Portal Pirot Plus onlajn uz podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija realizuje projekat „Hoćemo, možemo, znamo!“ – „Manga, šaj, džana!“, koji govori o Romkinjama preduzetnicama koje su u poslednjih pet godina zahvaljujući lokalnim i nacionalnim programima i podsticajima samozapošljavanja pokrenule sopstveni biznis.

O Portalji Pirot Plus onlajn uzali podrška taro Ministartsvo aškalo informisanje hem i telekomunikacija realizuvinol o projekat „Hoćemo, možemo, znamo!“ – „Manga, šaj, džana!“, kova vaćerol taro Romnja kola i preduzetnice poslednja pandž berš zahvaljujući aškalo lokalna hem nacionalna programja hem ko lengoro podrsticanje korkore te phiraven pi bući.

Cilja grupa projekta su nezaposlene Romkinje u Pirotu.

I ciljno grupa ko projekat i o bibućarne Romnja ando Piroto.

Ciljevi projekta:

Informisati nezaposlene Romkinje u Pirotu o programima samozapošljavanja i merama podsticanja ženskog preduzetništva koje raspisuju lokalna samouprava i Nacionalna služba za zapošljavanje;

Afirmisati Romkinje preduzetnice u Pirotu, koje su u poslednjih pet godina samostalno pokrenule posao i uspešno posluju;

Doprineti većoj vidljivosti Romkinja preduzetnica u lokalnoj zajednici.

O projektna ciljoja:

Te informisinenpe o bućarne Romnja andaro Piroto taro programja kola den len šansa korkore te phiraven pi bući hem taro mere kola den podsticaj taro džuvljikano preduzetništvo kova raspisuvinol i lokalno samouprava hem i Nacionalno služba aškali bući.

Te afirmisinenpe o Romane preduzetnice ando Piroto,kola poslednja pandz berš phiravde poro biznis hem uspešno ćeren bući.

O Romnja preduzetnice te oven podikutne andi lokalno zajednica.

Aktivnosti iz hobija i zanati dodatni izvor prihoda i šansa za pokretanje sopstvenog biznisa

Aktivnosti andaro hobi hem o zanaća i dodatno izvor prihoda ali i šansa aškalo sopstveno biznis

Tokom realizacije ovog projekta, kada smo razgovarali sa Radmilom Nešić, koordinatorkom za romska pitanja u Gradskoj upravi Pirot i Žikicom Askovićem iz Udruženja “Ternipe”, čuli smo da su Romkinje danas osnažene i spremne da se bore za sebe, za svoj bolji položaj u društvu, da napreduju, edukuju se i preuzimaju inicijativu u pronalaženju posla. U cilju samozapošljavanja one redovno prate konkurse, javne pozive i prijavljuju se za obuke. U prethodnim objavama naveli smo primere Romkinja preduzetnica. To je samo jedna grupa žena u Pirotu, ali treba reći da ih ima još. Mnoge od njih rade u svojim domovima. Za sada nisu stekle uslove da povećaju obim posla ili iz drugih razloga nisu otvorile radnju. Ipak, one rade u kontinuitetu i tako dolaze do prihoda ili dodatnih prihoda.

Kana vacerđam e Radmilaja Nešić, e koordinatorkaja aškalo romano pučipe andi Đizutni uprava Pirot hem Žikocaja Asković andaro Udruženje Ternipe, šunađam kaj i o Romnja avđive osnažime hem sprema te borinenpe pese, aškalo poro pošukar položaj ando amalipe, te napreduvinen, sikavene pe i prelile inicijativa te araćhen bući. Zar bi araćenine bući, ona stalno pratinen o konkursa, javna pozivja hem prijavinen pe ko obuke. Ando aglune objave navediđam e romenjen kola i predzetnice. Adavkha i samo jek grupa e đuvljenđiri ando Piroto, ali treba te šuniople kaj isi panda đuvlja kola radinen. But tar lende ćeren bući ćhere ili ćheral. dzi akana na steknindepe uslovja te phiraven pe radnje te pokreninen po biznis i lenđiri bući te barjol. Ali ona kontinurano radinen i adzuka aven dzi o prihodja.

Ovo je veoma značajno iz više razloga. Najpre, gotovo svi zanati polako izumiru i potrebno ih je očuvati jer pored toga što su naše kulturno nasleđe, oni omogućavaju zaradu. Mnoge zanatlije se danas ovim poslom bave više iz hobija, ali je njihov rad i trud vredan pomena, zato smo u okviru ovog projekta želeli da posle svih dosadašnjih priča u jednoj od objava govorimo i o njima, Romkinjama koje rade u svojim kućama.

