ne samo da nije vest, već su i vrapci prestali da pevuše, a krenula je pesma još tamo kada se igralo neko deseto kolo Srpske lige.

Kao, Džaja i Bane rade duboku analizu napretka srpskog fudbala i gledaju kako da podvale Mesku i izvuku mu još koju banku zarađenu od paprika vrednih neimara iz Stajkovca ili pljeskavice iz neke od kultnih kafana u srpskom Mančesteru!

Naime, gradonačelnik Cvetanović je već najavio da će Dejan Čelar, naš File , kapiten i ostali za prvo polugodište, do kraja godine, ako Džaja i Bane održe reč, a Dubočica zaigra u Superligi, odvojiti još 60 miliona narodnih para. Šta je naš Vladan u odnosu na Meska?

Tako Radnički ostade poražen na dva fronta. Mesko & VV “nerešeno” - deset nula za prvopomenutog. U ovom muljanju,  za visoko kotirani tim koji je administrativno ušao u Ligu menjajući ličnu kartu, dodavši 2014. kako bi  znatiželjna UEFA zaista mislila da u gradu gde je upravo završen “Old Traford” rastu klubovi kao šušpe podno Rosulje, traži se najbolje političko-fudbalsko rešenje !

Elem, reče drug predsednik da još ima nade, a “kum (nes)vest“ objavi da se ne sekiramo, Džaja i Bane nas nisu zaboravili, vole nas i dalje, do poslednjeg dinara. Ha, ha! Dobar štos!

Da se uozbiljim! Ovo što je Bratislav Ćirić, predsednik FK Radnički u produženom mandatu rekao, to je stara priča u stilu “ko o čemu, vojska o skraćenju” ! Naime,  naš najbolji fudbaler ikada, gleda kako da ubaci Loznicu, OFK Beograd, Zemun, FAP, Boraqc Čačak , a neko navodno  usput pomenuo  i Radnički. Neki drugi kažu, ma jok, učinilo ime se ! 

Predsednik je u ovoj izjavi zaboravio da kaže da Stadion kraj Nišave ima zabranu za takmičenja u višim rangovima takmičenja.

Piroćanci obično kažu “nemoj da se zal’gujemo!”

Objavljujem, ako se Dragan Džajić, predsednik i Branislav Nedimović, potpredsednik FSS zaista odluče da menjaju fudbalski ustav, i vrate  nam ono što nam je oduzeto, onda sam spreman da više nikada, ama baš nikada, na bilo koji način ne uzmem Radnički u usta!

....................................................................................................

 Nije ovo kraj, koliko toga još imam da kažem kada je sve ono što sam ovih dana, iz hladovine moje sobe, gledao u životu.

Kako ono kažu političari, “zadržao sam se samo na Kumu, žabi i Radničkom, a imam još toliko toga!”

Inače, Goran Lazarević se vraća sutra. Okuplja fudbalere u četvrtak. Ovih dana je imao ulogu sportskog direktora i jurio po Beogradu i nekim krajevima Srbije fudbalere koji žele da igraju za jedan klub bogate tradicije koji se zove Radnički i pred kojim treba da se ustane kada se izgovori ime!

I još ovo!

Više sam siguran i verujem samo u njih, ma gde igrali, u Bojana, Dendu, Božu, Necu, Aleksu, Adžija, Alija, Hansa i sve ostale divne momke, koji će i ove jeseni zajedno sa Lazom, Markom i Džunom , velikom ljubavlju, uz “krv, znoj i suze” pokušati da demantuju sve i budu bolji od Trajala, za koga su neki novi vrapci počeli da pevaju da će se prošetati i vratiti u prošlogodišnje stado.

E, baš ćemo da vidimo!