Boldirani kurziv

  Hajka!

Jedina reč, nema druge!

...............................................................................

Udrite Nešu Pauna po džepu, da ga uništite. Da mu rasturite Kuću!

..................................................................................

 I oni su krenuli. Najpre su nas direktno oštetitili i ona tri miliona koja smo dobijali za Radio, smanjili na milion. Nešto malo dodali za Portal, kako bi povećali iznos Pirotskim vestima.

Zamislite da taj Portal dobije 1.900.000  dinara. Dakle, više od Radija. A samo troškovi postojanja Radija za godinu dana su skoro dva miliona.

Bio je to prvi način!

..........................................................................................

 Potom su našli tekstove i stigle su još tri tužbe. Vrednost tih tužbi je oko dva miliona. Toliko i one prve tri!!!

Da ne bi to bilo samo, tužili su nas i za tri slike. Ponovo su tražili toliko !

....................................................................................................

Udrite Nešu Pauna po džepu! U dušu!!

............................................................................................................

 Mi smo nastavili da radimo. Časno, objektivno! Ne postoji jedan, ama jedan događaj koji nismo pratili, a na koji nas mejlom nisu pozvali. Da, zaboravio sam, postoji jedan, kada je Vladan Vasić otišao da obiđe radove koje finansira privatnik. To je onaj šoping centar.

Moj komšija zida kuću, mogao je da obiđe i njega. Ili Kliniku koju gradi Denča. Nije otišao tamo.

 Dakle, informativno smo ispred svih. Samo u jednom mesecu preko 240 objava, priloga, tema! Podelite . Preko osam objava dnevno!

...................................................................................................

 Projekti koje Sonja radi su fenomenalni. Aktuelni. Daunov sindrom, Život počinje u mesnim zajednicama... Ljudi reaguju, javljaju se.

......................................................................................................

 Oni su kao projekat, a nije, dali svoje redovne emisije! Kako se zovu nešto na dlanu i još jedno. Okrug! Zašto biste vi ljudi, plaćali okružnu emisiju! To gospodo članovi  komisije nisu projekti. Da smo tužili dobili bismo ih!

.....................................................................................................

 Kako prate događaje je tuga. Pogledajte samo izveštaje sa utakmica. Nema ih, tekstove pišu ulični fotograf, prave fotoizložbu. Kada vidim koleginice kako drže mikrofone i gledaju u oči Marka Vidojevića, Zorana Milovanovića, dođe mi muka. Žalim ih.

I to im plaćaju. Plaćaju im neprofesionalnost, neznanje.

 Samo teraj.

....................................................................................................

 Pogledajte naš Portal. Naš “zid” prvih osam objava dnevno. A zatim njihove.

 Bruka bre ljudi! Dva miliona vaših para za zjb.

..................................................................................................

 Udrite  Nešu Pauna samo po džepu!

...............................................................................................

 Ovih dana ih nema tamo gde gori!

  Nema ih tamo gde se se ljudi muče, boluju, stoje u redu. Nema ih tamo gde vam umiru bebe, braća, sestre, roditelji, trudnice ...

 Za njih to ne postoji. Jer, ne postoji za  komandanta, za predsednicu Saveta za zdravlje, za ova dva direktora.  

...........................................................................................................

I onda kada mi napišemo da Radovan Ilić za svoje i dobro ovog naroda treba konačno da batali posao, zaslužio je penziju, onda svi ćute.

Da bi dobili informacinju u poslednje vreme, idemo preko Poverenika. Samo tako! Ne daju!

 Deseta nedelja čekamo Vladana Vasića da prihvati Presing. Ništa. Zovem svakodnevno!

Pokazaću.

Čekam dane da istekne rok koji je dao Poverenik, da dr Goran Petrović, direktor Bolnice Pirot, odgovori na mojih 15 pitanja.

 A već su stigla nova.

Zašto si direktore zaposlio svoju rođaku, ima stručnu spremu koja ne odgovara?

..........................................................................................

Pukao sam sada. Zovem Slavišu Svilarova, osamnaesti put. Ne javlja se. Zovem Bobana Tolića, odlaže. Zorana Nikolića takođe nema. Nebojša Ivanov šalje vesti drugima. Tri direktora javnih preduzeća. Braca Ćirić, direktor Toplane rekao da neće izjave da daje! A direktori su javnih preduzeća! Kako da radimo!?

............................................................................................

 ,,Kopamo” sami. Jurimo ih, molimo za izjave. Da makar odgovore na ono što vi pitate. Uspeli smo kod  Bojana Pešića i Bojana Ivkovića. Okej su ljudi! Nemojte se iznenaditi ako i tamo stigne zabrana.

