Časopis „Gradina“ je u nedavno objavljenom broju 104 za 2023. godinu objavio tematski blok „Bela vila – Snežana Spasić“ posvećen vokalu – izvođaču tradicionalne muzike Snežani Spasić (1969 – 2020)

Tematski blok sadrži opsežnu etnomuzikološku studiju Jelene Jovanović „Snežana Spasić i njen album Bela Vila: Živi glas i autentično srpsko pevačko nasleđe“, kratke poetske tekstove Dragana Jovanovića Danilova i Saše Hadži Tančića, zatim „Priče sa koncerata“ same Snežane Spasić, kratke, jezgrovite komentare i najave svojih pesama na koncertima i u medijima, kao i biografije Snežane i članova njene grupe „Naissa“ i izabrane fotografije sa njihovih koncerata.

Sastavni deo ove „Gradine“ čini DVD na kome se nalazi snimak koncerta koji su Snežana Spasić i grupa „Naissa“ održali 15. avgusta 2007. godina na Letnjoj pozornici u Nišu, na otvaranju „Nissvile Jazz festivala“ te godine.

Izdavač „Gradine“ je Niški kulturni centar (www.nkc.rs).

ODLOMCI IZ TEMATA „BELA VILA – SNEŽANA SPASIĆ“:

„Predanje se kroz vreme prenosilo usmenim putem i tako sačuvalo od zaborava. Moja je želja da tu tradiciju nastavimo.

Želim da nas vratim u svet starih srpskih pesama, običaja i priča.

Podsetićemo se kako se u narodu raduje, ljuti, tuguje, kune ili blagosilja. Sve je raskošno, oživelo, procvetalo, obasjano zlatnom svetlošću – kao u vilinom carstvu.

U pesmama postoji ravnoteža sveta nebeskih tela, koji čovek poštuje i kojeg se boji, sa svetom u kome čovek stvarno živi. Kuće su beli dvori, šušti svila, presijava se srma i biser, blista priroda u zelenilu i cveću. Devojke su dugih trepavica, rumenih jagodica i belog lica, a momci divnog stasa i obraza.“

***

Odlomak iz studije dr Jelene Jovanović „Snežana Spasić i njen album BELA VILA: živi glas i autentično srpsko pevačko nasleđe“:

„Slušajući snimke narodnih pesama u izvođenju Snežane Spasić i grupe „Naisa“, prolazi se kroz niz upečatljivih emocija, kroz koje se razaznaje rasvešćeni odnos prema različitim značenjima pojedinih pesama, kao i zrelost pevačke ličnosti koja donosi sve ove sadržaje i saopštava njihove poruke. U pesmi Nišnu se dzvezda opevani su neizreciva usamljenost u kontaktu samo sa zvezdanim nebom i pustom zemljom; u Milkani, to su najnežnije i najdiskretnije, a zabranjene ljubavne poruke; u Neču te, goljo – humorni prezir; u Čuvala majka pastira – ulazak u mistični svet koji se otvara dok majka peva uspavanku; u Ruse kose, curo, imaš – latentna drama u ljubavnom predavanju;  u pesmi Nane – poetičnost i čista lirika izraza… i tako dalje, u svakoj od pesama otkriva se po jedna posebna i jedinstvena, nanovo na autentičan način ispričana priča. Time se Snežana Spasić dostojno pridružuje plejadi originalnih, uzornih nosilaca tradicionalne muzike i narodnih umetnika Srbije.

Srpsko tradicionalno pevanje, u svom bogatstvu i raznovrsnosti, kroz darovitost svojih nosilaca, zavređuje da mu se posveti prostor i puna pažnja; štaviše, u sadašnjim uslovima na njegovu vrednost je „potrebno neumorno iznova ukazivati“ (Jovanović 2019: 298). Kad je reč o Snežani Spasić, pesme su u njenim izvođenjima doživele svoj preporod, a kroz audio izdanje koje je pred nama sasvim je izvestan i njihov budući, novi život. Stoga, jedan od najvažnijih i najlepših doprinosa koji pisac redova o pevanju ove vrsne umetnice može da dâ jeste – stav da njene interpretacije, ovekovečene na ovom izdanju, nastavljaju da zvuče i da žive. Da se o njenom pevanju i nadalje može govoriti u sadašnjem vremenu, dok god postoje slušaoci i sledbenici koji će, zahvaljujući porukama koje nam je prenela, nastaviti da ove bisere (prevashodno) srpskog muzičkog nasleđa izvode, ozvučavaju, čine da se oni pri svakom novom izvođenju nanovo „rode“. To je možda i najvažnija misija same Snežane Spasić, iskazana još i kroz njen rad sa mladim pevačima; na ovaj način on se produžava i nadaleko u budućnost u kojoj će, verujemo, sve ove pesme nastaviti da zvuče i da kazuju svoje priče i poruke mlađim pokolenjima.“

Jelena Jovanović (1964, Beograd) je srpska etnomuzikološkinja i akademkinja. Jedan je od vodećih autoriteta u Srbiji kad je reč o praktičnom pristupu srpskom i balkanskom vokalnom nasleđu. Aktivno se bavi izvođenjem (pevanjem) tradicionalnih pesama naroda Balkana. Dopisni član Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU postaje 2018.