Adavka i but značajno andaro vise razloga. Prvo, sa o zanaća po hari zabisterdepe i treba te zaaraćenpe te adavka i amari kulturnonasleđe, i šaj taro adavkha te zaradinolpe. But zanatlije avđive adalće bućaja bavinenpe andaro hobi, ali lenđiri bući vredinol te spomeninolpe, alćese ando akava projekat manga i te spomenina i okole dzuvlje-romnjen kola ćeren bući ćhere.

Ovom prilikom možemo da se podsetimo prošlogodišnjeg serijala u kojem smo neke od njih posetili, jednu šnajdersku radnju i bračni par koji se bavi korparstvom. Tu su i drugi zanati. Nekoliko Romkinja se bavi ćilimarstvom. Ovaj čuveni, tradicionalni pirotski zanat koji je izuzetno vredan. Ima Romkinja koje se bave pletenjem i to rade po porudžbini u svojim domovima.ha I  Dekupaž je sve prisutniji kod mladih, ali i starijih koji žele da se kreativno izražavaju, tako da se i ovim bave Romkinje u Pirotu. Mnoge Romkinje su bivše radnice Industrije odeće Prvi maj Pirot. Kada su ostale bez posla nastavile su da šiju kod kuće. Neke od njih rade u manjem obimu, a neke su napravile svoje radionice. Romkinje koje žive na selu bave se poljoprivredom, mada i u prigradskim naseljima ima onih koje se bave cvećarstvom i povrtarstvom. Jedna Romkinja se bavi i seoskim turizmom.

Manga i te prisetinamen i taro serijalji so ulo proslo berš, and leste uljan ki jek šnajderka, hem ko jek bračno paro so bavinolpe korparstvom. Atkha i aver zanaća. Nekobor Romnja bavinepe ćilimarstvom. Akava čveno, pirotsko tradicinalno zanaći i izuzetno vredno. Isi Romnja kola khuven i adavka radinen po i porudzbina ando po ćher. I o dekupaž i but aktuelno, sar ko terna adzuka i ko purane kola i kreativna, a maškalende isi i Romnja. But Romnja i bivša prvomajska radnice. Kana ačile bizi bući nastavinde te siven ćeral. Nekola radinen hurda buća, dok nekola ćerde pere radionice. O romnja kola živinen ando gava,bavinenpe poljoprivredom, mada isi u ando prigradska naselja okola kola bavinenpe luluđencar i povrtarstvom. Jek romnji bavinolpe I seoskim turizmom.

Dakle, sve ovo jasno pokazuje da posla ima i prihodi mogu da se ostvare ukoliko ste dovoljno hrabri da svoju ideju realizujete ili da dodatno učite i steknete znanja koja će vas dovesti do posla. Najvažnije je da ima mnogo prilika za to.

Sa akava sikavol amen kaj bući isi hem prihodja šaj te ostvrinenpe ako injan hrabro te realizuvine ti ideja ili dodatno te edukuvinetu i te steknine znanje kova ka anol tuće bući. Najvažno i kaj isi but prilike.

Moramo da istaknemo i to što već nekoliko godina radi Udruženje građana “Ternipe”. Svojim programima i saradnjom sa Udruženjem poslovnih žena oni nastoje da sve mlade Rome i Romkinje obuče za određene poslove i zanate, kako bi posle završetka škole imali više izbora, da nastave školovanje, ali i da imaju dovoljno znanja da se pojave na tržište rada, traže ili samostalno pokrenu neki posao. Navešćemo samo jedan primer od ove godine.

Mora te istaknina i adakvka kaj radinol, nekobor berša i o Romano Udruzenje Ternipe. O Ternipe hem o Udruženje poslovnih žena Srbije nekobor berš ćeren bući e ternencar i obučavinen len aškalo zanaća i određena buća, sar bi pali sikavđi ule len po baro izbor, te nastavine sikavđi, ali i te ovol len znanje sar bi sajine te pojavinen pe ko trziste rada. Ka navedina jek primer.

