Pre neki dan dobio sam sledeću poruku:

Gospodine Paunoviću

Vaš sam verni pratilac, ukoliko želite ,voleo bih da svratite do mene, na adresi 

NIŠAVSKI ODRED 81.

Hoću da vam ispričam u vezi radnika hitne pomoći, koji je spasio život mom ocu.

Smatram da takav primer treba javno objaviti, jer njih nepravedno kude, a oni su zapravo pravi heroji 

Piše vam komšinica,u ime sina,  ja vas molim da dođete da vam ispričam sve

Ime i prezime radnika daće vam načelnica hitne pomoći, kod koje sam ga već pohvalio, i koja će vam dati izjavu, jer ja hoću da vam ispričam sve, ali ne želim pred kamere

Očekujem vas da dođete.

  Čekao sam da se "poklope" svi detalji. Da dr Vladana Stojanović bude u prvoj smeni, da obezbedim da se ekipa pojavi…

  Jutros oko 9h bio sam u ulici Nišavski odred, u kući 81.

 Prošlo je nekoliko minuta, pojavio se Dragoljub Živković, deka koji ima 90 godina.

 Ono što sam obećao. Krenuo sam da ispunim.  Mali veliki heroj vozač u Hitno pomoći, Bata Todorović, toliko skroman da nije želeo pred mikrofon, kao i da samo napišem inicijale.

 Odlučio sam se da kažem sve što je bilo potrebno, dok su dr Vladana Stojanović načelnica i Bata vozač, sedeli za stolom.

    Dr Vladanu sam zamolio, kako sam i obećao, da Hitna pomoć odmah reguje. Otišli su.

 Nastavio sam. Penzionersko preko puta Solitera. Obično su kontaktirali preko šltera. Gospodja sa šaltera, pokazala mi je da mogu unutra. Sve ostalo sam dogovorio sa novim predsednikom Rastislavom.

     Svi su veoma brzo bili u ulici Nišavski odred. Da li u ono vreme kada smo deka i ja razgovarali, ili posle toga, tek lekar  dežurne ekipe Hitne pomoći mogao je samo da konstantuje smrt.

  Predsednik penzionerskog mi je upravo to javio!

 Život!