Boldirani kurziv

U Radničkom zavesa još nije pala. Ostali su da igraju samo oni, o kojima se godinama najmanje brine. Ostali su oni, koji su ustvari budućnost, sutra ovog Kluba , osnova na kojoj bi trebalo da počiva dalji razvoj Kluba.

**********************************

Kako u Radničkom na to godinama nisu mnogo, ili nisu uopšte reagovali, došlo se do ,,igre malih brojeva,, da petlića, pionira, kadeta, igrača podmlatka poniklih u tkzv. Fudbalskoj školi Radničkog nema za četiri tima!! Jeste!!

Čujem da je sada Rade Manić pokupio ,,predpetliće,, i da ih u Balon hali ima 3o.tak. Čujem takodje da nema lopti i da će pirotski fudbalski internacionalac nastojati da ih nabavi, nešto on, a valjda će i Klub da se “otvori” .

Čuo sam i to da je jedan od trenera mladjih selekcija , preko svojih veza, uspeo da po ceni od valjda 30.tak evra obezbedi trenerke za petliće i pionire . Roditelji su sve to platili iz svog džepa. Videli ovo i kadeti, koji su ,,goli ko pištolj,, rešili da i oni sakupe po 3o evra, valjda toliko, da i njima trener nabavi. Čekali, čekali i nisu dočekali. One plave trenerke što je Miško Ćirić, koji je tada bio u Upravi pre neku godinu, insistirao da se kupe, sada su male, ili su već raznete , tako da od njih nema nikakve koristi...

Kada sam ,,seo,, da pišem ovaj tekst nije mi bila misao da ovako krenem. Konstatovao sam da je ,,zavesa pala,, da je ,,pozorišna predstava,, za ovu godinu završena , da su se ,,reditelj i glumci razišli,, a onda se setio da još nije, otškrinuta je! Po ovoj ciči zimi i kiši , ova deca odigraće još po jedan meč. Kadeti u nedelju, podmladak u utorak. Šta briga ,,tehničkog radnika,, za temperaturu, obaveze u školi, on zakazuje mečeve , kako mu neko iz Niša “zasvira”!!

********************************

E sad ću o ,,pozorištu,, i ,,glumcima,,! Metafora naravno, zbog pomenute zavese.

Prvi tim je na odmoru. Trener Lazarević je u Beogradu. Ne znam da li se pirotski prvotimci okupljaju, da istrče još neki dan, kakva je obično praksa, ili su i oni jedva dočekali ,,zavesu,,!

Od čega najpre?

Od informacija koje nismo u Klubu dobili! Zbog poznate "zabrane"! Ali, naši "insajderi" rade i sve obično znamo, bolje od nekih članova Uprave koji su pomenuti samo kada su izabrani na Skupštini i od tada, mislim bar, nisu odgledali nijedan meč. O praćenju treninga da ne govorim!

Dakle, usamljeni predsednik Zoran Nikolić , potom čovek koji je razumeo Radnički i pokazao poštovanje prema ,,imenu i delu,, ovog Kluba, Darko Marić, FIFA menadžer, koji je ovde bio dva meseca zbog Kineza, i naravno trener Goran Lazarević nastoje da naprave ,,korake,, kako bi ekipa , ajde šire, Klub ubrzao hod.

Prvo što smo saznali da je ,,restauracija,, prvog tima počela. Klub su napustili , ili će napustiti Grkajac, Emeke, Andjelković, igrao na pozjamicu, Rnić istekao ugovor i Piroćanac Stefan Ćirić. Za sada oni . Nezvanično se saznalo da Darko Marić i Goran Lazarević u Beogradu tragaju za petoricom, šestoricom pojačanja , pravih pojačanja, koji će, kako se to kaže ,,praviti razliku,, jer Radničkom na skoro svakoj poziciji treba po neki igrač !

*************************************

To je prvi korak, ili ovo su ,,prvi koraci,,!

Ima ih mnogo.

Klub treba da revidira broj igrača u podmlatku i nadje rešenje za popunjavanje ovog tima !

Klub treba da revidira broj trenera u Klubu i vidi ko može, ko zna i pronadje još nekog fudbalskog učitelja, kako bi Fudbalska kola Radničkog mogla i morala da rade bolje !

Klub treba da reši problem plaćenih lica u Klubu, i podeli zadatke adekvatne potrebama i znanju.

Klub mora da pronadje pravog direktora Kluba , koordinator je farsa, koji će uzeti dizgine u ruke i svojim radom, znanjem i disciplinom dovesti u red sve segmente u Klubu.

Klub mora da ima direktora mladih selekcija koji će od jutra do mraka, kao i treneri ,,spavati,, na Stadionu.

Klub mora da pronadje ,,skauta,, koji će obilaziti okolna mesta i pronaći talentovanu decu i dovesti ih u Pirot. A toj deci, dostojno , obezbediti sve uslove boravka i brigu o školovanju.

