Dok  pišem izveštaj stiže informacija iz Leskovca  da je utakmica završena nerešeno 1:1, da je, kažu ljudi, farsa trajala skoro 100 minuta ("znate ono igraće se do drugog dnevnika"), da ni penal za Dubočicu posle 1:1  nije pomogao  i da su Popovčani časno odigrali meč!

   U Zaječaru očekivano! Nekada je ovo bio derbi dva tima bogate tradicije, danas samo meč dva srpskoligaša  od kojih je jedan već ,,zakoračio" u Zonu ( ako ga čudo ne spasi, a u fudbalskoj Srbiji, kao retko gde čuda se događaju).

Ovaj drugi rival ,,juri" Prvu ligu, pada i ustaje, sve verujući da će stići do cilja.

Moj novi mladi prijatelj Miroslav Jovanović slao mi je fotografije, ali i pisao da je razlika u kvalitetu bila očigledna i da je Radnički zasluženo pobedio.

Imam obećanje  da ćemo objaviti i golove. Evo ih

U nastavku  utakmice gosti su nastavili da "drže loptu", domaći ulagali više energije, ali to u fudbalu  nije dovoljno.

Djurović je drugim pogotkom potvrdio da bez njega nema golova za Radnički i tako rešio pobednika.

Igralo se korektno uz autoritativno suđenje i korektnu atmosferu među ono malo Zaječaraca koji nisu još uvek okrenuli leđa Timoku.

Ko zna, možda će stadion koji država gradi "osvojiti neki bod" kako bi se i gradonačelnik Boško Ničić setio da se u Zaječaru još uvek igra fudbal.

Iskreno ne znam da li su  Grad i rukovodstvo Kluba ( čitaj Vladan Vasić, Bratislav Ćirić, Saša Popović i Zoran Nikolić) i ovog puta bili vetar u ledja ili su imali druge obaveze u vidu postovanje srpske slave Đurđevdan.

Bilo kako bilo, po Heraklitu "Panta rei" - "sve se menja" i sada su veliki rivali ponovo na istom.

Gorana Lazarevića uvek pronađem na mestu suvozača. U neka druga vremena tu bi sedeo predsednik kluba, ponekada i čika Dragan Nikolić kada mu baš bude milo da se vraća sa igračima posle pobede.

Laza je, eto i bukvalno, u svemu vođa pirotske ekspedicije na putu do Prve lige, koja se zove - RADNIČKI.