Ovih dana  svesno ćutim i trpim!

    Imao sam neki osećaj, mada sam i dosta toga saznao, raaspitivao se, da ima još nade.

   Još nade za Radnički i KK Pirot. Ili, za KKP I FKR.

   Zvao sam mnoge.  Svi su mi onako “u poverenju” govorili da se “kuva”! Da nije završeno!

     O vikendu izašla vest za novu nadu!

    Kabel odustaje i vest koja bi trebalo da bude sigurna, prave se dve KLS i ima nade .

 Ostaje da čekamo! Mi koji volimo, mi koji nismo unutra, mi koji ne znamo šta se dogadja, pre, za vreme I posle utakmica, mi koji ne znamo kako se narodne pare troše, već samo navijamo i radujemo se !

Mi čekamo iskreno, čisto !

 ………………………………………………………………………………………………

  U Radničkom ćute odavno.

 Oprostio bih im  i to, jer opraštam celo prvenstvo. Ono, oprosti im Bože, toliko neki od njih znaju!

    Smenjivali su trenere kao čarape, stavljali ih na muke da vade vrelo kestenje iz vatre, a da nijednog trenutka ne pogledaju sebi u bradu i pitaju se da li je to što  radimo bilo dobro, da li smo mnogo faulova napravili pred svojim golom.

   Momci se još nisu istuširali, a državni činovnik Dragan Janković, uneo je papire da raskida ugovore sa igračima.

 Sutra su ih pozvali na ručak i oprostili se od njih. Bez razgovora, bez pitanja momci da li želite da nastavite u Radničkom.  Ginuli su, igrali. Neko ih je doveo u Radnički!  Nisu molili!

 Konferencije za novinare nije bilo. Niko nije mogao da ih pita bilo šta. Udarili su katanac i otišli. Dvoje  činovnika koji primaju platu za redovan dolazak u pola deset na posao  i nekoliko javljanja na telefon ostali su tu.  Postoje agencije koje taj njihov posao rade tri puta jeftinije!

    Predsednik se vratio u svoju državnu kancelariju, ostali članovi Uprave u svoja državna jasla, “gledali su si rabotu”!

    I  zavesa  je pala.

 Niko da trepne! Niko ne reče javno hvala ni Čelaru, ni Puači ni ovom hrabrom Perišiću koji je uzeo vruću peglu u trenutku kada su svi srpski tgreneri bežali od Radničkog.

    I tako odoše, a da ih niko nije pitao šta žele. Odoše momci! Ono čudo od golmana  Dokić  i  Tolić i Dojkić, Boža , Strale, Toti, Neca  i Kostić Milutinović i Djordjevski, ma, svi.

…………………………………………………………………………………………..

     Vest koja je juče izašla o Kabelu, dočekala je Radnički nepsremnim. Predsednik se ne javlja, u  Upravi se svako okrenuo “redovnim poslovima”. Samo Ivan i onaj drugi čovek zalivaju terene, čuvaju ih od propasti.

Udaren katanac!!!

  Polomljena stakla na prozorima “Lamiraža” nikoga nije briga. Hvale se rezultatima mladih selekcija, a niko ne prebrojava decu koliko ih ima!

  Podmladak i kadeti su na tebeli ispod većine poluseoskih timova u Regionu. Da su dobri, piše samo onaj portal. Izveštaje šalju treneri i roditelji u zabludi!

 ..............................................................................................

  Nešto slično je i u KK Pirotu.

    Niko nije izašao posle prvenstva i niko nije izašao ni posle sednice Skupštine da narodu nešto kaže! Citira se u novinama Karijeva izjava u smislu, ništa silom, treba se okrenuti mladima. Mladima i … Čekati ih dva ciklusa i kada stignu , odoše na fakultet. A do tada, da se igra… Ajde da ne vredjam te male klubove koji tavore ponosni  što će igrati sa košarkašima Pirota.

Mada znam dobro da nijedan od velikih trenera ne ide u drugi  klub dok mu ne kažu budžet. Tako radi ŽOC, videli ste, tako radii  naš Kari ili Jasikavičijus, ma svi!

