Prva liga Srbije za žene

18. poslednje kolo

Pirot: Jedinstvo 2014 - Kolubara Lazarevac  0:2 (0:1)

Jedinstvo 2014: Nikolić, Pejčić, Pančev, Zlatanov, Ignjatović, Marković, Trajković, Mladenov, Džunić, Pejčić, Najdanović

 Rezerve: Ivanov, Pejčić, Jovanović

 Sudije: Marija Jovanović  (Kragujevac ), Andrea Milošević (Kragujevac) i Andrijana Ćirković ( Blace)

Delegat : Dejan Jovanović Kruševac  

U životu postoji jedna reč koja peče, razbija dušu , ostavlja dubok trag.

 Nepravda   

Upravo tako je završena presudna utakmica naših devojčuraka, slobodno mogu tako, protiv iskusne i mnogo hvaljene Kolubare iz Lazarevca.

Gošće su druge na tabeli, igrale su najjači rang takmičenja i ispale, i u ovoj ligi zajedno sa Spartakom dva, vodile kolo.

To, što su Maša, Andrijana, Tamara uradile protivniku to će se dugo pamtiti . A pamtiće se iz dva razloga.

Prvi, u prvom poluvremenu, verujte mi na reč moglo je da bude 5:1 za naše. Ovo jedan, to je jedini gol gošći. Bio je to jedini šut na gol naše Kristine Nikolić i, zamislite posle svega, 1:0 za Kolubaru.

 Da se čoveku sve u duši okrene. Baš smo se sekirali, bili nervozni.

  Ovaj Klub, ovo Jedinstvo  je briga i muka dvojice mladih ljudi. Miladin Miladinović i Miloš Vučić su tamo sve. I treneri i predsednici i sekretari, i ekonomi, higijeničari. Brinu se za Klub, uče ove devojčice najlepšem, a to je sport, fudbal. Život daleko od poroka.

 Sećam se da su ovaj Klub osnovali neki roditelji čija su deca trenirala, tada kod Dragana Aranđelovića Danđija. Kada su deca prestala da igraju, otišli su, da ne kažem nešto drugo.

 Od tada su neumorni Slani i Miloš sve. I treneri i roditelji. Podizali su lagano ovu decu i od nekoliko njih "napravili" fudbalerke za ponos.

Ovu trojku koju ima Jedinstvo napred, to malo ko ima.

  Prvo poluvreme, rekoh, ulazi u istoriju.

18.minut  Andrijana Pejčić sa osam metara pogađa stativu

29.minut  Tamara Trajković skoro sama pogađa golmana ! Gool, skočili smo svi!

32.minut Maša, kapiten, ponovo pogađa golmana . "Ubiše" je !

36.minut Andrijana Pejčić iz neposredne blizine, doduše, teška pozicija, šutira pored gola.

38.minut  Ana Mladenov glavom šutira preko gola

 I tada, korner, gužva pred golom, najbolje se snašla Jovana  Drobnjak. 0:1.

 O kakava je ovo igra fudbal.

 Nastavak, i dalje su naše devojčice bile nadmoćnije.

 Ono što fudbal karakteriše tu su Miladinove devojke bile bolje. Prijem, pas igra, dribling, osvajanje prostora, solo prodori.

 Sve to, kunem se, bilo je na našoj strani.

To što sam bio nervozan je izašlo iz moje ogromne ljubavi prema svemu našem. Ne mogu, jače je od mene. 

 Došlo mi da zaplačem.

 Pratio sam ovo prvenstvo. Sa Miladinom razgovarao veoma često.

 Znao sam za svaki detalj. Taj neki gazda iz Babušnice nije dozvolio našoj fudbalerki Arizanović, da dođe na utakmicu. Radi od 7-7 u biljnoj apoteci.

Čulo se o sudijama. I dogodilo se. Dve Kragujevčanke i jedna iz Blaca, napravile su nekoliko grešaka. Pustile su jedan faul, posle toga je pao gol, jedan ofsajd koji je postojao, a nije podignuta zastavica i desetak minuta pre kraja nije sviran čist penal za pirotski tim.

Iako je i u nastavku bilo prilika, išlo je teže. Umor pre svega, a drugi gol je pokopao sve nade.

Fudbalerkama Jedinstva, verujte mi, mesto je u ovom rangu takmičenja. To je rekla devojka za primer, kapiten Lazarevčanki i igrač utakmice Sandra Milojević

  Na kraju ono najteže. Deca nisu htela u svlačionicu, ostala su na travi. Suze.

  I Miladin Miladinović. Znam kako mu je bilo svih ovih dana. Znam koliko su truda uložili, znam da je direktor Marjan Ćirić oslobodio učenice Ekonomske da dođu juče na trening, da su učenice ove škole sa direktorom i profesorkom Ivom Paunović bili na tribinama.

 U Miladinovim očima, dobrom vrednom momku, video sam suze

  Život mora dalje. Neke od devojaka su maturanti, krenuće svojim putem. One koje ostanu, nastaviće tu gde se danas stalo.

 Ubeđeni smo da ćemo se iduće godine u ovo vreme radovati.

 Devojke, pogled pravo, biće pobeda.