Boldirani kurziv

Strasti se nisu stišale, a neće sigurno. Pravda će morati da stigne sve one koji otimaju, ma gde, ma kako i kome!

Ovaj naslov nije naš, citirao sam sa sajta jedne poznate medijske kuće, koja je svesna težine napisanih reči.

Svestan sam i ja težine izrečenog, onog dana u hodniku , kada sam ovom čoveku iz naslova rekao da ,, U ovoj zemlji ko krade, zna se gde završava,, a to odmah ponovio i delegatu Ivanu Hadži Djordjeviću i kontroloru , koji su imali zadatak da zaštite kradljivca.

Svestan sam svega što sam izrekao i danas, a dogadjaj u Čačku, a takvih dogadjaja ima mnogo kada je ovaj čovek u pitanju , samo je potvrdio da sam govorio istinu i da je kazna koja je izrečena Radničkom , bila samo pokušaj da krivci , saradnici, operu svoj lopovluk.

Sve što sam rekao u sebi je imalo, najpre moju iskrenu ljubav prema Radničkom, pripadnost, jer i u proteklim godinama nisam ćutao kradljivcima koji su osam godina onemogućavali Radničkom da se zasluženo plasira u Prvu ligu.

Ta snishodljivost ljudi u Radničkom i ocena prošlog predsednika koji mi je javno na Skupštini rekao da sam kritikujući sudije, davao alibi igračima za slabu igru, bila je prvi nizak udarac.

Fudbalska Srbija je tih godina pričala da će neki drugi osvojiti prvo mesto.

Borio sam se protiv takvih lopova u srpskom fudbalu i zbog toga svi oni zaziru i beže od mojih reči ,a uz strah čitaju sve moje tekstove na Portalu. Da podsetim kada sam radio prenose utakmica i snimao kamerom, oduzimali su mi kameru da ne bih snimao kradje i bruke na terenu. O tome se i o njima knjiga može da napiše.

Da ironija bude veća, ostali ,,novinari,, bili su sušti zapisničari dogadjaja bez snage i znanja da napadnu neistinu, lopovluk i nepoštenje.

Postoji još jedna ironija. ,,Mašna i tašna,, je u svim tim utakmica, onako kako on to ume, štitio fudbalske prevarante, vodio ih na večere, kao ostvarenje životne želje, ne unoseći sebe i svoja osećanja u to da li je bilo poštenja ili kradje na tim silnim utakmicama. Takve udvorice samo su davale krila Andjelovskom, da ne nabrajam sve kome, da godinama terorišu Radnički.

Poslednji dogadjaj i laži čoveka ,,s mašnom i tašnom,, a zatim i to prenošenje neistine u medijima, samo su poslednja kap u prepunoj čaši nakupljene žuči koju ispijam godinama.

I više neću dozvoliti da se mojim imenom i svim što sam uradio do sada, igraju ,,pilićari,, u ovom poslu, nazovi službena lica Radničkog i , pokušavajući da se šlihtaju onima koji kradu, valjda su slični, ustvari i oni kao i ovi prvi na taj način nanose štetu Radničkom.

Napisao sam posle utakmice sa Novim Pazarom. Radnički mora da bude Klub koji će se poštovati. Svuda i na svakom terenu i od svih službenih lica.

Da bi se to dogodilo, oni koji na utakmicama predstavljaju Radnički, moraju da budu ljudi od autoriteta , pedigrea, fudbalske karijere a ne ,,klovnovi,, čiji je životni san da se na centru rukuju sa sudijama.

Radnički treba i mora da podigne glas i zatraži poštenje. Ništa drugo. Časno sudjenje, kao protiv Novog Pazara, poštovanja od strane protivnika, bez podcenjivanja kakvo je bilo protiv Vranjanaca, za koje i vrapci znaju da će biti novi članovi Super lige.

I na kraju, još ovo. Moje reči, ostaju moj stav. Krivicu za svaku neistinu ako je ima prihvatam. Samo je potrebno da je neko od pomenutih dokaže.

A Radnički, kada očisti ,,uljeze,, i postane Klub ozbiljnih, autoritativnih ljudi, koji će znati kako se poštuju arbitri, kako se poštuju novinari, kako se poštuju protivnici, e onda će biti onaj pravi i onda ih čak ni Andjelovski ne sme da krade.

Nadam se tom vremenu. Darko Marić, čovek koji nije Piroćanac, počeo je da čita lekcije našim ljudima. Valjda će ga neko razumeti. Govori na srpskom!!