Naime, učenici Srednje stručne škole u Pirota učestvovali su u besplatnoj obuci za zanate koju je organizovalo Udruženje poslovnih žena Srbije u okviru projekta "Ekonomsko osnaživanje ranjivih grupa žena kroz obuke za zanate". U obuku je bio uključen i manji broj muškaraca iz ranjivih grupa, koji su bili motivisani i spremni da se neposredno bave odgovarajućom strukom. Na predlog Udruženja “Ternipe” iz Pirota, određenom broju učenika je omogućeno prisustvo praktičnoj obuci za office masažu i za bariste koja se održala na Divčibarama krajem aprila.

O učenici andari srednjo stručno sikavđi učestvuvinde bvesplatno andi obuka aškalo zanaća so organizuvinđa o Udruzenje poslovnih žena Srbije andaro projekat "Ekonomsko osnaživanje ranjivih grupa žena kroz obuke za zanate". Andi obuka ulo uključime po hari murša andaro ranjive kategorije, kola ule motivisime I spremna neposredno te bavinenpe odgovarajućom strukom. A sa adakvha ulo organizuvime ko predlog andaro Ternipe. Ule i ko Divčibare ki praktično obuka aškali office masaža hem barista.

Kasnije je u prostorijama Ekonomske škole Pirot za učenike ove škole i Srednje stručne škole nastavljena obuka za bariste kroz jedan pokazni čas koji je održao predsednik Udruženja somelijera Srbije, Dejan Živkoski.

Kasnije andi Ekonomsko škola aškalo lenđere učenici hem aškalo učenici andari Srednje stručno škola nastavinde i obuka aškalo barista a i obuka ićera o predsedniko Udruženja somelijera Srbije, Dejan Živkoski.

Na kraju, posle svih razgovora koje smo imali u okviru ovog projekta i posle sumiranja svega čime se Romkinje u Pirotu bave kako bi imale posla, ostvarivale zaradu, ali i pomogle i poboljšale privredni ambijent u svom gradu, podsećamo da i Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja kao poseban segment sagledava zapošljavanje i uključivanje visokoobrazovanih Roma i Romkinja u javne ustanove. Međutim, bez obzira na nivo stečenog obrazovanja prilike za zaposlenje se ukazuju, samo je potrebno redovno pratiti javne pozive, konkurse, interesovati se za obuke i dodatno se osnaživati. Potrebno je nastaviti sa programima koji daju dobre rezultate, ali i osmisliti dodatne mere koje će doprineti osnaživanju Romkinja da se usavršavaju i pokreću posao. Za sada Pirot po tom pitanju ima dobre rezultate, a neke od njih smo u ovom projektu pokazali. Verujemo da će ih biti još.

Ko krajo, palo sa o razgovorja kola uloamen ando akava projekći i palo sumiranje sa saveja o Romnja andaro Piroto bavinenpe sar bi uleilen bući, sar bi zaradinenine ali  i pomigninenine i poboljsinen o privredno ambijenći andi piri điz, ka posdsetina kaj i Strategija aškalo socijalno uključivanje Romengo hem Romnjengoro sar jek posebno segment sagledinđa te zaposlinol i uključinol okolen kolen isi visiko sikavđi i te ovane ando javna ustanove. Međutim, bez obzira savo obrazovanje isi tu, prilike te zaposlinenpe isi, samo i potrebno redovno te pratinepe o konkuursja, o javna pozivja, i te interesuvinetu aškalo obuke. Potrebno i te nastavinolpe e programjencar kola den lache rezultaća, ali i te osmislinenpe dodatna mere kola e Romnjen ka osnažinen te pokreninen po biznis. Dzi akana o Pirot po o adalkha pučipa isi le lache rezultaća, a nekola tar lender sikavđam tumindje ando akava projekat. Veruvina kaj ka ovol i panda.

_____________________________________________________________

Poštovani građani Pirota, ukoliko želite da nam uputite komentar, predlog ili podelite svoju priču vezanu za temu sa nama pišite nam na mejl plusradio010@gmail.com sa naznakom za projekat “Hoćemo, možemo, znamo!” – “Manga, šaj, džana!”

Poštovana Piroćanci, ako manđen te ačhaven aminđe komentarija, tumare predlozi ili te vaćeren tumari paramisi  šaj te bičhalen ki e-mail adresa plusradio010@gmail.com e naznakaja aškalo projekat “Hoćemo, možemo, znamo!” – “Manga, šaj, džana!”

***Stavovi izneti u medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva***

***O stavoja kola ikalde ando medijako muj nužno nanaj dikhade stavoja ko organja kola dine o sredstva***