Portal Pirot Plus online uz podršku Ministarstva kulture i informisanja realizuje projekat “Strategija – to je moj život” – „E Strategija – i moro životo”, u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina u 2022. godini

 O Portalji Pirot Plus online uzalo Ministarstvo aškali kultura hem informisanje ka realizuvinol projekto “E Strategija - I moro životo”.O projekat finansirinolpe andaro Konkurso aškalo sufinansiranje ko medijska  sadržaja ko čhibja taro nacionalna manjine andi duj milja thaj bišu-dujto berš.

Tema projekta je Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja koja se zasniva na merama i aktivnostima koje treba da doprinesu smanjenju siromaštva i suzbijanju diskriminacije Roma i Romkinja, ali i boljem obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, zapošljavanju i uopšte stvaranju uslova za potpuno ostvarivanje ljudskih prava lica romske nacionalnosti.

E tema projektosi i E Strategija aškalo socijalno uključivanje e Rromengi hem Romnjengi koja trebani te tiknjovol o čororipe hem te cidol e diskriminacija,ali i te obezbedinol po lacho sikavipe andi škola,po lačhi sastipnaki zaštita, bući,  hem te ćeronpe pherda uslovija aškalo manušikane hakaja e Rromenge.

Cilj projekta je informisati Rome i Romkinje u Pirotu o sadržaju, načelima i zadacima Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, ukazati na značaj sprovođenja Strategije i rezultate koje je njena primena dala u prethodnom periodu.

Akava projektak isi le ciljo te informisinol e Rromen hem e Rromnjen ando Piroto save i o načela ,o zadacija  e Stategijaki aškalo socijalno uključipa e Rromengi hem Romnjengi , te sikavol lenge save rezultatija dinja ko paluno vreme.

Medijski sadržaj baziran je na analizi realizacije Strategije i afirmaciji svih mera i aktivnosti koje mogu da doprinesu poboljšanju položaja Roma i Romkinja u lokalnoj zajednici.

O medijsko sadržaji hi bazirime ki ananliza Strategije hem afirmacija ko sa mere hem aktivnosti kola šaj te den po doprinos ko po šukar trajo e Rromengoro hem Rromnjengoro andi lokalno zajednica.

Ministarstvo za ljudska i manjinska pitanja i društveni dijalog: Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Srbiji

Ministarstvo aškalo manušikane hem manjinska pitanja hem društveno dijalog: Strategija aškalo socijalno uključivanje Rromengi hem Rromnjengi andi Srbija

Na čemu se zasniva Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2022. do 2030. godine i na čemu je posebno važno raditi u tom periodu, kako bi se dodatno unapredio položaj Roma i Romkinja u Srbiji?

Strategija se zasniva na međunarodnim aktima i nacionalnom propisima koji se odnose na oblasti obuhvaćene ovom Strategijom. To su: pravda i zaštita ljudskih i manjinskih prava, uključivanje i jednakost Roma i Romkinja u društvu, jednakost i nediskriminacija, obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, zdravlje, socijalna zaštita, građanski status.

Pored zakona, ova strategija se zasniva i sprovodi u sprezi sa drugim strategijama Vlade Republike Srbije, u različitim oblastima relevantnim za Rome: nediskriminaciji, obrazovanju, zapošljavanju, javnom zdravlju, stanovanju i socijalnom stanovanju, bezbednosti, rodnoj ravnopravnosti, itd.

Kako bi se pojačala socijalna uključenost u svim oblastima i na svim nivoima u Republici Srbiji, neophodna je posvećenost borbi protiv diskriminacije, uključujući borbu protiv ciganizma, kao oblika rasizma i poboljšanje uključivanja Roma u obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvo i socijalnu zaštitu, kao i poboljšanje pristupa socijalnom i uređenju naselja dostojnom stanovanju.

Romi i Romkinje treba da budu uključeni u svim procesima politike od osmišljavanja do sprovođenja mera. Istovremeno, neophodno je prilikom kreiranja mera i aktivnosti uzeti u obzir raznolikost i potrebe specifičnih grupa unutar romske populacije.

