Mnogo je rada, vremena, znanja, naravno i uslova potrebno da bi se uspelo u životu. Primera ovde kod nas ima podosta. Naravno, ističemo samo ono i one koji su poštenim radom i vrednostima dosegli visine. Znamo i za drugačije primere, ali o njima nećemo! Makar sada.

Kada je pirotski sport u pitanju, slobodno možemo izdvojiti Uroša Mijalkovića i Sašu Nikolića. Svi ostali nastoje, ali to nije to. U pojedinačnim sportovima za naše srpske relacije, pirotske još posebnije, važno je biti prvak države, učesnik Balkanskog, Evropskog, Svetskog prevenstva. Karatista Uroš Mijalković je obišao svet, bokser i kik bokser Saša Nikolić je krenuo ka vrhovima gde je evropska elita. Bio je na prvenstvu Evrope. Da, tu je i Saška Sokolov nastupima na medjunarodnoj sceni. Pitanje je samo gde je Saška, čiji dres sada nosi i ko treba da brine o njenoj karijeri ! Ako je Pirot, onda dobro !

Kada je ekipni sport u pitanju, poslednjih godina samo košarkaši Pirota i fudbaleri Radničkog dosegli su do ranga takmičenja koji se u Srbiji posebno vrednuju. Rukometašice Pirota bile su tamo, ali, očigledno da je odustajanje od Super B lige više rezultat nedostatka novca za takmičenje.

Potpuno je normalno da se mi koji živimo u ovom gradu, na isti , ili sličan način brinemo o napredovanju porodice, o vikendicama, njivama, vinogradima ... Medjutim, potpuno je, valjda, normalno da smo zainteresovani da li ćemo imati kvalitetne pozorišne predstave , bistru Nišavu, uredjen Kej i Sarlah, uredjene ulice, trgove, savremene škole, puteve...

Značajno je za ovaj grad da Tajers bude medju najvećim izvoznicima, da se AD Tigar vraća medju svetske firme, da Prvi maj – E Miroljo ide dobrim putem. Značajno je što veliki broj pirotskih firmi dobro radi na Koridoru, što ima preduzeća koja rade za Mišlen, da gradjevinska preduzeća zidaju stanove po gradu, da stovarišta dobro rade, trgovinske kuće... neko reče ovih dana da nikada toliko para nije bilo u Pirotu kao ovih godina...

Verujemo , takodje, da nam nije svejedno da li ćemo u Pirotu gledati u fudbalu Pukovac i Mrštane, ili Zemun, Novi Pazar, Radnički Kragujevac. Da li će košarku ovde igrati Boljevac , ili Proleter Zrenjanin. Da li će Uroš Mijalković ciljati Olimpijadu i svetska takmičenja, a Saša Nikolić jednog dana biti apsolutni prvak države i kandidat za evropski tron !

Da li hoćemo da naši ljudi, ovaj vredni narod, uživa u fudbalskim utakmicama čekajući Zvezdu i Partizan, da li bi bilo lepo da u Hali Kej gostuju najbolji timovi iz zemlje košarke, da na nekom našem balkonu, recimo na Veznom traktu, dočekamo šampione Uroša Mijalkovića i Sašu Nikolića. Da li će o pirotskim šampionima i ekipama brinuti samo Gradska uprava sredstvima iz Budžeta.

Nemojte reći da ne mogu gore pomenuti da naprave finansijski pul, da mesečno izdvoje odredjena sredstva koja će biti namenjena za novi kvalitet, za bolje uslove, za više ciljeve. Da , da postoji Fond za pirotski sport. Da postoje ljudi koji će kontrolisati trošenje sredstava... Da donatori zbog toga što deluju kao korporativna preduzeća, odgovorna, budu sagledana drugačije !

Da li je moguće da na Gradskom stadionu nema reklama, da u Hali Kej skoro da nema marketing tabli, da Saša Nikolić nema novac da otputuje do Beograda , a zatim dalje u Madjarsku na prvenstvo Evrope. Da za putovanja Uroša Mijalkovića u Klubu moraju da se muče i snalaze !?

Da li je zaista moguće !?.

U Radnički se ovih dana vratio Dragoslav Jocić Tref. Sa njim zajedno poznati sportski radnik, beogradjanin Dragan Tomašević. Ljudi koji imaju autoritet, koje zna Srbija i koji mogu da promene ,,krvnu sliku,, i pokrenu na još bolje rezultate.

Radnički , kao i KK Pirot, troši sredstva koja su dodeljena iz Budžeta grada. Za veća dela ovih klubova, za nove medalje Uroša i Saše , uz svu zahvalnost lokalnoj upravi, potrebno je još toliko.

Neko je pomenuo način koji obično uspeva . Zašto ne organizovati Donatorsko veče , organizovati aukciju na kojoj će se ponuditi interesantni predmeti prisutnima. Zašto da ne, pozvati poznate privatnike, direktore pirotskih fabrika, donatore koji će s velikim zadovoljstvom izdvojiti sredstva koja će pokrenuti da se stigne do željenih ciljeva. - Ovaj grad naš, ljudi koji ovde žive, čine tu našu veliku porodicu, koja bi trebalo, onda kada je važno, da prepozna prednosti i bude zajedno kako bi se ciljevi ostvarili .

Danas, sutra za Radnički i košarkaše, kasnije za Sarlah, Dag Banjicu, školska dvorišta, seoske zadruge, domove, crkve ...

- Samo tako, ako smo zajedno, ako se dobro razumemo, možemo još brže napred i još bolje. Na zadovoljstvo generacija koje nam dolaze !

Za Pirot i Piroćance !