Ne znam kako će na kraju izgledati ovaj tekst s povodom, tekst koji bi trebalo da bude posvećen 11. godini postojanja ove Kuće.

Ne znam zbog toga što su osećanja pomešana, što se život iz godine u godinu menja, što su se i ljudi promenili, što je rad, ovaj posao, često postao hod po mukama!

Hod po mukama kada nastojite da istinom i samo istinom obaveštavate ovaj dobri narod o tome kako nam grad svakim danom sve više raste!

Hod po mukama kada pokušate da budete samo svoji i originalni, a to naidje na različita reagovanja, pre svega onih koji iz mraka, čekaju da vas bacaju u blato, služe se pogrdama bez razloga, grubim i prostim izrazima i da ne nabrajam.

Godine iza nas ostavile su brojne ožiljke nanete nepravdom, sudskim i advokatskim odlukama i ucenama koje su nam otele više od tri miliona dinara, kreditima koje s mukom otplaćujemo , pozajmicama da bi svi ovi ljudi koji čine ovu Kuću mogli da prime svoju skromnu zaradu!

I tako iz dana u dan, godine u godinu, lelujajući se pod naletom čudnih vetrova, još čudnijih ljudi!

Svaka godina, svaki osmi septembar donosi i saznanje da smo živi i da postojimo i da nastavljamo, istom, ili još većom energijom jer nas još ima i snage još ima. Nalazimo je u izveštajima o Zatvorenom bazenu, asfaltiranim ulicama, projektima Vodovoda, Toplane, Komunalca, radovima evropskim parama iz IPA programa, Parku kod Gradića, pobedama Uroša Mijalkovića, Radničkog, košaraša, Pirotskom letu i Festivalu folklora gde se okupe mladi sa svih delova zemaljske kugle.

Nalazimo je u dobrim porukama koje stižu od ambasadora, državnika, stručnih ljudi i institucija, da je Pirot postao grad za primer, grad dobre prakse, koji je promenio izgled i ,,gazi,, snažno napred!

Ta energija koju crpimo, radujući se što u dobroj nameri uvek nastojimo da prvi do vas pošaljemo dobru vest, što smo svakim danom sve jači, trpeći udarce i ponosno noseći ožiljke na sebi, pretvorila nas je u potpuno jasne po nameri, iskrene po profesiji , ljude koji znaju šta i kako valja raditi!

Ne, da se razumemo, ne tražimo apsolutno bilo kakvo reagovanje. Očekujemo samo da budemo jednaki sa drugima po odnosu, da nam ne smišljaju zlurade napade kako bi nas oborili , da nas ne ,,kradu,, svakodnevno i sve to naplaćuju u brojnim tezgaroškim listovima i tekstovima. Tražimo da budemo isti po poštovanju, a različiti po tome ko ume, ko radi, ko može i ko uspeva!!!

Tražimo profesionalnost, poštovanje rada , vrednovanje prepunog Portala informacijama i kvalitetnog programa na Radiju. Tražimo, jer to je istina, koja očigledno često uznemirava sve one koji još uvek vrednosti i zahteve ovog posla nisu razumeli. Očekujemo da to makar javno prećute i prestanu da zaizru, tražeći načine da udare s ledja!

Na početku sam rekao da su raspoloženja pomešana!

Srećni smo kada nas sećanja vrate u ono septembarsko veče godine 2006. kada je naš UKI ,,majageri,, udarcem presekao vrpcu i javio svetu da je počeo da postoji jedan dobri po duši Radio. Nismo pogrešili, rasli smo zajedno sa Ukijem do njegovih visina, rasli smo zajedno s gradom do savremenih vrednosti i ostali uvek isti.

Vredni, uporni, borbeni, iskreni, najbrži , zašto ne reći! Uspevamo da budemo dobar primer kako se to u ovakvom vremenu sve nepravde mogu da izdrže i nastavi dalje!

Podignute glave osmehom, umesto po koje suze, snagom, umesto zastoja.

Danas je 8. septembar 2017.godine. Od 8. septembra 2006. u 20 časova kroz naše prostore prošlo je i otišlo mnogo mladih ljudi. Želimo da verujemo da su sobom poneli bar delić vrednosti ovog posla i da će im sve to ostati kao dobra uspomena.

A Bilja, Ivana, Sonja, Ljubiša, Zoki, mali Martin, Ana i Neša, nastojaće da žive i rade što duže, kako bi ljubav prema svom gradu i svima vama svakodnevno delili!

Vama Piroćanci hvala, da nije vas bilo, ne bi umeli da postojimo!

A godine sa nama bile su prepune dogadjaja. Mi smo ponosni i to nam niko i nikada ne može uzeti!

Osmi septembar 2006. 20h

Godine, godine...

Akcije...

Seminari...

Razgovori s povodom...

Slava Radija Aranđelovdan

Slavljenička...

Ekipe na terenu...

Drugi ring

Zatvoreni bazen

Folklorni festival

Mila Panić

Radnički

KK Pirot

Pozorište

Park Kale

Fontana u centru

Sednica Skupštine grada

Njegova ekselencija, Kajl Rendolf Skat

Ambasador Austrije, Johanes Ajgner

Ambasador Filip Penington

Svečano otvoranje fabrike Big Tigar

Omladinski stadion

Pirotska bolnica

*******************************************************

Nikada nije bilo lako!

Samo vi znate koliko je borbe, živaca, upornosti, ali i LJUBAVI

bilo potrebno da se vaša reč danas daleko čuje i
da ISTINA postane vaš zastitni znak.
1. već 11 godina !

Vaše trajanje dokaz je da za sve u životu "TREBA IMAT DUŠU" !!!

Iskreno divljenje i čestitke!
Vaši kumovi Markovići:
Luna, Jovana, Nina i Zoran

**********************************************

Te, 2006. - devojčurak, pa gimnazijalka, a sada već student PMF-a !
Ali sve ove godine moja najveća životna škola - bio i ostao PLUS RADIO !!!
Iskrene čestitke i da mi još dugo trajete!
Voli vas vaša Luna Marković!

**************************************************