Sve redji su konkursi na kojima se nasi mladi i obrazovani  narastaji javljaju u ocekivanju svog zaradjenog dinara.Sada o njihovom  povecanju serotonina,hormona srece,odlucuju razne agencije,kod kojih je zasnivanje  stalnog radnog odnosa sa manjom verovatnocom,nego biti neko od dobitnika u igri Uzmi racun I pobedi.

    U njihovoj bogatoj ponudi se moze naci: probni rad,rad na odredjeno vreme,tri,sest ili devet meseci,a ako se nekom posreci i cela godina.Za svo to vreme poslodavci,u teznji da ostvare svoj zacrtani profit,pritiskaju li ih pritiskaju.I umesto ocekivanog povecanja licnog dohodka za toliki samopregora rad,cesto bez ogranicenja radnog vremena,njima se smanjuje kortizol,hormone stresa i brige da li ce opravdati ukazano poverenje I zadrzati radno mesto i tu vise srece nema.

     Bez neke posebne namere napravih uvodnu digresiju sa elementima endokrinologije.Ne,nije rec  o tim konkursima. Ovoga pute ćemo da prokomentarisemo onomad zavrseni  konkurs za kratku pricu koji Dom kultureraspisuje svake godine krajem decembra,a uoci februaskog Sajma knjige I grafike.Znamo zbog cega  ta manifestacija ove godine nijeodrzana,ali to nije obeshrabrilo vredne poslenike da ne nastave sa tradicijom.Nakon zadatog roka prispeli radovi su prosledjeni ziriju  da ih trgne na njihov kantar  I tako budu izabrani oni najbolji.Prve tri se novcano nagradjuju I sa jos sledecih dvanaest cine sadrzaj Zbornika kratkih prica.Mozda se neko pita kakvo je interesovanje,koliki je broj prispelih tekstova?E,to je vec u domenu vecih tajni.Kako I zasto?Nakon zavrsenog konkursa na konferencijama za medije  a i na samom proglasenju dobitnika nagrada,od celnika Doma kulture mogu se cuti konstatacije: …pristiglo je preko dvestotine prica,ili …nesto manje od dvestotine.

    Da li se ,mozda,radi o bruto broju prispelih radova nad kojima se, od strane zirija,vrsi trijaza primenom uslova konkursa –najvise tri kucane strane,font slova 12,da nisu nagradjivane i sl.?

   U predgovoru zbornika 2020 god. novopeceni clan zirija Vule Žuric kaze:  “ …pisci sve manje citaju i to vidno utice na kvalitet prispelih radova”. Da se zakljuciti po tome da oni ,nakon par procitanih recenica,odmah vide kolko su saata i pisci  naivci,sa malim citalackim stazom, zavrsavaju u korpi,a oni vradniji idu u plej of

   Kako god,kada prodju tu vetrenjacu sa sitom koje ziri tka,mora da postoji egzaktna cifra. I postoji. I oni ,kao arbitri knjizevne estetike,imaju svog Hipokrata,pa bez ikakvog ustrucavanja  u  predgovoru Zbornika  za 2017 god. navode da je prispelo 95 prica,duplo manje nego predhodne godine.

   Na pocetku Zbornika za 2019 god. Ziri  konstatuje: “ Posle masovnog prijavljivanja 2018 god. ovogodisnji broj se, poput kineskih helanki,posle petog pranja,skupio za 59% I iznosi 105 prica.”

  U istom predgovoru  nastavljaju segacenje sa svojim poslodavcima: “ Tako i nas dvojica,poput politicara kad nesto zabrljaju,nudimo ostavke pred sam kraj mandata. Cekamo da vidimo da li ce nas poslodavci sada staviti u upravni odbor Sajma  i znacajno podici honorare ili ce,ne daj boze,prihvatiti nasu abdikaciju.

   Moze Kurta da sjase,a Murta da se pripremi.Personal se stalno menja ,a system ostaje ist “. Nema ljutis. Nisu ljudi zadovoljni kintom,ali im je ostala ta opcija sa Upravnim odborom. I gle cuda sledece godine. Kurta nije sjahao,a Murta je skocio na slabasno konjce. Pa on licno,u ime Žirija,na kraju predgovora kaže: „

    Ove prestupne 2020 god.žiri je radio u sastavu: Goran Gocic,Dejan Stojiljkovic i Vule Žuric .“

     Moral sam da turim prs na celo da resim rebusat. Ma,teka je. Nasti su sigurno sas nji pogodili rabotu po komad. Kolko price –tolko pare, a oni neka budu u ziriti kolko oce. Ponadal je se Kurta,na po lanskoto pretenje,da ce mu dadu stolicku u tija odbor. A kako se Murta ukacil na konjceto,stvarno mi neje jasno. Covek voli da si jede,vidi se,nema kvo. Kako im je nasta peglana prirasla za  srce,nece nista da bude cudno ako im nagodinu,umesto pare bude ponudena  po jedna malecka potkovica za svaku pricu. U ovuj stabilizaciju – trampa,pa nego! Secam se, ko da je jucer bilo. Tamo negde u prosli vek,devedese I nekoja bese,beogradzanin Šandorov,sviri na klavir i drugar mu Mihajlovic sas ćemane,za po jedno jagnje održase  koncert u nasto pozoriste.Licno sam dji ja izdejstvoval  u klanicu Stočar. Teka se  podpira kultura kad posrne.Odavno je bilo,al kolko se secam Čajkovsci je bil u pitanje i toj bš na Džurdževdn. E,e,bese toj vreme kada smo kako milijarderi rasipničci trosili pare na buvljakat pored Bistricu.

