Novi Zakon o finansiranju lokalne samouprave mogao bi da dovede do negodovanja gradonačelnika i predsednika opština zbog najave drastičnog smajenja državne kase od oko osam milijardi dinara.

Pojedini gradonačelnici najavljuju da će pokrenuti inicijativu za promenu tog Zakona. Neki kažu da će to dovesti do bankrota ukoliko se propisi usvoje. U tom slučaju moraće da se povećavaju porezi na imovinu gradjana i odmah urade popisi imovine . Biće ukinute i takse velikim kompanijama i bankama koje je naplaćivala lokalna samouprava . Predsednici kažu da su svesni da je zbog pregovora sa MMFom ovakav Zakon nužan.

Vladan Vasić, gradonačelnik, koji je , inače član Odbora za finansije u Stalnoj konferenciji gradova i opština, rekao je da će ovo unazaditi razvoj našeg grada. - - Opasnost preti mnogim infrastrukturnim projektima koji su započeti , ali će znatno uticati i na mnoga davanja po kojima je Grad Pirot do sada bio karakterističan.Vasić očekuje da će se ipak naći neko srednje rešenje. Jer ako se promeni odnos 8o : 20 koji je do sada bio u korist lokalnih samouprava kada su u pitanju porezi na zarade i odluči da to bude ,, pola-pola,,onda je jasno na će Piroz izgubiti više stotita miliona dinara, rekao je gradonačelnik Vasić.

Slično reaguje većina gradonačelnika i predsednika Opština u srbiji, a medju njima i gradonačelnici i predsednici koji su članovi vladajuće SNS.

U nastavku prenosimo delove iz obrazloženja Nacrta Zakona o lokalnoj samoupravi.

IZ OBRAZLOŽENJA RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Cilj donošenja novog zakona je stvaranje jasnih zakonskih pravila kojima se definiše sistem finansiranja jedinica lokalne samouprave, čime se stvara ambijent stabilnosti i predvidivosti u planiranju prihoda prilikom priprema odluka o budžetu jedinica lokalne samouprave i postiže vertikalna ravnoteža u raspodeli prihoda između različitih nivoa države.

Finansiranje lokalne samouprave treba da bude sistemski uređeno i da počiva na potrebama koje one imaju. Da bi sistem finansiranja lokalne samouprave bio održiv, neophodno je da ukupni prihodi lokalne samouprave odgovaraju nadležnostima koje lokalne samouprave finansiraju, da postoji strukturna ravnoteža prihoda i rashoda i da se poštuje princip garancije dovoljnosti prihoda za obavljanje funkcija, odnosno za obavljanje izvornih i poverenih nadležnosti.

Nova zakonska rešenja imala su za cilj usaglašavanje samih naziva i poreskog karaktera izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave, integrisanje istorodnih javnih dažbina, kao i stvaranja ambijenta predvidivosti troškova za obveznike kada su u pitanju lokalne javne dažbine. Ovim zakonom propisan je drugačiji, transparentniji sistem obračuna nenamenskog transfera jedinicama lokalne samouprave koji će promeniti upravljanje javnim finansijama na lokalnom nivou vlasti. Time se garantuje sigurnost i predvidljivost sistema nenamenskog transfera koji se dodeljuje jedinicama lokalne samouprave iz budžeta Republike Srbije.

Integrisanjem istorodnih javnih dažbina unapređuje se poslovni ambijent i intenziviraju se privredne aktivnosti što se pozitivno odražava na njenu konkurentnost. Takođe, uvođenje podsticaja za ubiranje izvornih prihoda kroz transfer po osnovu poreskog napora ima za posledicu efikasiji rad lokalnih poreskih administracija na prikupljanju javnih prihoda, prvenstveno poreza na imovinu. Uvođenje transfera po osnovu kapitalne intenzivnosti predstavlja, na indirektan način i dobar podsticaj za nove investicije i dugoročan i stabilan ekonomski razvoj.

Nova zakonska rešenja imaju za cilj i da unaprede predvidivost sredstava budžeta jedinica lokalne samouprave i stvore ambijent predvidivosti troškova za obveznike kada su u pitanju lokalne javne dažbine.

Osnovni ciljevi reforme finansiranja lokalne samouprave u Republici Srbiji su unapređenje sistema finansiranja kroz uređenje izvornih i ustupljenih prihoda u skladu sa principima dobrog ekonomskog upravljanja; podsticanje efikasnosti u prikupljanju izvornih prihoda, naročito poreza na imovinu; kao i u raspolaganju javnim sredstvima kroz sistemsko podsticanje da se više koriste potencijali poreza na imovinu u statici, kao i stvaranje uslova za lokalni ekonomski razvoj i efikasnost poreskog sistema kroz reformu sistema izvornih lokalnih prihoda. Takođe, ovi ciljevi se ogledaju u uspostavljanju sistemskog podsticanja osetnijeg povećanja učešća javnih investicija u ukupnim rashodima opština i gradova, kao i u vertikalnoj ravnoteži u raspodeli prihoda i nadležnosti između različitih nivoa države.

