Prva regionalna liga

Grupa B

10. kolo

 Sportski centar Banjica

 Bela Palanka: Remesiana – ŽRK Pirot 35:25 (16:12)

ŽRK Pirot: Čvorović, Rančić, Potić 3, Načev, Petrović 5, Ćirić 3, Filipović 3, Antić, Drinić 9, Kostić, Ranđelović 2

Semafor : 10.min.  6:2, 20.min, 13:6, 25.min. 14:7;

Drugo poluvreme: 34. min. 19:14,  39.min. 21:16;  45.min. 24:17, 50.min.  27:20; 55.min. 30:22

  Ako biste danas negde u gradu sreli Dragicu Kostadinović, Milunku Jocić, Maru Petrović, Jasminu Stojković, Zlatu Živković, Biljanu Panajotović, Sonju Vasov, Vesnu Krstić, Ceki Todorović (oprostite, ima ih na stotine u nekoliko generacija) i rekli im da su rukometašice Pirota, njihove naslednice, izgubile u Beloj Palanci sa 35:25, verujte da vam, najpre, ne bi verovale, a potom... To što bi nastavile, nije "za ovde"!

   Sinoć je u Beloj Palanci ponižen pirotski sport, ne samo ženski rukomet. Sunovrat o kojem pišem već duže vremena dogodio se na najbolniji način, baš onako kako se i strepelo!

 Na mom storiju sam sinoć napisao, nisam mogao da izdržim.

 Poslao sam, a to sada činim i javno, poruku gradonačelniku da hitno, ovih dana,  naloži vodećim ljudima za sport u Pirotu (druge osim Neše Đorđevića ne znam) da se pod hitno održi vanredna skupština, da se traži razgovor sa, da li, bivšim rukometašicama koje bi možda pristale da vade kestenje iz vatre, ili dati ,,politički" zadatak da se ovaj Klub spasava.

  Nije dogorelo, izgorelo je!

 Idemo redom!

 Maka Ilić od 5-6 godina rasla je na Stadionu omladine. Danas je predsednica Kluba. Radi u Tigar tajersu, radi teške poslove. Nekada iz treće smene ide na put sa rukometašicama. Maka to više ne može. Ni sama, ali ni sa Upravom u kojoj se ne zna ko je ko.

 Saša Pančić je mnogo dao sportu i rukometu. Sve se poštuje, i ljubav i rezultati. Ali, njegovo razmišljanje, shvatanje rada jednog Kluba je prošlost. Kada se igraju utakmice, postavite mu fotelju, donesite mu kafu, neka sedi i neka, ne mogu da kažem, uživa, ali, treba nešto menjati.

  Tamo su Ivana Savić i Ivana Ćirić treneri.  Ika je profesor fizičke kulture, u detalje ne bih, a Ivana Savić je bila vaspitačica, dugo je odbornik, zatim pomoćnica direktora Čika Jova Zmaj, odnedavno direktorka privatnog vrtića. Valjda je i trener. Rešila je da više ne igra. Ika ni stručno, ni da ne pominjem drugo, ne može da bude trener. Bez imalo teoretskog, a teško i praktičnog rada, ne mogu da se uče deca.

   U Klubu su dugo sestre Tančić, sve poštovanje za njih. Igrajući, završile su teške fakultete. Jedna je postala majka, druga ima biznis. Može da igra samo kući.

 To može, ali to nije primer mlađima. Ili im organizovati oproštajnu utakmicu i zahvaliti se, ponuditi im da se stručno usavršavaju za trenere, ili i njima, pored Panse, ostaviti počasna mesta.

  Anita Drinić je rastrgnuta između napornog biznisa koji ima, treninga, putovanja. Nije više fizički spremna da nosi ekipu, radi to uz muke i napore.  I ona, kao i sestre Tančić, ili na tribine, ili trenerska licenca. Anita, sigurno, po znanju, pre Ike Ćirić.

  I to je sve.

 Irena, vredni sekretar je tu, nosi sve administrativne poslove, sedi za zapisničkim stolom. Ima svoj redovni posao, već je u godinama kada može i da odmara malo od rukometa. Bila je odlična rukometašica.

 Priča je ovde završena.

 Namerno sam pomenuo sva imena. Svima se treba zahvaliti ili, sa eventualnim novim rukovodstvom, razgovarati i o nekim funkcijama.

 Ovim na kojima su do sada bili sigurno više ne.

 ...........................................................................................

   Naravno, ako zameram, imam predlog.

     O hitnom reagovanju sam već napisao na početku. Privremene mere, hitna sednica Skupštine, pre toga pregovori da bi se znalo kako dalje.

 Novo rukovodstvo treba da pogleda i finansijske rezultate. Koliko je novca dobijeno za godinu dana? Ova Liga je mala, nema dugih putovanja. Ko je sve u Klubu dobijao novac? Ko za šta? Treneri, direktori Kluba, veterani, glavne rukometašice.

 Sve to, ako ne javno, treba ovoj deci da se kaže. Da pogledaju istini u oči i već za desetak dana, ukoliko se brzo bude reagovalo, krenu pune želje, ljubavi, snage i energije da polako vraćaju Klub u ona stara dobra vremena.

 Sad sam računao: 

  Dragica Kostadinović je tu, 75-76 godina.  Izvini, Daco! Pamtim kada su ona i njena pokojna sestra Dara igrale. Daca nije imala više od 17, 18 godina, Dara još manje. Izračunajte otkada je postojao ŽRK Prvi maj, otkada su Baja, Sinte, Ivan Đorđević, Pravda uz punu podršku, naravno, Dragana Nikolića, pokrenuli ovaj Klub.

 Prvi maj, kasnije ŽRK Pirot, igrao je i mnogo značio od Subotice, Crvenke, Sombora, Beograda, Gornjeg Milanovca, Kragujevca. Veliki tim, organizovan Klub.

.......................................................................................

   Pamtim sva ta vremena. I porodično sam bio vezan!

  Uostalom, tako sam voleo i Radnički i KK Pirot, kao i rukometaše i boksere i strelce i smučare i svima njima i svakoj pobedi, medalji se radovao.

......................................................................................................

 O utakmici u detalje neću. Imate ih gore u ,,glavi" teksta.

 Sve će vam se samo reći.

 Sve ostalo, napisao sam u jednom dahu,  svestan da reči nisu lake, ali da je stanje u ovom Klubu, nažalost, mnogo teže.

 Ako je Bela Palanka (bravo za njih) mogla i uspela da pronađe novac i trenera i obezbedi tim koji je za deset golova bolji od našeg, onda je neminovno upitati se:

 Da li je ovo najtužnija stvarnost ženskog rukometa u Pirotu, ili je ovo najružniji san o ovom Klubu?!

 Ovo drugo je nažalost.

 Gradonačelniče, bio sam dobronameran!