     Sve dileme su razjasnjene  u predgovoru ovogodisnjeg Zbornika.Kurta je,ipak,odlucio da sjase,a Murta trijumfalnno na kraju kaze: “ Sa smo ostali samo Deki ija.”

   Interesantno je I to da je,prosle I ove godine,poverenje za pisanje predgovora dato Vuletu I da je I on,kao i  njegovi poslodavci,poceo da se bacaka aproksimativnim brojkama,vezano za broj ocenjivanih prica “ Vrže si covek konjceto kude mu gazda kaze I mirna mu glava.” Tako za proslu godinu navodi: “ … pred nama se naslo preko stotinu tekstova.” ,a ove : “ Od dvestotinak prica,lako smo odabrali tekstove za Zbornik.”

Ne znajem kvo vise da mislim,glava me zabole.Da nesu mozda sa pogodili djuture,jabem li ga.Neje mi najjasan I teciti,nišlijata. On ne jaši,ali vidi se da drži dizdjinjeti. Jega našti izvor doznaje nešto novo pa če vi obavestimo.

     Kratak osvrt na proglasenje ovogodisnjih dobitnika nagrada. Najavljeni termin tacno u podne u holu pirotskog pozorista. Malo kasnim i nesto posle dvanaest vidim,nema nikoga. Odkazano? Nije! Iz kafica laganim hodom  izlazi Vule Žuric. Iz prezimena se da zakljuciti da je u startu predisponiran da za prsa bude isprad svih. Dobro,sticajem okolnosti kod njega prsa nisu u prvom planu,ali tako ide reč.Poranio čovek,mada sam krajickom oka zapazio da su u keteringu ponudjeni samo sokovi raznih boja,ništa od suhomesnatog.

    Kao na znak startera ,iz pravca trga,ubrzano dodjoše i ostali zvanicnici.

     Krece ceremonija. Pozdravni govori:  glavni urednik TV Pirot, dir. Doma kulture i naravno gradonacelnik. Bila je prisutna i predsednica Skupstine grada, ali nije poznato da li je planirano njeno obracanje.

   Sledi proglasenje najboljih.

    Treca nagrada ide u Novi Sad.druga ostaje u Pirotu,a prva opet u ruke Dekijevog omiljenog kolega Arsenijevica iz Beograda,inace vise puta nagradjivanog odkako se pominjani žiri razgacio na nasem Sajmu. Naziv price bezazlen- Dan 6139. Tema taze,kovid 19. Autor ide koju deceniju dalje i seze u  2135 godinu. Futuristicka nadrealna fikcija.Da li je,mozda,prica  narucena? Ne verujem,mada???i. Ko moze da  garantuje da  pisac,makar jednim genom ,nije povukao na Tarabiće? O njima I njihovim ostvarenim prognozama znamo sve.Mojoj sumnjicavosti bi opusteni I nasmejani Kesic  kontrirao sa onim njegovim  poklikom: “ Budale !!! “. Kesicu,nemoj tako,nije lepo, sasvim sigurno bih ga prekorio.Spremio covek govor zahvalnosti.  Vidim drzi hrpu listova,oduzice se.Mimo protokola,pre kraja,uzeh   jedan primerak Zbornika da izkibicujem sadrzaj.

    Pre pet-sest godina moja prva napisana prica bese odmah u petnaest najboljih.Apetiti porastose,osetih zadovoljstvo pisanja i od tada redovno uposljavam ziri,sve nadajuci se  da ce I mojta ćorava kokoška pa da kljucne zrno. Nema me.Ali za utehu  medju nagradjenima nema I nišlija,Dekijevih zemljaka,za koje je prošlih godina uvek bila rezervisana jedna,pa I dve nagrade. Brojim,pet  priča iz Beograda,pet iz Pirota.Prva nagrada njima,druga nama.

     Ne,ne,to je puka slučajnost. Zlobnici bi rekli da to,mozda,ima veze sa prošlogodišnjim izborima I čvrsto uspostavljenim prijateljstvom izmedju prestonice I našeg grada ,nakon brojnih bezuspešnih  pokusaja.