Namera zakonodavca da se integrišu slične dažbine je radi smanjenja broja neporeskih prihoda, te je u tom smislu izvršena integracija lokalne komunalne takse za držanje motornih drumskih i priključnih vozila osim poljoprivrednih vozila i mašina u porez na upotrebu motornih vozila, koji je prihod budžeta Republike. Integrisanje lokalnog u republički prihod ima za cilj pojednostavljivanje plaćanja javnih dažbina prilikom registracije motornih vozila. Takođe, nadomeštanje izgubljenih prihoda od navedene takse izvršeno je povećanjem iznosa nenamenskog transfera koji se dodeljuje jedinicama lokalne samouprave. Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, koja je de facto kvazi porez na imovinu, jer se plaća u apsolutnom iznosu po metru kvadratnom nepokretnosti, kao i lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru intergišu se u porez na imovinu. Na ovaj način stvaraju se predvidivi uslovi poslovanja pravnih lica, odnosno postiže se pozitivan efekat na privredu u celini jer se, u slučaju tkz. firmarine, ukida nepredvidiva javna dažbina za poslodavace na teritoriji različitih jedinica lokalne samouprave. Time se stvara ambijent discipline lokalne administracije i uslovi za opstanak velikog broja privrednih subjekata.

Kada se radi o ustupljenim prihodima, izvršena je promena procenta preraspodele prihoda od poreza na zarade, tako da 50% ovog prihoda pripada budžetu jedinice lokalne samouprave, a 50% budžetu Republike Srbije. Ovako utvrđena preraspodela prihoda od poreza na zarade je opravdana, jer je reč o porezu koji je potencijalno znatan automatski stabilizator i redistributivni instrument, koji kao takav treba da pripada velikim delom centralnoj državi, kao što je i praksa u velikom broju evropskih država, a čime se ujedno ostvaruje i jedan od ciljeva ovog zakona, a to je vertikalna ravnoteža u raspodeli prihoda i nadležnosti između različitih nivoa države, kao i da teret fiskalne konsolidacije bude ravnomerno raspodeljen na sve nivoe države.

Transferi se sistemski uređuju i predviđa se postojanje pet vrsta nenamenskog transfera: transfer za ujednačavanje, opšti transfer, transfer po osnovu poreskog napora, transfer po osnovu kapitalne intenzivnosti i tranzicioni transfer. Imajući u vidu da je ovim Zakonom finansiranje lokalnih samouprava sistemski uređeno i počiva na principima stabilnosti, transparentnosti, predvidljivosti i jednostavnosti, uvedena su sistemska pravila za izračunavanje i raspodelu svih vrsta transfera uz obezbeđenje egzaktnog mehanizma za ujednačavanje u cilju smanjivanja regionalnih i lokalnih razlika.

Naime, ukupan nenamenski transfer iznosi 1,48% ostvarenog bruto domaćeg proizvoda prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Za utvrđivanje visine pojedinih vrsta nenamenskih transfera, propisanih ovim zakonom, procena visine prihoda, ukupno i po strukturi, po pojedinim jedinicama lokalne samouprave, vrši se na bazi ostvarenja ovih prihoda, prema podacima Uprave za trezor za poslednju godinu za koju postoje raspoloživi podaci, a na osnovu parametara iz fiskalne strategije.

Pravo na transfer za ujednačavanje ima jedinica lokalne samouprave čiji je procenjeni iznos prihoda od ustupljenih poreza po stanovniku, za godinu za koju se utvrđuje iznos nenemenskog transfera, manji od 70% procenjenog prosečnog prihoda po stanovniku od ustupljenih poreza svih jedinica lokalne samouprave.

Predložena metodologija obračuna nenamenskog transfera i uvođenje novih transfera (transfer po osnovu poreskog napora i transfer po osnovu kapitalne intezivnosti) imaju podsticajne efekte, u smislu da stimulišu jedinicu lokalne samouprave da ostvaruje višu naplatu svojih prihoda, odnosno ima veće učešće kapitalnih rashoda u ukupnim rashodima, čime se stvara mogućnost ostvarivanja većeg iznosa transfera koji se raspodeljuje toj jedinici lokalne samouprave. Tako se transfer po osnovu poreskog napora utvrđuje u visini od 5% ukupnog nenamenskog transfera i raspodeljuje se jedinicama lokalne samouprave po kriterijumima iz ovog zakona, a transfer po osnovu kapitalne intenzivnosti se utvrđuje u visini od 5% ukupnog nenamenskog transfera i raspodeljuje se na bazi kriterijuma koji definiše kapitalnu intenzivnost rashoda jedinice lokalne samouprave.

Nova zakonska rešenja predviđaju ukidanje transfera solidarnosti koji se po pojedinim jedinicama lokalane samouprave, izuzev gradu Beograda, vršio na osnovu stepena, odnosno grupi razvijenosti, jer je njegova primena dovela do nelogičnosti i nesrazmernosti u dodeli transfernih sredstava, kao i do netransparentne i neravnopravne raspodele transfera.

U cilju unapređenja efikasnosti sistema finansiranja i afirmacije principa inkluzivnosti, neophodno je bilo unaprediti položaj i rad Komisije za finansiranje lokalne samouprave, koja treba da predstavlja primer primene dobre prakse u smislu mehanizma za obezbeđenje institucionalnog dijaloga Vlada Republike Srbije i lokalne samouprave. Ona se formira kao zajedničko telo Vlade Republike Srbije i Stalne konferencije gradova i opština, a njen cilj je, između ostalog, da prati vertikalnu i horizontalnu ujednačenost sistema, kao i rezultate postojećeg sistema finansiranja lokalne vlasti.