Danas prolazim ulicom Knjaza Miloša u Pirotu i čekam autobus kod hotela. Policijska patrola dežura i zaustavljaju skromnog starijeg čoveka što se i dalo videti po iskrzanom odelu i cipelama. Stara, teget, iskrzana majica sa natpisom "Albomina" na leđima. Uredno stavio kacigu na ovoj vrućini od 40 stepeni. Vozi sporo na starom Tomos automatiku. Zaustavljaju ga i pišu kaznu. Čovek ćuti, ne priča puno, dostojanstveno će platiti kaznu iako verujem da od penzije jedva da mu šta ostane za sebe. Uzima kaznu i odlazi. Za njim četiri crna džipa bar od 7 metara, niko vezan. Jedan za drugim. Ništa se ne dešava. Oni gledaju kroz njih.  Ja i dalje čekam autobus.
Stidim se kao profesor i kao stanovnik ovog grada što sam ikada učio i vaspitavao decu koja su možda postali ovakvi ljudi. Meni je ona starina na starom malom tomosu bio heroj dostojanstva.
Kada bi mi posao bio takav da moram da ispunim kvotu ili normu kažnjavajuči slabog, starog, bolesnog ili onog ko ne može da uzvrati, pre bih otišao da čuvam ovce u svom selu.
Ako on slučajno čita ovu poruku ili ako je nekada vidi, ili ako mu je neko pokaže, ja se javljam da ovom dostojanstvenom čoveku  platim kaznu.
Časna profesorska reč
Podelite objavu ako želite, voleo bih da upoznam ovog mog  heroja , da popričamo uz kafu i da profesor plati tu kaznu. Da se nasmeje. I ja sa njim.

Profesor Darko Božić, FB NALOG

Profesore, pokušajte da pronađete "dedu" na drugom spratu Saobraćajne policije ili neka se neko od rodbine javi nama.