Klub mora da uredi svlačionice gde se pripremaju mladje seklekcije, da obezbedi grejanje, toplu vodu, ekonoma, sve tehničke neophodne detalje.

Klub mora ovoj deci da obezbedi opremu u kojoj će trenirati i opremu u kojoj će igrati utakmice.

Klub mora da obezbedi lekara koji će brinuti o deci koja se ne zovu,,prvotimci,,!

Klub mora za tu decu da obezbedi po jednu loptu, kao ,,najdražu igračku,, kako se na utakmice ne bi išlo sa tri lopte, a na treningu radilo s loptama romboidnog oblika!

Klub mora da nadje investitore i u kavezu postavi reflektore za treninge , ne one skupe, već one stubove kao na ulicama sa po nekoliko reflektora na svakom i postavi po pet šest sa jedne i druge strane.

Kada Klub to obezbedi, onda će se deca koja idu u različitim smenama, vidjati posle šestog časa u drugoj smeni i raditi. Raditi igru, taktiku, individualno. Svi zajedno. Kao pravi tim!!!

Klub trenutno na treninzima te dece ima po četri pet pre podne i desetak popodne.

Klub treba , da li mora, da mladjim selekcijama obezbedi odlazak na turnire u inostranstvo, makar u Bugarsku, ili na kampove u zemlji.

Klub mora da se bori da talentovana deca budu pozivana u selekcije. Toga ima, ali veoma retko.

Klub mora da , medju brojnim pirotskim uspešnim firmama, koje su ovih godina lepo saradjivale s Koridorima i nekim drugim naravno, da pronadje one raspoložene ljude koji bi dali neki dinar za igru i zdravlje ove dece. Jednom reči da napravi ,,finansijski pul,, koji će obezbedjivati novac.

Klub mora da ima Marketing tim, ili bar jednog marketing igrača koji bi svakog dana ,,igrao,, za dobro Kluba.

Klub mora da zaboravi da postoji samo Budžet grada, već da se okrene i pronalaženju para, ,,pravljenju,,igrača i kada steknu afirmaciju u Pirotu ,,izneti ih na tržište,, i od njih zaraditi novac.

Klub treba da iskoristi primer nadarenog Miodraga Kamenovića, da ga sačuva ,,kao oči u glavi,, kao dobar primer i od njega ,,napravi,, reprezentativca, koji će jednog dana moći u ,,fudbalski svet,, i tako poslati Srbiji i svetu poruku da se i u Pirotu radjaju talenti !

Klub više ne sme da dozvoli da roditelji i ,,klubovi grabljivice,, iz Niša i drugih gradova, pod lažnom pričom o Mesiju, Ronaldu i ostalima, odvode decu ,,kao robu,, u druge gradove. Primeri Vukana Djordjevića, Marka Djordjevića, Luleta i Nikole Petrovića, Dimitrija Kamenovića NE SMEJU da se ponove. Neke sam sigurno zaboravio!

Klub mora, da se i to ne bi ponovilo, da ima ugovore sa roditeljima talentovane dece, obezbedi im stipendiju, brine o njima, jer ništa više i bolje, neće ni dobiti ni uraditi u drugim sredinama. Ima primera, već se neka naša deca vraćaju kući.

Klub mora da ima rukovodstvo u kojem, osim predsednika, i svi ostali moraju po nešto da urade za Klub. Znam za primer da se u rukovodstvo jednog kluba ulazi pod uslovom da se mesečno obezbedi ,,taj i taj,, iznos para. Biti član rukovodstva Radničkog donosi dobru društvenu poziciju!

Klub bi trebalo da ima bliskog saradnika u nekom od većih klubova , ali s preciznim dogovorima, da ne bi bio prevaren kako je bio slučaj sa Čukaričkim i Dimitrijem Kamenovićem!

*********************************

Želim da budem dobronamerno shvaćen. Živim sa Radničkim, noseći ga u duši od kako sam počeo da pamtim. Od onih dana kada smo se na pumpi kod starih svlačionica na ulazu u Stadion, mi deca se ,,trkali,, da pumpamo legendama Oti, Urošu, Živoradu, Čepu, Ljopši, Ljupčetu Aleksiću, Avdi ... koji su se lavorima i peškirima u nanulama na nogama , posle treninga , kupali se hladnom vodom.

Radnički nosim sobom putujući svojim kolima radeći prenose u Subotici, Apatinu, Novom sadu, Kragujevcu, Beogradu, Užicu, Kraljevu, Čačku, Prištini, Kosovskoj Mitrovici, Skoplju, Tetovu, Kumanovu, Podgorici, Belom Polju, Nikšiću ... kada je Radnički bio veliki klub i kada je njegovo ime s pažnjom izgovarano.

