Danas je 28. Decembar dan kada je 1877 godine Pirot oslobodjen od Turaka. Posle 137 godina od oslobodjenja , Pirot je postao moderan grad koji ima budućnost, grad dobar za život i povoljan za investitore.

Ovih dana brojnim svečanostima obeležen je ovaj istorijski dan za pirotski kraj. Položeni su venci na grob kapetana Milutina Karanovića u porti manastira ,,Sveti Djordje,,u Temskoj i na Spomeniku oslobodiocima u Tija Bari.

Održana je i svečana akademija na kojoj su uručena poriznanja ,,28.decembar“

Циљ овог рата био је исти као и Првог српско-турског рата: ослобођење српског народа испод турске власти и територијално проширење према Југу. Ратни план српске војске заснивао се на чињеници да Србија, на захтев великих сила, не може имати претензије према Босни, као и захтеву Русије да се помогне њиховој војсци у надирању ка југу Бугарске. На бази ових чињеница, ратни план је предвиђао да три од пет српских корпуса (Шумадијски под командом генерала Белимарковића, Моравски под командом пуковника Лешјанина и Тимочки под командом пуковника Хорватовића) са укупно око 46.000 људи и 128 топова развију напад према југу и југоистоку, опколе Ниш, заузму Бабину главу, Белу Паланку и Пирот, те наставе наступање према Софији ради садејства руској Дунавској армији. Турски ратни план предвиђао је упорну одбрану на свим правцима, ради чега су многе тачке у долини река Нишаве, Јужне Мораве, Рашке и Ибра биле добро утврђене, а најснажнија утврђења били су Ниш, Нови Пазар и Пирот.

Рат Турској објављен је 13. децембра, а операције српске војске отпочеле су 15. децембра наступањем трију српских дивизија (Ибарске, Моравске и Дунавске) према југу ради опкољавања Ниша. Ова операција је изведена успешно и тачно па је Ниш био потпуно опкољен за свега пет дана ратних дејстава..

Док су трајале ове операције око Ниша, Тимочки и Шумадијски корпус су, под општом командом генерала Белимарковића, дејствовали према југоистоку, полазећи с Пандирала. Књажевачка војска, под командом потпуковника Јеврема Марковића, 17. децембра заузела је стратешки положај Бабина глава, а два дана касније и превој Свети Никола. После једне оштре борбе, 24. децембра ослобођена је Бела Паланка. Тиме је један од главних стратешких циљева српске команде био постигнут: Турци више нису могли да шаљу никакву помоћ из Босне, Албаније и са Косова према Софији. Тада је успостављена веза српске и руске војске код Ћипровца. Руска врховна команда тражила је наставак српског напада ка истоку.

Генерал Белимарковић наредио је да се нападне Пирот са три колоне. Крваве борбе вођене су 25. децембра на утврђеним положајима Нишор, што није дало резултате, па су наредних дана турски положају заокружени са неколико страна, а Турци, који су у Пироту имали јаке снаге (12 батаљона), 28.децембра у зору напустиле су град да не би биле потпуно блокиране. После ослобођења Пирота, јединице српске војске ослободиле су још и Кулу, Брезник, Трн и Радомир и биле заустављене код Сливнице 5. јануара 1878. године на вест да су Руси заузели Софију.