Dodatno unapređenje položaja Roma i Romkinja treba da se odnosi na povećanje i olakšavanje pristupa tržištu rada. Ove mere treba da obuhvate: besplatne obuke za deficitarna zanimanja; mehanizam nadoknada koji podrazumeva obavezno usavršavanje i prekvalifikacije u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje; strategije identifikacije (na primer preko novouvedenih socijalnih karti) i prilagođenog informisanja (podrazumeva očuvanje autonomije u odlučivanju zarad očuvanja motivacije samopoštovanja dugotrajno siromašnog); prilagođeno karijerno vođenje koje će dovesti do trajnog odlučivanja i adekvatnih izbora dugotrajno siromašnih. Takođe moramo obuhvatiti mere koje se odnose na obrazovni sistem: primena razvijenih modela za sprečavanje osipanja u Republici Srbiji, jačanje tranzicije ka srednjoj školi i razvoj karijernog vođenja i prilagođene profesionalne orijentacije za učenike pod rizikom. Ove mere bi podrazumevale uvođenje obavezne srednje škole sa razvijenim mehanizmima podrške za ostvarenje potpunog obuhvata srednjoškolskim obrazovanjem, koji bi morao da obezbedi dodatno finansiranje (na primer: prevoz do srednje škole, a u nekim slučajevima i stipendije za najugroženije, kako bi imali najosnovnije uslove za pohađanje srednje škole). Bolje targetiranje socijalnih transfera, što podrazumeva integraciju podataka kroz socijalne karte, izradu prediktivnih modela na velikim podacima koji diferenciraju različite grupe korisnika i najveća odstupanja i koji su osetljivi na različite tipove domaćinstava (na primer: sa višim prihodima, sa nižim kvalitetom poslova, domaćinstva koja se bave poljoprivredom, domaćinstva sa više dece i, što je najvažnije, domaćinstva bez ikakvog prihoda).

Kakve su rezultate dale prethodne strategije?

U oblasti zdravstvene zaštite, pozitivno je što najveći broj Roma i Romkinja ima zdravstveno osiguranje, ali je procenat Roma koji nisu imali pristup zdravstvenim uslugama kada su im bile potrebne i dalje je mnogo viši nego kod neromskih suseda i iznosi nešto više od četvrtine. Ipak, došlo je do izvesnog unapređenja u odnosu na 2011. godinu.

U oblasti stanovanja, pristup električnoj energiji i tekućoj vodi povećao se 2017. godine za Rome, a jaz u odnosu na neromske susede se smanjuje. Skoro svi Romi i Romkinje u Republici Srbiji sada imaju dokumente koji se odnose na registraciju građana. Tokom 2017. godine, oko 99 % Roma bilo je upisano u matičnu knjigu rođenih, a 94% Roma 16 i više godina starosti imalo je ličnu kartu.

Postignuti su u prethodnom periodu značajni rezultati, prema podacima dobijenim iz Ministarstva državne i lokalne samouprave, koje je u saradnji sa Zaštitnikom građana i Visokim komesarijatom ujedinjenih nacija za izbeglice – predstavništvo u Republici Srbiji, radilo na rešavanju pitanja tzv „pravno nevidljivih lica” i ostvarivanja prava na upis u matičnu knjigu rođenih.

Praćenjem stanja, a radi rešavanja situacija koje se pojavljuju kao pojedinačni slučajevi, nastavljena je saradnja i potpisan je novi Sporazum o razumevanju u cilju sagledavanja eventualnih problema pripadnika romske nacionalne manjine u ostvarivanju prava na upis u matičnu knjigu rođenih, kao i drugih prava iz ličnog statusa, sa posebnim osvrtom na novorođenu decu, u cilju sprečavanja nastanka rizika od apatridije. Takođe, 16. decembra, 2020. godine doneta je Instrukcija za postupanje u slučajevima rođenja deteta čiji roditelji nemaju lična dokumenta radi omogućavanja upisa u matičnu knjigu rođenih. Ova instrukcija doneta je od strane Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva unutrašnjih poslova. Navedenom instrukcijom usmerava se način postupanja ovlašćenih lica zdravstvenih ustanova, matičara, policijskih službenika, kao i službenika u centrima za socijalni rad u slučajevima rođenja deteta čiji roditelji nemaju lična dokumenta, a u cilju omogućavanja upisa deteta u matičnu knjigu rođenih.

