Ako sam se borio za vašu, imam valjda pravo i na svoju istinu  !!!

..................................................................

-( Kada je moj pokojni otac 24.novembra 1971 godine operisao ogroman nadbubrežni tumor 48 cm kada se vratio za Novu godinu kući, onako duhovit , kakav je uvek bio, šalio se:

-Tenk me pregazio , ipak sam ostao živ.

-Umro je 16.jula 1972.)

     .................................................................................

Upotrebiću  očevu  šalu, kao metaforu!

     Ovo je moja  druga  najgora godina u životu. Onaj “Paunov tenk” kao da me gazi svakodnevno! Trpim  udarce, uvrede, stižu tužbe, poruke užasne sadržine, dolazili mi pred kapiju, poručivali  morbidne pretnje.

    U hodniku Višeg suda u Beogradu, stajao sam tamo, gde s lisicama dovode ubice, narkomane, rasturače droge... Stajao sam zbog toga jer sam smatrao da imam pravo da mislim,  da govorim iskreno i otvoreno o svemu što nije dobro.

    Stajao sam zbog toga, što su me godine života, ali i godine profesionalnog rada  učile i mučile,  terale me da otvorenih očiju gledam  koliko u dobro tako i u nepravdu!

    Nisam sam  napravio tu razliku! . Naučio me život. Video sam, recimo ,  dok je živeo lavirint  muke ljudi, otkrivao  samovolju , profesora, direktora, lekara.

    I završio na ulici.

.................................................................................

   Ma neću o istoriji. Neću o tome kakvi su me vetrovi duvali dok su moji pretpostavljeni pokušavali da prave ,,ravnotežu izmedju svetova,, da mojih na stotine vesti u mesecu i još toliko časova pred mikrofonom  ne vide, kako bi me stavili u red sa onima koji su pili kafu u njihovoj kancelariji i radili kada im se ćefne ! ( Imam utisak da se sada radi slično, ako ne i gore )

   Neću da vas podsećam na Pirotsko leto (Milica  Petković,  Mile Mladenović, Goran Tošić,  Grada  Filipović, Neša Paun) ),  na Prvi glas Pirota, na sletove, štafete. Ma na izbore sportiste godine koji su godinu dana čekani, jer su bili spektakl. Na Sport u Okrugu, na Ličnosti godine, Ljudi za novo vreme.  Na hiljade radio prenosa, 43 godine bez slobodnog vikenda.  Na stotine intervjua sa najpoznatijim srpskim političarima, privrednicima, rediteljima, glumcima, hit pevačima. Na dnevnike,  jutarnje kontakt programe, nema sela u koje nisam otišao...

.................................................................................

     Da  podsetim na  trenutak kada sam u martu  2006. sa tri kese izašao na Trg  u beznadje, posle 28 godina rada.  Na odluku da  nastavim da radim ono što najviše volim.

     Podigao  sam Informativnu kuću koju 15 godina dajem Piroćancima bud zašto , dobijajući  poslednjih godina ni pola od onoga koliko ova Kuća vredi !

 ...................................................................................

    Sa takvim teretom dogadjaja, svim onim što je iza mene ostalo, nastavljam da se borim . Još  uvek trčim, još uvek trajem ,  budim se rano i u  73 . godini  rmbam !  

   Živim da bih radio!  Radio koji razume život. Istina je naš razlog postojanja  ...

   To nisu floskule.

 To je misao, snaga kojom se budim pokušavajući da neka svoja saznanja pretvorim u pobedu,  istinu, u pravdu, u poštenje i poštovanje.

...............................................................................

    Onaj “Paunov tenk”  krenuo je na mene, početkom prošle godine.  Sve ono ranije, nekako sam  sakrivao u prošlosti!  

    Dogodio se kovid. Kakvo je to vreme bilo. Kakav teret  straha, muke  pao je na ovaj narod. Mnogi od napaćenih,  lekari, sestre,  izmučeni, videli  su makar malo prostora da udahnu  neki unutrašnji mir. Počeli su da zovu.

   Vapaj!!!

    I ja sam postao čovek koji unosi paniku.

