Ne tako davne, makar za one koji stare, godine 2017, na Vidovdan, deda Dragi je sa svojim zetom Draganom Dimitrijevićem, Markusom, došao u Redakciju i doneo mi knjigu koja me najpre obradovala, a kada sam je čitao, bacila u setu. Dragoljub Đorđević, rođeni Piroćanac živi mnogo godina u Kanadi.

Knjiga je njegova seta, po neka suza, na prošla vremena.

Dirnula me i njegova posveta koja mi je je bila pravi dar, jer je to učinio na njemu svojstven način, izražavajući poštovanje prema mom ocu, porodici, prema meni, kao jednom od naslednika loze Paunović

 Zaronio sam u knjigu tih dana. Moram da priznam da mnoge detalje o Srbima i o tome odakle su krenuli, kakve su seobe imali i kako su stigli na Balkan, često su me ostavljale bez daha.

 Deda Dragi je  pisao o Pirotu, o svojoj familiji, a potom o životu njegove porodice i zaista zanimljivim dogodovštinama.

Knjigu je posvetio Danici, svojoj majci.

Posebno se radujem, jer su moji prijatelji Sneža (deda Dragijeva unuka, ćerka deda Đoke, časnog, vrednog poštenog Novomalca, sina deda Dragijevog) i Markus svojoj ćerki, miloj devojčici koju znam od malena, danas supruzi i majci koja je izrodila deda Dragiju praunuke dali ime Danica

Deda Dragi, on je sada već pradeda, za svoje godine, ima ih sada 93, često dolazi u Pirot.

Vreme jeste prolazi brzo, tek, Dragoljub Dragi Đorđević, Piroćanac, kako se potpisao na knjizi, knjigu je objavio rekoh na Vidovdan (ne slučajno) 2017, kada mi je i poklonio ovo njegovo životno delo.

Dragan Markus, zet, uživa kada dođe najdraži gost iz Kanade. On je tada baš u svom elementu. Nije bilo mesta gde sa deda Dragijem nije bio. Od Kengura naravno, gde se družio i sa Mandom, Kivicom, Tomom Panajotovićem, ali i markusovim drugarima, do brjnih crkava, manastira. Video se i sa gradonačelnikom.

Nisu to bile obične deda Dragijeve posete Pirotu. Nije bilo dolaska, da nije obilazeći crkve, manastire, darivao novac za izgradnju, dogradnju, za uređenje crkve.

Iako deda Dragi ne voli da govori o tome, crkveni velikodostojnici znali su da uz Božji blagoslov zahvale na pomoći, znati da se zahvali deda Dragiju za njegovu pripadnost gradu, knjigu koju je ostavio u amanet i iskrenu pomoć koju je ostavljao hramovima .

Nadam se da će se ostvariti  moja želja na odlasku, da se za neku godinu ponovo vidimo!

Hvala!

Dragoljub Đorđević, humani Piroćanac iz dalekog sveta !