U toku je Projekat ,,Lučnoše", koji je Komisija Ministarstva kulture ocenila kao i ostale naše projekte visokim ocenama.

Tragajući za ljudima koji nose luč u svojim rukama i osvetljavaju nove prostore u seoskim sredinama, ponovo sam se obreo u Krupcu.

Porodično gazdinstvo Manić.

Moj sagovornik bio je sin Aleksandar, vredan, mlad čovek u naponu snge. Otišao je iz Tigra (o kome svi u selima sanjaju), vratio se kući i polako preuzeo posao od oca. Interesnatno da se genercije Manića smenjuju. Deda, pradeda…

 Sada je Sale glavni junak.

Kada sam ga pitao koja mu je prva želja u bliskoj budućnosti, oči su zasuzile, rekao je , da mi se mladji sin vrati. Studira poljoprivredu u Novom Sadu.

 Pogledajte na Portalu, jedna divna, kao i ostale, priča o još jednom vrednom čoveku.

  Dugo smo razgovarali. Mlad sir koji sam probao dok smo razgovarali, bio je, baš po mom ukusu.

U podužem razgovoru, jedna od tema bila je baš ono kojoj svi govore, ali…

 Dakle, Sale, hoće li država, ministarstva da te prepoznaju I ulažu u hranu koju proizvodiš, o kojoj se  uveliko  priča.

Sale, ipak, hvali da je grad do sada pokazao veću brgu za poljoprivrednike.

Nastavljamo serijal. Ljudi koji ističemo, kao jedan kažu:

  Može se , samo treba da se radi. Mnogo da se radi !!!

  E,  to je već problem na koji niko ne može da utiče!