Sa Radničkim sam bio kada su ga krali u Negotinu, Ćupriji, Vranju, Mrštanu, Knjaževcu, kada su mi oduzimali kameru, zabranjivali prenose... Sa Radničkim sam bio i kada su mi pretili, pokušavali da se fizički obračunavaju sa mnom, policijom dočekivali, kao uoči onog istorijskog susreta u Jagodini sa ekipom Tabana i tražili mi da platim 20.000 dinara ulaznicu. Naredio predsednik Vladica , sin ,,čuvenog,, Gorana Milanovića !

Sve sam to živeo i preživeo i sa mnogo ožiljaka i hiljade predjenih kilometara, doživeo, ono što jesam i od svojih ovde, kada me je čovek po imenu Mladen Križan , vlasnik ,,sekuritatea,, uhvatio za vrat i oterao da ne radim svoj posao na Stadionu gde sam nosio zastavu 1963. godine na otvaranju.

Bez obzira na sve to i sada, dok kupujem ulaznicu i sedim na Istoku, dok više ne radim prenose, ne objavljujem ,,iz minuta u minut,, nemam video izveštaje, ne idem na konferencije za novinare, ( dok se nasilnici ne sklone), sakrio sam i nosim svoj Radnički u srcu i sve znam o njemu. Od čika Dragana, Žike iz Pošte, Bokana, Šuleje, Čamila, Trefa , do ovih poslednjih.

Radnički znam kada su igrali već pomenuti veterani, a kasnije Gano Ćerić, Dale Stoiljković, Slavko Šop, Marjan Bišćan, Ćoska, Pravda, Desko, Dela, Cinca,Ćaza Andjelko, Milenko Glišić, Rista Mijušković Krlja Radović, Radovan Bošković, Meho Avdagić, Staja Nikolić, Kežman, Petko, Sale Gruber i da ne nabrajamdalje.. Izvinjavam se plejadi koju nisam pomenuo. Sećam se trenera legendi, Radojica Radojčić, Tomu Kaloperović, Ostoja Simić, Miško Mitrović, Vignjević, sve te velikane koji su Radnički činili još većim.

I duša mi je puna i jer sam sa svakim od njih sam bio i ostao iskren i dobar prijatelj. Nekih, nažalost, više nema medju živima !!!

Ovaj Radnički poslednjih godina otudjio se od sebe, od svojih , nema više onu energiju, ljubav, snagu. Izgubio je ime. Ne parkira se više autobus na stadionima na Banovom brdu, Čačku, Subotici , ne izlaze fudbaleri doterani u odelima , dok se oko njih sakupljaju znani i neznani, govoreći – stigao Radnički iz Pirota.

Eto, sve rečeno, nateralo me da napišem ovaj tekst , ubedjen da ću ih sve manje pisati i sve manje ići na Stadion. Tamo vladaju ,,čuvari reda,, u crnim jaknama, tamo vlada zabrana, namrštena lica i neki ,,dodjoši,, koji nikada nisu ni čuli za ovaj veliki Klub i kročili do skora, na ovaj Stadion.

Iskreno se nadam, da će dobronamerni sve ovo shvatiti jedino moguće – dobronamerno, da će ovi drugi ili pobeći glavom bez obzira , jer im nije mesto na mestu najveće pirotske ljubavi i prepustiti mesto ljudima koji će u Radničkom , kao nekada svi pomenuti, raditi znanjem, ljubavlju i enegijom, poštovanjem, kada će Radnički ponovo svoj autobus , veliki, moderan, parkirati u Čačku, Subotici, na Banovom brdu, i kada će iz autobusa izaći ljudi koje fudbalska Srbija zna i fudbaleri koje fudbalska Srbija poštuje.

Ovako, Zoran Nikolić, Darko Marić i Goran Lazarević, iako će uraditi ogroman trud , teško da će u svemu uspeti. Korov je dubok, najteže se čupa kada ga ljudi čine.

,,Beli, Beli, Radnički,, ... kada čujete tu pesmu, znajte da sam je s ljubavlju napravio za svečanu akademiju povodom 50 godina Kluba u kojem je rodjena moja ljubav! Da li polako, bivša ljubav!

PC

Na poslednjoj utakmici u Pirotu, u redu za ulaznicu stajali smo Radovan Andjelković i Zoran Mitić Ćaza i moja malenkost. Ostavite mene, zar Andjelko i Ćaza posle toliko godina odigranih u Radničkom, nisu zaslužili , makar stalnu ulaznicu za utakmice. Za to vreme, na centru se šepure čovek s mašnom, a ,,haraju,, ljudi u crnim jaknama!!

Ovo ipak, nije onaj naš Radnički!!

Zoran Nikolić mora da vrati dušu, ljubav, pripadnost, poštovanje i počisti korov, sve one koji ne poštuju vreme i ljude koji su decenijama činili ovaj veliki Klub !