Evropska komisija i Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) pažljivo prate razvoj COVID-19 na Zapadnom Balkanu. Razmatraju se načini kako da se poveže Zapadni Balkan sa inicijativama koje preduzima EU, kao i kako najbolje pružiti podršku u ublažavanju društveno-ekonomskih posledica, uključujući razmatranje mogućnosti preusmeravanja finansiranja IPA fondova i fleksibilnosti sa pravilima o državnoj pomoći.

Saopštenje Ane Pisonero, portparolke Evropske komisije.

Ana Pisonero (Evropska komisija): Razmatramo načine da povežemo Zapadni Balkan sa EU inicijativama povodom COVID-19

Pandemija koronavirusa je globalna kriza bez presedana, ozbiljna vanredna situacija za javno zdravlje građana, društva i ekonomije. Desetine hiljada ljudi je zaraženo, a na hiljade ljudi je umrlo u Evropskoj uniji. Broj zaraženih na Zapadnom Balkanu je u porastu, saopštila je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero.
Evropska komisija i Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) pažljivo prate razvoj COVID-19 na Zapadnom Balkanu. Delegacije EU blisko sarađuju sa nadležnim vlastima.
Bliska koordinacija i saradnja na regionalnom nivou i sa EU ključni su faktori u odgovoru na ovu vanrednu situaciju.
Razmatramo načine da povežemo Zapadni Balkan sa inicijativama koje preduzima EU, kao i kako najbolje pružiti podršku u ublažavanju društveno-ekonomskih posledica, uključujući razmatranje mogućnosti preusmeravanja finansiranja IPA fondova i fleksibilnosti sa pravilima o državnoj pomoći.
U ovim teškim vremenima, potrebna je solidarnost. Ovo nije vreme za polemiku ili neutemeljene optužbe.
Evropska unija je glavni donator, investitor i trgovinski partner regiona Zapadnog Balkana.
Od 2014, svake godine EU odobrava preko milijardu evra za podršku stanovnicima Zapadnog Balkana. EU je uvek podržavala Srbiju u teškim vremenima. Na primer, tokom i posle poplava 2014. godine sa 180 miliona evra, ili tokom migrantske krize 2015. sa više od 100 miliona evra.