Koji problemi Roma i Romkinja su trenutno posebno izraženi u Srbiji i kakvi su planovi za njihovo rešavanje?

Prema metodološki verifikovanim izveštajima i pokazateljima, većina Roma i Romkinja se suočava sa društvenom isključenošću i siromaštvom i izložena je otvorenoj, a još češće prikrivenoj diskriminaciji.

Potrebno je da Republika Srbija radi na daljem osnaživanju, jačanju poverenja  Roma i Romkinja, kako bi njihovo učešće bilo osigurano u svim fazama kreiranja politika: romske politike, ekonomske i kulturne. Angažman treba promovisati tako da su tu sa osećajem pripadnosti kao punopravni članovi društva.

Osnaživanje i izgradnja kapaciteta Roma, civilnog društva i javnih vlasti mora biti osigurana, izgrađujući saradnju i poverenje između zainteresovanih strana i između Roma i neromske zajednice.

S tim u vezi, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kao predlagač novo usvojene Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022-2030 i novo usvojenog pratećeg Akcionog plana, prepoznao je ovaj problem i preduzeo mere u Strategiji koja ima za viziju da Republika Srbija bude društvo u kome Romi i Romkinje ostvaruju sva ljudska prava bez diskriminacije. Opšti cilj Strategije je da uz unapređenje kvaliteta života Roma i Romkinja u Republici Srbiji, uz uvažavanje ljudskih i manjinskih prava, eliminiše diskriminaciju i ciganizam kao oblik rasizma, i postigne veću socijalnu uključenost u svim segmentima društva.

Ono što ćemo istaći jeste Program „Podsticanje zapošljavanja visoko obrazovanih Roma i Romkinja u jedinicama lokalnih samouprava“ on je pokrenut i razvijen na inicijativu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, uz podršku Programa Nemačke razvojne saradnje ,,Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih  grupa u Srbiji'' koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. Ovim programom je u 20 JLS zaposleno 26 visoko obrazovanih Roma i Romkinja, dok nam je cilj da zaposlimo 100 visoko obrazovanih Roma i Romkinja u javnim insitucijama.

Takođe, preko 500 porodica je dobilo pristup pijaćoj vodi zahvaljujući projektu koji realizuje Ministarstvo u partnerstvu sa Nemačkom razvojnom saradnjom, gde ćemo i dalje raditi na uređenjima podstandardnih romskih naselja i stvaranju mogućnostima za jednak pristup uživanju ljudskih prava.

Na inicijativu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine realizovala je projekat „100 ZA BUDUĆNOST“ sa partnerom Centrom za razvoj romske zajednice "Amaro  Drom". Osnaživanje 100 Romkinja bio je opšti cilj projekata koji je usmeren na njihovo aktivno učešće u lokalnim zajednicama i u široj zajednici uz kreiranje lokalnih i nacionalnih politika koje su usmerene na Rome i Romkinje. Projekat je nastavljen uz podršku istih aktera gde sada radimo na osnaživanju zajednice kako bi se izjasnili na popisu da su pripadnici svoje nacionalne zajednice.

Formirali smo i prvu Platforma civilnog društva za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, koju čini 37 organizacija. Platforma je deo dijaloga koji će se  permanentno odvijati između organizacija civilnog društva i predstavnika javnih vlasti, nezavisnih tela, Koordinacionog tela za unapređenje položaja i socijalnog uključivanja Roma i Romkinja u Republici Srbiji i onih kojima je misija da neposredno rade sa građanima.

*Kompletan dokument u originalu možete pogledati OVDE

Ko savo pašljol i strategija aškalo socijalno uključivanje e Rromege hem e Rromnjenge aškalo periodi taro 2022 - 2030 berš i ko savo tribul te ćerolpe buti ,sar bi o Rromano položaj andi Srbija ulo po lačho?