………………………………………………………………………………………………

   No, ne mogu, a da ne priznam. Ruku na srce!

 FKR i KKP potrošili su, ili će potrošiti, preko 30 miliona dinara. Ako me pitate,  ne nisam protiv!

    Skupe su lige, čast je igrati tamo. Da nije ova prokleta korona, bilo bi gledalaca.  Kvalitetne sportske predstave. To traže Piroćanci, dosta im je  Pukovac,Knjaževac … 

   Drugo je sasvim pitanje. Niko se, ama baš niko zvanično, nije zapitao, gde smo bili, šta smo radili?

 Šta je ovde problem?

 Problem je odgovornost.

  Odgovornost prema milionima koji su potrošeni. Odgovornost su imali  ljudi u rukovodstvima da stvore logistiku, atmosferu.  U KKP su se nešto i borili. Bile reklame u Hali, tražili sponzore. Stadion kraj Nišave je jedini stadion gde nema reklama. A i šta će, narodne pare.

 Ljudi u rukovodstvima , ako ih gore iko poznaje, morali su da rade da se  poštuje ovaj, fudbalski i košarkaški grad. Tradicija, vrednosti, ljudi.

 I na kraju, ili na početku, ćuti i Vladan Vasić.

    Dobra namera je bila da se odvoji preko 30 miliona. To je ok. Ali, da li su dolazili tokom sezone jedni i drugi da se očitaju ili su samo tražili. Daj!  Da li se on, kao neki drugi predsednici i gradonačelnici, interesovao kako ovi naši stoje gore. Postoji i sportski lobi! Baš onako kako su on i Neša i Markus išli kod Danilovića  pre početka.

  Zar nije Radnički zajedno sa njim mogao da podigne glas u Savezu  da se u Pirotu ne otimaju bodovi.

  Autoritet, politički, sportski, ljudski. Nema druge. I sport je postao neka vrsta “tržišne ekonomije”!  Gledaj da se prodaš što skuplje. Da te vrednuju! Svi kojima je stalo da uspeha i u sportu to rade!

-  Dadosmo, bre, tolike pare, ajde da vidimo kako im je. Pošteno ili nije, kradu li nas ili ne. Da se oglasi i pita, u ime pirotske porodice, one glavešine gore.

-         Šta nam bre vi radite ?!

   Postoji, naravno i odgovornost prema  fudbalerima i košarkašima, prema svemu što su dali, ma odakle bili. Poštemo su se borili za pirotske dresove! Za ovaj narod ovde!

    Potsoji odgovornost  i prema  terenerima koji su sedeli na vrućoj plotni  na “šestici” zaboravljaju i na porodice da bi očuvali  pirotske timove.

   Svi oni, rekoh za fudbalere, odoše!

   Jedan po jedan odlaze i košarkaši. Sanel je u Surdulici. Kada je odlazio iz Novog Pazara dres su mu okačili na zidu. A mi ovde!  Da li su i  drugi otišli, ne znam.  Oni sa kojima se čujem kažu:

• Čika Nešo, ništa ne znamo, niko nas ne zove.

    Izuzetni  trener,  dobar čovek, i Filip Socek je otišao. Kako je otišao i da li su  od njega nešto naučili. Marko Spasić  šeta prinovu i suprugu, verujem da ga niko ništa nije pitao. Vlada Jovanović takodje …

…………………………………………………………………………………………………………

    Da sumiram!

     Kao i FKR tako i KKP, imam neki utisak, nespreman je dočekao ove informacije. Nisu valjda bacili koplje u trnje. Ili je tako lakše!

 Nama, koji volimo i koji drhtimo kada igraju Radnički i košarkaši, ostaje da se nadamo  da nas Bog pogleda i da iduće godine gledamo predstave koje po ugledu grada i parama koje se izdvajaju zaslužujemo!

 U protivnom,  ako je Grad jedna velika Kompanija, onda  su i Radnički i KK Pirot, poslovali s gubitkom! Da li je neko analizirao i usvajao njihov izveštaj o radu i finansijski plan! Ako jeste, kažite!

A za to se nekim gradovima i zemljama odgovara.

U našem slučaju ne znam!