Druga Muška liga Srbije
Plej-of
1.kolo

Zemun: KK Borac - KK Pirot 78:88 (28:18, 22:28, 14:20, 14:22)
Semafor: 5. minut 18:5, 10. minut 28:18, 15. minut 39:29, 20. minut 50:46, 25. minut 60:54, 30. minut 64:66, 35. minut 73:73, 40. minut 78:88;
KK Pirot: Đonlić 18 (9/10slb) 1tr 4sk 8as 3uk 29 ind, Vranić 3 1tr, Filipović 28 (5/6slb) 7tr 7sk 3as 2uk 38ind, Pančić, Kostić, Stanković 2 (2/2slb) 3sk, Vukićević 8 3sk, Dimovski 9 (5/8slb) 8sk, Stepanović 8 5sk, Gašić 10 (0/3slb) 7sk 3as, Petrović 2 (0/1slb) 3as;

Šut iz igre: 29/59 49%
Šut za 2 poena: 20/36 56%
Šut za 3 poena: 9/23 39%
Slobodna bacanja: 21/30 70%
Skokovi: 45 (30def, 15of)
Asistencije: 19
Ukradene lopte: 5
Izgubljene lopte: 17

Obećao sam mom prijatelju, (može Zoki tako) da ću se vratiti i to u trenutku kada to bude ,,do neba,, !

 I bi do neba!

 Ako smo se do sada radovali , ako je to do sada bila radost, ovo, ove predvečeri u Pinkiju –   zove se TRIJUMF!!

TRIJUMF,BREEE!

 Ovo je bilo za ljude sa debelim nervima. Moji su se odavno stanjili i, iskren da budem, svaku četvrtinu gledao samo po neku "dozu".

Prva je bila "za poludeti". Oni peglu da su bacili ušla bi, nas nije htelo. Pobegao sam. Kada sam se vratio u drugoj četvrtini, bilo je nešto bolje, ali ne još uvek "po naški". Neće, ide teško.

Ma, celo prvo poluvreme muka živa. Neće! Kao da je nešto ušlo u ove momke. Ipak, polako, ima još, ima…

 Još malo do kraja poluvremena. A tada, kao ono kada se prikradate iz žbunja, tako su Dule, Džoni, ma svi naši ko je kada mogao da odigra, uspeli da dođu na samo minus četiri. Psst! Tiho, iz prikrajka.

Mogu samo da pretpostavim šta im je sve moj drug Zoki rekao u svlčaionici. Očitao vakelu, ubedio ih, znate ono!

Bolji ste bre, idite ih pobedite!!!

I krenu igra za proučavanje. Posebno onaj finiš. Ona Džonijeva trojka za 64:68, zatim Dule na 8,34 do kraja ponovo namesti onu "Žućkovu levicu", ispruži je do neba da pocepa "Pinkijeve vrpce" vezane za obruč. Ma, bežao sam dva-tri puta. Kada se vratim sve isto - 71:71.  Sve stalo!

Bože, ima li te?! Hajde, javljaj se !!!

 I onda dođoše trenuci za vjek i vjekova. Da se pamte! Javio se ON, ali ga čuveni Zemunci nisu videli. Vrtelo im se u glavi.

Ala mi je bilo žao trenera domaćih Matića. Znam ga dobro! Nisu videli kako se spustio na parket. Bilo ga je u rukama Duletovim, u svakoj ćeliji, svakog od naših momaka. Sedam trojki Dušan Silni pirotski! Ama baš niko mu nije mogao ništa.

Evo slike, Đela mi poslao. Ma gde sam mogao, ni telefon nisam znao GDE JE!

 Imam veliki TV na kojem gledam sve naše utakmice. Kao da sam u Medisonu! Sve se prenelo na veliki ekran. Mogli smo da uživamo.

Ovo je bila odjavna slika! Nije kao na našoj početničkoj. Rade prenos ljudi svetski.

NBA, bre, brate... Pet minuta koja će pamtiti istorija.

Oni PET, a mi PETNAEST!!!

 Zapišite to i pamtite.

 Jadran, Dušan predsednik, Zoran trener, Đela, Joca maser, Dule kapiten, Džoni, Gaša, Miloš, Stepa, Dime, Roko, Bogdan, Strahinja, mali Pančić i Kostić pišu istoriju.

 Samo polako.

 I to ćete doživeti. Još se piše!

  Momci, srećan put. Na prvu pumpu mora da se zalije, a potom pesma do kuće.

 E,  za večeras nisam siguran. Ako imate pcr može i produženo! Ako ne, u neku vašu "gajbu"!

Zoki, više nije "još samo ova"!

 Naša nova filozofija je "A KO JE SLEDEĆI!?"

 
Živeliiii!