E Strategija pašljol ko maškaro-temuthne tktija hem nacionalna propisja.

Avkha i :manušikanji hem manjinsko zaštita, nediskriminacija, sikavipe, bući, dživdipe, sastipe, socijalno zaštita.

Sar bi Rromengoro socijalno uključivanje ulo po lačho, treba te ova poposvetime ko vaćeribe hem ki borba sar ne ovoline i diskriminacija.

O Rroma hem o Rromnja  treba te oven uključime, ando misliba hem sprovodiba ko mere.

Lengoro uključiba treba te odnosinolpe ko po lačho pristup ko bućarno tržište:bi parengere obuke,bi parengiri prekvalifikacija hem po šukar džanlipe.

Mora te dolenpe i sikavutne mere: te ačhava e terenen ando sikavutno sistemi hem te dzan ando maškarutno sikavibe. Sar bi ovoline amen adavkha,treba o maškarutno sikavibe te ovol obavezno.

Avkha bi značinoline pobaro finansiranje, npr: te vozinenpe dži o maškarutno sikavibe ili te denpe stipendije okolen kola i čhorore.

Save rezultatija dine anglutne strategije?

Sa e Rromen  hem e Rromnjen isi sastipnasko osiguranje kana vaćera taro sastipe.

Taro 2017 bers 99% o Rroma upisime ando matično lil ko bijande,a 94% ulo len lično karta taro 16 bers pa naupre.

bers andi i instrukcija aškalo postupanje kana bijanđovol maksmi kasere daden hem dajen nanaj lično karta, te bi o maksmi ulo upisime ando matično lil ko bijande.

Kola problemija isi e Rromen andi Srbija i sar šaj te rešinenpe?

Najbaro problemi e Rromengoro i so i čhorore hem soj hi prisutno diskriminacija.

Treba i Republika Srbija te ćerol bući o Rroma te oven po zorale, hem te ovolen osećaj kaj priperen ando akava amalipe.

O Ministarstvo aškalo manušikane hem manjinska prava andi Strategija aškalo socijalano uključivanje aškalo period taro 2022- 2030 bers isi le aškalo cilj te cidol i diskriminacija hem o socijalno uključivanje te ovol po baro ando sa segmenća ando amaro amalipe.

Akava Ministarstvo pokreninđa i inicijatija te zaposlinol 26 Rromen kolen isi uči sikavutni, a lengoro cilj hi te  araćen buti  100 Rroma kolen isi  uči sikavutni. O Ministarstvo akava realizuvinol  uzali podrška ko

Programi tari Nemačko razvojno saradnja ,,Inkluzija Roma hem aver marginalizovime grupe andi  Srbija, kova  realizuvinol i  Nemačko organizacija aškali  maškarmanušikanji  saradnja Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Uzali Giz podrška o Ministarstvo obezbedinđa panji aškalo oko 500 familije.

Ki inicijativa ko Ministarstvo hem i kancelarija aškali Inkluzija e Rromengi  AP Vojvodina realizuvinolpe projekat “ 100 za BUDUĆNOST” ando partnerstvo e Centroja “Amaro Drom”.

O ciljo ko projekat ulo te oven po zorale 100 Rromnja. O projekat ćerđa bući i ko popis stanovništva o Rroma te izjasninepe tari nacionalno pripadnost.

Formirime i Platforma taro civilno amalipe aškalo socijalno uključivanje Rromengi hem Rromnjengi, kola činenen 37 organizacije.

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Poštovani građani, vaše sugestije i komentare u vezi sa temom možete da nam pošaljete na e-mail adresu plusradio010@gmail.com

Poštovani, tumare sugestije hem o komentarija šaj te bičhalen ki e-mail adresa: plusradio010@gmail.com

***Stavovi izneti u medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

***O Stavoja izikalde ando medijska sadržaja na izražavinen o stavoja kataro organja kola dine o sredstava.