Nosim u sebi, obično tako radim, temu već duže vremena, da uradim detaljniju analizu svega što se dogadjalo s nama, našim životima  ovde u ovom gradu u poslednje vreme.

Treba mi malo više  prostora, ali uradiću to sigurno. Hoću da pokušam da u nama probudim neko osećanje, raspoloženje, saznanje, o tome da je došlo neko drugačije vreme, kada je sudbina samo u našim  glavama i da tako, kao jedinke, udruženi, ali pre svega kao jedinke, pokušamo da nekako podignemo zidove od različitih napada.

Nije tu samo korona. Tu su i neistine, ćutanja, napadi bez razloga.

Ima svega.

U svemu lošem je dobro, da oni koji se smatraju silnima, postaju sve tiši, jer su shvatili da je njihova svemoć opala i da će morati u kolonu sa nama.

Svako  za sebe i svi zajedno !

O tome toliko.

...................................................................................................

Da li zbog toga što nam ljudi veruju, da li zbog toga što za ovaj naš rad, ako hoćemo časno, strah ne postoji, tek, ljudi nam se javljaju. Zovu, pitaju, sumnjaju, strepe…

Znaju oni ko se to plašio u životu, ko je govorio istinu i  tražio istinu.

Neka ne spavaju oni koji istinu sakrivaju, koji pokušavaju da nam usred bela dana govore da je ponoć, oni koji  ne vide kovide na odeljenjima u Bolnici, gužve ispred Prijemnog i Kovid ambulante. 

Uz to, poželim da razumem te ljude, nekada mi ih je žao, jer ono dan i noć silom prilika ne razlikuju, jer im je, pobogu, tako neko rekao i od toga im zavisi hleb.

     I dalje ne znamo kakvo je stanje u Bolnici, i dalje ne znamo da li su pozitivni još uvek tamo, i dalje ne znamo koliko ima kojih testova, i dalje ne znamo ko se testira a ko ide kući i mučeći se pokušava da sačuva život. I dalje ne znamo da li ima preminulih, i dalje ne znamo kako je po državnim i drugim institucijama, …

Ali znamo, da je u subotu u Niš poslati čovek rodjen 1960 godine, Radindolac koji je tamo umro.

 Znamo da su direktivu dobili naši infektolozi, pulmolozi, da će i dva anesteziologa ponovo u niški horor. Znamo da nije samo Viši sud, znamo da je nedavno bila neka proslava u nekoj državnoj.

Znamo da je na jedno odeljenje stiglo 100 zaštitnih rukavica za leve ruke, da glavni više kažnjava nego što razgovara i obilazi ljude, da se više ne zna ko na koja vrata ulazi i izlazi!

Sve to znamo, jer postoje ljudi koji brinu kao i mi, i kako bi istina izašla na videlo, sakupe hrabrost da nam se jave.

Neku svetiljku u mraku videli smo kada smo razgovarali sa sindikalcima. Čekamo još dva razgovora sa ljudima koji koji imaju makar neki imunitet kao predsednici sindikata i smeju, a da ih ne ošine "glavni", da "iskopaju rupu i uzviknu da su u Cara Trojana kozje uši".

Hoću da verujem da komandant ima posla preko glave. Ali, ponovo mi je ona misao o "raportu", postrojavanju i "lupanju o sto" jer samo on može da ih okupi I zahteva  - ISTINU!

  Zahtevajući to moraće da nam i on kaže!

 Nije li dobro, da pre nego nam se desi  (ne smem da pominjem gradove da ne oprizivam) da preduzmemo mere.

Da rešimo vreme za kafiće, vreme za svečanosti, obavezu za maske u zatvorenom, da odredimo neke komunalne inspektore ili njima slične kada nemamo komunalnu policiju da u večernjim časovima prošetaju, ne dalje, samo centrom grada i provere, da li ovi što sede u lokallima i oni što ih služe imaju maske.

Nije li dobro da se odrede neki termini kada će novinari (ko sme) postaviti pitanja Direktoru i Doktorki, Gradonalčelniku naravno, a ne da čekamo kasne sate kada će nekako bojažljivo izaći saopštenje ZZJZ za dan taj i taj, u koje se može mnogo toga pročitati izmedju redova.

I na kraju. To što do nas stižu mnoge informacije koje ovaj narod ne zna, to što ne možemo da ih objavljujemo jer nisu stigle iz izvora, pa može neko da nas "sačeka na krivini", a to jedva čeka (bilo je i takvih poruka)  je samo naša muka. Naša, zbog toga što kao znamo više od drugih, a to što znamo samo je  nevolja  više, ili nervoza više, razlog više da uzviknemo, bez da strahujemo.

Radite bre ono što vam je posao, brinite bre o ovom narodu, ne sakrivajte bre ništa jer time, bre ne dobijamo ništa.

Istina ma kakva bila, uvek je bila bolja od ćutanja i sakrivanja!

 Ljudi bre!

PS

 Pola sata po objavljivanju ovog teksta, sasvim slučajno, stiglo je saopštenje Kriznog štaba ! Bravo !!