Da, to tako obično biva!

Životno veoma surovo, ali, nažalost istinito! Agencije su već objavile vest, novinari se utrkivali da jave ono suvo, surovo – prekinut štrajk gladju! Potom ono : ,, šesnaestoro radnika AHA Mura Prvi maj danas su prekinuli petodnevni štrajk gladju...! I tu se sve završava. Za serijsko izveštavanje za koje se obično koristi ,,copy pest,, to je dovoljno...

Naše je u celoj priči bilo drugačije. Kako zadreti u dušu onih koji su ostavili porodice, zatvorili se u četiri zida i pet dana i pet noći tražili pravdu. Zajedno sa njima, pokušavajući da im olakšaju život, bili su i svi radnici ove Kuće. Čekali su ih i danas tražeći da prekinu, da se vrate svojoj deci, porodičnom domu...

A potom je izašao, danas, u petak, 31. oktobra oko 11 časova, jedan od njih, Vladica Marinković, poverenik ASNS, manje je to bilo bitno, on je njihov kolega, radnik, otac

Zatim i ona. Isprekidano, zaustavljajući dah, zahvalila se Karolina Rančić.

Vest je otišla Stigla je u agencije, novine koje čekaju ,,naslove;, što podižu tiraž, već su oštampane !!!

Mi smo želeli da "udjemo unutra" u dušu tih ljudi koji su vodili sopstveni i rat za Fabriku. Sa jednim, jedinim ciljem!

Neke od štrajkača gladju nismo "imali" bili su uznemireni, ili više snage nije bilo u njima...

Ekipa Hitne pomoći sa doktorkom Bojanom Rančić i danas im je kontrolisala zdravlje. Uznemirenje, stres, ponovo ubrzani oktucaji, pritisak...

Dijagnoze su zabrinjavajuće, savet, prekinuti štrajk! Zdravlje je ugroženo.

Krenuli smo po poslednju priču, da pogledamo, ponovo, istini u muku! Najpre Vladica Marinković i Saša Potić, sindikalne vodje.

I na kraju, Slaviša Svilarov, ponovo. o onom, birokratskom, admisinistrativnom, o onome što radnicima navodno daje nadu, ali ih i najviše brine! Taj UPPR?!!

Da li je ovo kraj današnje priče o Prvom maju? Bolje, ovo je početak neke nove životne storije koja će ponovo u sebi imati čekanje, obećanja, objašnjenja, pozivanje na zakone.

A neplaćeni računi za struju, vodu, grejanje, a deci cipele za zimu, a hrana za bebe, ogrev... Kako preživeti ? A zima dolazi!

A taj UPPR, šta li je, neće skoro !!!

Petak, 31.oktobar. Putevi životni, nedokučivi, vode obično u neizvesnot. Prvomajci zabrinuto napuštaju Fabriku. Štrajkače gladju čeka dom, deca, porodica... Dovoljna uteha da makar na tren utrne bol u duši...

Do novog trena kada će ponovo u istinu pogledati i ponovo čekati, i ponovo čekati!!!