.........................................................................................

 Udrite Nešu Pauna po džepu, uništite mu Portal i Radio. Ma dušu bre !

...........................................................................................

 A porodice?

Da li ćete tako uništiti porodice Sonje Ćirić, Ivane Stojanov, Biljane Stanković, Zorana  Nikolića, Milana Mitića?

Uspevamo, borimo se, pre deset dana primili su platu. I gotovo!

 Na računu više nema para !

........................................................................................

 Udrite Nešu Pauna po džepu!

........................................................................................

 Tražimo način, uzećemo kredit, dozvoljeni minus. Nemaju oni neke plate. Evo, pokazaću vam platni spisak. Oni do 40.000, ja, za sve poslove koje obavljam 52.000 dinara. Direktor, glavni urednik, novinar, šofer... Odgovorno lice! Medijska kuća koju čita Srbija. Lista se među ministrima, u Agencijama, u EPS-u... 

...........................................................................................

 Udrite Nešu Pauna po džepu! Ma u dušu bre! Ako ne radi, neće živeti!

............................................................................................

 I onda, kada se javite i kada napišete da vam jedino mi palimo svetla da nešto vidite u tunelu kroz koji prolazite i kada nas zovete u rano jutro, tokom dana, uveče i kada zapomažete, tražite da se čuje šta vam rade, šta doživljavate i kada mi to objavimo, onda oni reaguju. Ponovo na isti način.

Ma, poludeo!!!

Tužbe, zabrane za izjave, poruke, komentari da, da ne zna što piše!

........................................................................

 Udrite Nešu Pauna po džepu!

...........................................................................

 Ne samo to!  Razneli ste mi dušu, noću sanjam roditelje, staru kuću, sanjam njega kako mi preti, kovčege...

Paune, ti više nisi moj pacijent, kaže mi zabrinut  kardiolog, moj prijatelj  dr Dragan Mijalković. Stres Paune.
Ako nastaviš, nećemo se više viđati!

............................................................................

Nisam mogao da se kontrolišem. Ovo sam napisao, posle kritike na račun mojih mlađih kolega. Maločas! Tražim još više, tražim još borbenije!! Tražim da reaguju, da raspoznaju kolege na Konferencijama za novinare, da razlikuju one koji pišu otvorena pisma, vređaju, šalju tužbe.

 A oni, dobri. Dobri sa svima, sa onima koji su im posekli sve zelene grane...

...................................................................................

 Uskoro će januar! Pretprošle godine, krajem, rekao mi je podignutom rukom!

 Doći će januar!

 I došao je januar!

 I napravljeno je zlo delo! Strahuju moji, negoduju, plaše se, traže da trpimo...

  A vi dragi Piroćanci,  a Andjela, a HE Pirot, a EPS, a umrle bebe, a baka koju ne vide, a maltretiuranja koja doživljavate pred ambulantama, a  vaše ulice pod vodom,  a igraonice u vašem naselju koje su se raspale, a skele u Dragoševoj, a svinjska kuga, a poplava u Blatu, a hiljade zapošljenih preko veze, a uništeni Radnički...

Ko će to da vam javi, ako nas oni u januaru dotuku?

..........................................................................................

 Udarite Nešu Pauna po džepu !

.........................................................................................

 To je poruka, koja odjekuje i koju čuju i moj unuk  Andrija i Iva i Nikola i Ana, Sonja, Ivana, Bilja, Milan, Zoki  ..

 I onda strahuju i onda mi za ručkom moji kažu:

Da li razmišljaš o nama? Da li će nešto ostati od Radija i Portala kada Andrija diplomira...

.....................................................................................

 Udarite Nešu Pauna po džepu.  Tako ćete mu uskratiti život, uzeti dušu

...................................................................................................

Znam i danas će ovi moji u Redakciji i moji u porodici, zabrinuto čitati sve ovo!

I danas ću osetiti da sam ponovo tako užasno sam u nastojanjima da budem pravedan, iskren, pošten prema vama

I danas će svi moji strepeti, dok će se kao eho iz njihovih kabineta širiti njihova pretnja!

Udriii!

................................................................................................

I da vama kažem, i da njima, njemu kažem!

Neće se tek tako sve ovo završiti. Budite tu, uz nas ! Svedoci!

Javno poručujem, da sam spreman, da , da sam spreman na sve sa svojim životom, samo da se izborim za vas, za  istinu, poštenje.

 Za pravdu, breeee!