     Konacno je prvonagradjeni zavrsio. Iza mene samo jedna mlada dama, takodjerazocarana jer se nije pronasla u sadrzaju. Od publike,dakle,samo nas dvoje. Uz diskretnu pomoc svog kaziprsta,izbrojah jos trinaestoro zvanicnika : pomenuti govornici,laureate,kamermani,novinari. Vrtela se najava po lokalnim medijima,nije da nije. Mozda je Krizni stab u medjuvremenu manifestaciju proglasio skupom visokog rizika,a mi ne čusmo. Bilo kako bilo,jedini od prisutnih  nisam dozvolio da se moja maska ne nadje tamo gde joj je mesto. Ostali?  Ostali su smatrali da ne treba protivureciti autoru predgovora  Zbornika koji navodi: “ Treba s paznjom procitati sve price I uveriti se da ova pirotska vakcina zadovoljava sve standarde.”  

   Ne vido da dju nekoj ima ni u pripravnos. Obično se smkne ispod bradu ili se natkne na podlakticu. Da sam komunalni policajac pečalil bi ubavo,ali nesm.

   Ove godine ja nas  mladi pisac Tomica Ćiric dobitnik  druge nagrade,sa ubedljivo najkvalitetnijom pricom.   Ali ta njegova poetika je nedostupna onima koji su Andrica,Selimovica I ostale nase velikane,izbrisali iz memorije.Mozemo da predpostavimo koji su mu savet dali:

    Neje teka dobromomčence,pisuvanje ti je mlogo sladunjavo. Zašilji plavezat ubavo,pa sas fantazije udari malko  na horor,  na stra,na beznadežnos. Da,onija koji te cita odma diza ruće od sve I počne da pravi podsetnik  za oproštajno pismo. Mlad si ti, moraš još da jedeš koričće.

   U poljoprivredi je zakon u uzgajanju željene kulture,ne dozvoliti korovu da se ukoreni. Bilo kako,ekološki-motikom,ili selektivnim otrovima,nažalost. U našem slučaju željena kultura je,gle igre reči,pa Kultura.Dalje ?Nema dalje. Ostaje nam samo da se nesebično odazovemo eventualnom pozivu njihovih poslodavaca da ih se reše,ekološki,naravno.(Molim,bez bukvalnog shvatanja)                 

    U redu je . Priznajem.Nisam pristalica teorije zavere,a dozvolih da me  pesimističko gledanje na celu stvar odvede na taj kolosek.Postoji rešenje.  Prvo da uvatimo kraj na klupčeto. Predlažem da se na sajtu Doma kulture objave šifre prispelih tekstova. Tako ć emo konačno znati tacan broj I kakvo je ,recimo,interesovanje,kod nas. Kada svako sebe prepozna,necemo dozvoliti da nasa sumnja krene prema Posti. Da li su koverti uopste pristigli? Oni mučenici,nema,nema,pa štrajkuju. Znamo da ste u velikim obavezama,ali to nece previse da optereti vaš personal.Par klikova rešava problem. Ubi se naša premijerka da nas digitalizuje .I pored silnih obaveza  ,sluša na rabotu,sluša se doma,ipak je uspela. Ispoštujmo to.

Za kraj,nekoliko pitanja za celnike Doma kulture.

    Koliki je iznos honorara oko kojeg Kurta I Mrta spopadaju naše konjče,dok Deki mirno šeće okolo?   Sada,pre početka proglašenja,tutnuh mu kopiju tog sramnog predgovora iz 2019 godine,želeći da čujem kako to da je još tu.Ladno je rekao da je autor teksta  Goran Gocić,alijas Kurta,a na kraju lepo I sarkastično stoji: “ Doživotno vaši “ uz potpis obojice.                                          

     Da li znate da se u više gradova u Srbiji raspisuju slični konkursi I da se svake godine menja,mahom jednočlani žiri,da se ne bi sprovodilo nasilje prema autorima koji ne neguju stil,sličan njihovom. U našem slučaju ta tortura traje godinama unazad?

      Ko je zabranio učešće u žiriranju,itekako,kompetentnih profesora književnosti iz naših srednjih škola,a ima I onih koji su doktorirali na ovom zanatu?                                             

    Zar je moguće da o našem divnom dijalektu odlučuju oni koji,kada bi morali da se opredele za učenje jezika izmedju srpsko-pirotskog I recimo kineskog,verovatno bi se odlučili za ovo drugo. Tu,naravno ne misllim da će na   odluku uticati njihova vera u bolju budućnost,već na tantalove muke  koje sleduju svakom ko se uhvati u koštac  sas naštu oratu,sas našti pravilni akcenti I da sviti sedam zbiju u dva padeža ?                                                                                               

    Polako,sa odgovorima ne morate da žurite. Dozvoljavamo vam  konsultaciju I sa korisnicima tajanstvenog honorara I sa vašim poslodavcem.                            

   Možda I nije bila digresija,ono na početku. Gospodo iz svih javnih preduzeća i raznih vladinih I nevladinih organizacija,dozovite se pameti I budite svesni da je svaki dinar iz budzeta,vama upućen,zaradjen sa  mnogo  znoja ,muka istrepnji . Pogotovo danas u potpuno neregularnim uslovima. Ako to stalno nemate u vidu,vrteška će uskoro da se zaustavi  I nećete moći u novi krug,makar I napabirčili pare za žeton.

Dragan D. Kostić