U ovom periodu, po rečima Darka Đordjević, upravnika parka prirode Stara Planina, vrši se redovan prijem zahteva za seču šuma. Svi oni koji planiraju seču u toku ove godine, treba da se obrate reonskom šumaru sa listom nepokretnosti i ličnom kartu kako bi prijavili parcele na kojima žele da vrše seču. 

On je podsetio da je pre par godina došlo do izmene i dopune Zakona o šumama koji jasno definiše kako se tretira bespravno posečeno stablo. 

Svako lice koje regularno poseče odrdjeno stablo, u transportu mora da poseduje dokument - propratnicu koja prati stabla u transportu. Ukoliko se zatekne lice koje u transportu nema propratnicu ili stabla nisu čekićana šumskim žigom u predelu preseka stabla, smatra se da su bespravno u transportu, čak iako su u njegovom velasništu, iz njegove šume. 

Takva stabla se oduzimaju, uz prisustvo Policijske uprave. Nakon sudsog procesa i presude, stabla idu na licitacionu prodaju pa se nakon toga sredstava od prodaje uplaćuju u budžet Republike Srbije, a okrivljeno lice dobija odredjenu kaznu. 

Kazne za bespravnu seču šume su od 10.000 do 300.000 dinara, u zavisnosti od toga da li šumu seče privredno lice, preduzetnik ili fizičko lice.

Kako je zaključio Djordjević, problem šumskih kradja postoji ali je prisutan u znatno manjoj meri nego ranijih godina. 

U 2018. godini pronađeno oko 800 metara kubnih bespravno posečenog drveta, 2019. bilo je oko 500 kubika, dok je u 2020. godine bilo oko 150 metara kubnih. 

Srbija spada u srednje pošumljene zemlje. Pod šumama je 29,1 odsto naše teritorije. Od ukupnog šumskog fonda 47 odsto su državne šume kojima upravljaju "Srbijašume".