Druga muška liga Srbije
B grupa
1.kolo
Čačak: Čačak 94 – KK Pirot
Subota, 2.oktobar, 16 časova

  ... Volim dobre, nasmejane, dobronamerne ljude. Jačaju mi duh, prosto me zovu da ih poštujem, da budem uz njih u svakom trenutku ...

    Ovo osećanje , ko zna, možda me vodilo dotle da evo za 24 dana u 73. godini još uvek tragam za njima pokušavajući da im budem prijatelj!

     Dobre, nasmejane, dobronamrne ljude  pronalazio sam u Hali Kej i do skora na Gradskom stadionu.

      Nikada neću zaboraviti trenera Zorana Petrovića, našeg Marka Spasića, Filipa Soceka, ali ni Sanela, Rašketa, onu leskovačku gromadu, centra, ove koji su još uvek ovde.

...........................................................................................

Svaki odlazak sredom popodne na Stadion značio mi je mnogo. To znaju, dobri ljudi Laza, Čelar, Nikola Puača, Dragan Perišić, to znaju i Vignja i Marko, Tref,  ali i mnogi momci koji su radili sa njima. Danas više tamo ne idem jer mi je predsednik Bratislav Ćirić zabranio i ja tugujem zbog toga.

..............................................................................................

Svaki odlazak četvrtkom (danas sam zakasnio) u Halu Kej, značio mi je mnogo. Vraćao mi optimizam

Najavu prve utakmice košarkaša Pirota uradio sam danas, petak, 1. oktobar. Retko prijatni i ljubazni, dobri ljudi kakvi su Jadran i Zoran (Vujačić i Milovanović – namerno sam pomenuo samo imena) , učinili su mi ovo pre podne i ovaj dan drugačijim. A još  kada  su  pred kameru (S20) došli mladi, visoki, mnogo visoki, (212 cm) Nikola Gašić i košarkaški šmeker, tako sam ga procenio, Vlada Vanić,  iskreno, baš sam se radovao.

Evo, redom!

Jadran Vujačić, jugoslovensko košarkaško ime obilazio je, kao otac svoju decu, košarkaše i savetovao ih.

Volim ove spontane fotografije. (Ne šaljem skupe ulične fotografe i profesionalce, sve radim sam).

Pozvao sam ih da ovekovečimo ovaj trening uoči prve utakmice.

 Eno u naslovu!

Potom je došao Nikola Gašić. Džigljav, tanan, visok 212, rodjen za NBA. Samo polako. Videćete. Njegov osmeh, srdačnost, sve to me razgalilo. Baš smo se ispričali!

Prekinuo sam Zorana Milovanovića, trenera , razgovarao je sa Dimovskim. Još jedan srdačan razgovor. Optimizam. Zašto da ne. Baš se radilo ovog leta!

Žurio sam. Milovanović mi je na pitanje da razgovaram sa Vladom Vanićem, rekao da ne igra u Čačku, nema pravo prvo kolo. Kada sam krenuo, dogovorili smo se da predstavim ovog momka, jer zaista mislim da će biti veliko pojačanje. On i Dule kada "grunu trojke", ohoo, biće!

I to je to!

Ako ste obratili pažnju na moj uvod, nadam se da će vam biti jasno!

Nema lepše,  nego biti sa dobričinama, nasmejanim, prijatnim za razgovor ljudima!

Pokušajte to. Tako ćemo  da živimo duže , nadam se!

 Srećno momčine u Čačku!

 Samo vi igrajte, srce na teren! Sve će biti lepo!