    Ljudi su navikli. Ljudi , bolesni,  stajali su  po mraku , snegu , ispred ambulanti, žalili se na nesavestan rad  , smatrali neke ljude krivcima za smrt najdražih. Kakva katastrofa, tragedija kada su umrle  bebe!  Svi su ćutali.

 Samo mi! Onaj što unosi paniku I svaljuje teret na Bolnicu !!!!

   Strašnoo!

    Naš Portal, naše  razumevanje života i ovog posla  davalo im je nekakvu nadu  otvaralo im je dušu.

    Potom je  pobijena prasad, krmače spremne za klanje. Životna muka poljoprivrednika  koji su od toga živeli. Kružni tok. Kasnije i one svinje u Gnjilanu...

 Opet je ON unosio paniku.

“Uznemiravao” sam narod dok je gorela Stara planina, dok  je ljudima  u Blatu  voda odnela  letinu. Skratili vam ulicu za čitav metar, gladni , ona žena bez kuće, svi su kucali na naša vrata !!

   Optužili su me !

   Taj direktor Grčić i EPS. Zabranio neki  Drča bilo kakve kontakte sa nama. Ubijeno je Zavojsko jezero. HE Pirot je pravio struju kako im neko pritisne “crveno”! 

    I tada, tragedija , utopila se mala Andjela. Potom  Masher.  Nišava je postala ubica. A bila je naša ljubav, detinjstvo! Dvadeset  I dve subote  zvao sam upomoć. Pisao ministrima, zvao, zapomagao.

    Poručio da u sportu nije dobro. Nije dobro u Radničkom, u rukometu, foliraju se sa onom što će navodno u Tokijo. Trošili nezasluženo dobijene pare !

    I  onda krenuo je “rat”. Napravili su  plan !

    Čovek koga sam podigao i otvorio mu,  ma, srce, ne vrata, izdao me  i otišao tamo, gde su me  tužili.

 Njihov “vodja” smislio je “prljavu igru”! .

    Ubijajte ga tužbama. Uništite  taj Ani press. Portal!  Ne dajte mu ni malo  života.  Neka ostane bez dinara!

   ...........................................................................

       I taj tenk, ćaletov tenk već drugu godinu gazi po mojim ćelijama, ubija dušu u meni.

Budim se  noću. Drhtim u snovima . Bojim se kada krenem na spavanje. Da li je to sudnje veče !!!??

    Tera me da razmišljam, kako ću jednog dana učiniti od sebe poslednji pokušaj da branim istinu.

      Goreće “žućko”sa mnom  pred njihovim vratima. Bilo kako !  Pobednički ili poslednji put!

      Goreće vatra istine koju će čuvati moj Andrija koji je krenuo istim putem da tamo gde je njegov Neško zastao, nastavi štiteći tu najveću ljudsku vrednost!

Istinu , istinu...

...............................................................................

   Danas je prvi decembar!

   Želim da vam javim !

    Proglasiću BANKROT !

    Oni su još u januaru znali. Matematika je često surova nauka.  Dva miliona koja su nam “oteli”  one tužbe koje će me unakaziti, su nepuna tri meseca našeg života. Uspevali smo da nešto dodamo nekim projektima, reklamama. Ali nedovoljno!

     Prvi put posle nekoliko godina na računu Ani press neće biti para za platu za novembar i decembar!

 Oni su uspeli !

 Kazna je stigla. Ma dobro meni, ali kažnjeni su i Ivana i troje njene dece , Bilja, Zoran, Sonja, Milan !

 Zašto oni!

 Zašto da osećam krivicu prema njima , jer sam samo radio časno, iskreno, pošteno! Učio sam ih da vole ovaj posao, da budu  časni , da poštuju one “male ljude” koji su u nama videli mogućnost , svetlucavi zrak u  lepljivom  mraku !

..................................................................................

P.S.

     Da, kazaće oni  svoju priču, mnogi od vas će ovo nazvati mojom ličnom mukom !

     Ono što mogu da  vam  kažem, da sam se na ovaj tekst odlučio ( nosim ga u sebi dugo)  jer  se bojim da će u ovom našem gradu ako nestanemo, utrnuti mnoga svetla nade u istinu, informaciju, pravdu!

Voleo bih da grešim !

 A vi me tumačite  kako vam je volja!

Ako  se borim  za vašu, imam valjda pravo  i  na  malo svoje istine !!!