***

Dragan Jovanović Danilov, JA SAM BELA, BALKANSKA RUŽA / U spomen Sneški:

„Ja sam bela, balkanska ruža. Na zemlju sam došla kao dar s planete Venere. Jedra poput usana, dolutala sam ovde iz nekog zaboravljenog doba. Iz raspevanog stoleća sam se razlistala. Ja sam divlja kćer koja se otvorila i buknula samoj sebi. Ja sam provodnik radosti i zato hranim ljubav. U mojoj formi se obnavlja divota i slast neizmerna. Kakva li je to inteligencija koja je radila na stvaranju jedne ruže? Mogu samo da slutim koje su nevidljive sile učestvovale da oblikuju ružu kako bi postala ono što jeste – živo biće, tiho, ali govorljivo, biće koje kaže: okrenite se prema suncu i budite kao ja.

Ja sam vam divotnica, dar koji je Venera dala zemlji. Iznikla sam iz krvi ljubavnika, boginje Afrodite i Adonisa i zato sam besmrtna. Oličavam ljubav koja traje i posle smrti i ponovnog rođenja. Ja sam cvet Marije koja je rodila Boga. Pehar sam u kome je skupljena krv koju je Isus prolio na krstu. Hristova sam rana. Sa mnom Hristova je duša dobila svoj beleg. Šta su kamene rozete po srpskim manastirima drugo do kamene ruže, darovi Božanske majke? I šta je trn drugo do deo samopregorne ruže? Šećerom od ruže hrane se najlepše žene Balkana. Jedino ja znam sve tajne. Nisam ja ona lakoumna Katulova ruža, već trnovita ruža srpska, večita ruža mudraca. Na Kosovu Polju, tamo gde su pali bezbrojni srpski junaci ja i danas rastem sa šipurcima, jorgovanima i božurima, tim ružama bez trnja. Telurička strujanja koja ovuda prolaze učinila su da mi, bele ruže, na Balkanu imamo poseban miris. Kada me je jedan pesnik pomirisao pomislio je da sam ja živa tvorevina koja je upravo sišla s neba. Moj miris je bio tako snažan da je prodirao kroz pore na koži. Toliko je preplavio pesnika da je istog trenutka izašao iz svog tela. Da, moj miris ga je otrgao od fizičkog sveta. Pesnik me je video kao drvo ucvetalo snežnim trešnjinim cvećem, ukrašeno poput neveste. Zagrlio me je i mi smo postali puni sjaja.“

Dragan Jovanović Danilov (1960, Požega) je jedan od najznačajnijih srpskih pesnika. Piše poeziju, prozu, likovnu kritiku i esejistiku.

***

Saša Hadži Tančić, POEZIJA GLASA SNEŽANE SPASIĆ:

„Evo melodija koje izrastaju iz našeg maternjeg jezika, iz poezije ostvarene našim maternjim jezikom. One sadrže ukorenjeni ritam jezika, a isto tako i određenu harmoniju. Kao takve, one najviše prijanjaju samorodnom glasu Snežane Spasić. Isto tako, njihova filozofsko-poetska sadržina odgovara njenom umetničkom biću.

Glas Snežane Spasić i melodije koje izvodi duhovno su srodni; neobični, otporni na vreme i zagonetni.

Spasićeva odabira zbilja samo vredne i značajne pesme, a izvodi ih sa najboljim umetničkim moćima svoje ličnosti.

Današnja publika traži velike doživljaje i snažne emocija, upravo ono što prevazilazi sve svakodnevne misli, osećanja i doživljaje. Današnja publika oseća potrebu za velikim i snažnim uzbuđenjima. Takve potrebe ispunjavaju izbor iz izvornog muzičkog blaga i izvođenje visokih vrednosti darovite Snežane Spasić.

Ona peva dahom i duhom podneblja iz koga potiču, dušom i srcem pečalbara i žetelaca, čobana i svatova; sedelački i porodično; čas šaljivo, čas tužno, rodoljubivo i ljubavno. To sve, imajući dara i ljubavi prema muzici.

Kada se zasitite lažnog sjaja tzv. savremene muzike, povucite se u mir i tišinu svoje sobe i prepustite se davnim i tavnim, od iskona darovanim melodijama i glasu neprolazne lepote Snežane Spasić, da bi vam u životu sve postalo trajno, a trajno večno.“

Saša Hadži Tančić (1948-2014), značajni niški i srpski književnik. Zapis o Snežani je nastao početkom 2000-ih.

*Tekst i foto Gradina, Goran Stanković