Fudbaleri Radničkog počeli su pripreme prošlog četvrtka. Obično je to neki simbolični trenutak kojom prilikom se kažu neke obećavajuće izjave da će se raditi naporno i da je, naravno, cilj borba za primat.

Bio sam juče, prvi put ovog leta, na Stadionu. Ovog puta to nije izgledalo tako. Predsednika nije bilo (na odmoru kažu), a nije bilo ni članova Uprave (verujte da ne znam ko je tamo).

Bez "udaranja u bubnjeve" Laza, Marko i Džuna, zajedno s momcima krenuli su na dug i neizvestan put!

Iskustva nisu dobra, ali, kako postoji nada i ogromna želja kod pomenutih, treba verovati da će "iskapiti" sve iz sebe da naprave podvig.

Poslednje nadmetanje za bodove donelo im je nezaslužene poraze i bolne tragove, s obzirom na to šta se sve događalo na nekim utakmicama.

Kako se iz Kluba niko zvanično još uvek nije oglasio, ove pripreme i prvenstvo koje sledi prihvatićemo kao pokušaj trenera i fudbalera da se iz inata, sve snage i moći "bace na teren" i krenu u osvajanje vrha tabele.

Ne znam, da li ljudi oko nas, ne nabrajam ko sve, zaista smatraju da to ovako treba i da jedan sportski kolektiv kakav je Radnički i dalje može ovako. Promukao sam od priče da postoji redosled odluka koje treba doneti i odmah krenuti u realizaciju. Da bi renomirani Klub, kakav je Radnički, mogao da postoji najpre, a potom sve ostalo, neophodno je ispuniti neophodne obaveze.

Neću, početak je, neću dalje, sve verujući da će se ljudi okupiti oko cilja da nam vrate Prvu ligu i da će sledeći to, mnogo snažnije, organizovanije, krenuti da rade.

 Šta je neophodno Radničkom, poznato je. Izmišljeno je i samo treba kako je recimo leskovačka Dubočica stigla do Prve lige! Zna se šta je sve imala u Klubu, šta u gradu i kako su se domogli rezultata, iako su pre neku godinu bili "u kanalu".

Morali su da promene ime, ojačaju sve nivoe, da uključe logistiku (ovo se zove drugačije), da im država pokloni stadion i tako uz neophodnu "pomoć prijatelja" na kraju, navodno izdominiraju.

Neka prođe malo od ovog vremena pred nama i tada ću, kao nebrojeno puta, ponovo napraviti "spisak" neophodnih detalja koji se moraju uraditi kako mi ne bi bilo neprijatno, kao juče, da kročim na Stadion.

Od korova na sve strane, glavnog terena pomalo zapostavljenog, do pomagala koje sam video u prvom delu treninga.

Nenad Đorđević je uspešan direktor Sportskog centra. Dugo godina je u sportu, profesor fizičkog. Savremen čovek, prati kretanja. Zna dobro šta je od rekvizita potrebno za rad u klubovima. Posebno onim ekipama koje igraju kvalitetnije rangove takmičenja. Tu takođe mislim i na naše šampione u pojedinačnim sportovima.

Neophodno je, profesore, nabaviti rekvizite za rad. Koštaju koliko jedna ležaljka i suncobran na bazenu. Gledamo šta koriste druge ekipe. Malo nas je stid.

 To što je Gradski stadion, još uvek po prostranstvu i funkciji najveći sportski objekat u gradu, gde brat bratu trenira i igra skoro dvadeset selekcija, odavno zaboravljen, moralo bi konačno da zabrine.

Koliko je zaposlenih u nekim drugim objektima?

Na Gradskom stadionu (bez terena sa veštačkom travom) rade 2 radnika javnog preduzeća Komunalac. Dva radnika na tri travnata terena!!!

Komunalac, za njihovu naknadu i sve ostalo dobija samo million i nešto malo dinara. Za šta sve ima, za šta nema? Mehanizacija zastarela, onaj sistem za navodnjavanje još iz vremena čika Dragana!

Ivča, brinuo je čovek kao o svom dvorištu, kažu ne radi!

..........................................................................

To je! Radnički i Stadion idu zajedno! Hotel Stadion takođe. Tako je zamislio legendarni Dragan Nikolić. I sve je to nekada izgledalo prvoligaški.

Radnički, ponavljam to, posle čika Dragana i Prvog maja, pamtimo i po Ćamilu, Šuleji i Trefu, koji su svoju ljubav prema Radničkom plaćali iz svog džepa. I tada je Radnički – bio Radnički!

Od tada, improvizacija, serija predsednika, od kojih su neki upamćeni po Kinezima, 26 igrača spolja, po štetnoj prodaji Dike Kamenovića Čukaričkom, po padu interesovanja ljudi u rukovodstvu. Treneri mlađih kategorija su dolazili i odlazili, nezadovoljni tretmanom i tako redom.

Čekamo naredne dane, evo, do prve trening utakmice. A tada ćemo pitati gradonačelnika Vladana Vasića i predsednika Bratislava Ćirića, šta hoće, šta planiraju s Radničkim. Pitaćemo i Nenada Đorđevića, dokle će Gradski stadion da propada...

Kada dobijemo odgovore na sva ova pitanja, onda će najpre Laza, Marko i Džuna, sa svojim momcima znati, nadamo se, da još snažnije krenu na put do Prve lige, a mi, koji volimo ovaj Klub biti još privrženiji i bliži.

 Iskreno se nadam da će tada i Džaja i Bane, ali i svi "oci" u fudbalskoj Srbiji shvatiti ko bi trebalo da bude sledeći prvoligaš!

 Da li gradski klub star više od sedam decenija, ili fabrički klub koji je dugo igrao na terenu pod prozorima kancelarija u Fabrici, na dimenzijama nešto većim od rukometnih?

  Ljudi, sve se zna!

 Nema zamajavanja! Samo je neophodno biti pravi i sve ih pobediti!

 Ništa drugo!