Boldirani kurziv!

Evo priznajem, kriv sam! Čudan sam kažu neki čovek. Još uz to i novinar.

Svi vi koji me vređate, kritikujete, pokušavate da me izopštite – u pravu ste, ljudi! Samo nastavite!

Kako beše ono:  

Došlo vreme kada pametan zaćuti ... neću dalje , mada bi trebalo, da vas još više ojačam u vašim nastojanjima da budem ,,kriv"!

Ovog puta ,,pao" sam na fudbalu!

Ma na Dubočici, dobro i na Radničkom.

Bacio sam moj kamenčić istine u osinjak, napisao da je neko tamo smislio najpre ,,Old traford", potom kada je to pri kraju, ostala još neka specijalna trava, procenio normalnim da uz Stadion ide i Prva liga. Zašto bi, pobogu, džabe krečili?

I krenulo je. Napred, nazad, a ,,prijatelja" i prijateljskih utakmica za bodove, koliko želiš.

Pitao sam mog, ispostavilo se kasnije, bivšeg prijatelja, Dejana Čelara za koga sam ruku stavljao da je izuzetan čovek, dobar struičnjak, vaspitan, pametan.

Kako druže, ti onakav kakvog te znam, dobar, stručan, častan, sediš na klupi dok gledaš prijateljske utakmice za bodove?

Dejan me najpre blokirao, a za vreme utakmice sa klupe vikao

Gde vema je onaj bradati  ...?!

Tu sam Čelare, s ponosom nosim bradu ,,otkad sebe"!

 Oglasio se u to vreme Nina Spasić, čovek koga UEFA poštuje! Rekao je, uz Mažića, najbolji srpski sudija, da smrdi. Objavio sam razgovor sa njim i nastavio da  budem ,,kriv", da budem ,,čudan" čovek. Ma ,,lud" bre, pustite ga!!!

Moj poslednji tekst  na Portalu , izveštaj sa utakmice, videlo je preko 12.000 ljudi, skoro 70 komentara ...Evo

A ja sam samo pisao ono što sam video. I ponovio bih.  

   Ponovio bih zbog toga što, Bog mi dao, sve znam. Imam dobre ljude, takođe, plemenite prema istini i fudbalu (u ovom slučaju) koji su mi sve pisali. A i videlo se! Otišla tehnika daleko. Snimaju ljudi ! Iz Leskovca, iz Vranja, iz Kruševca, iz Beograda, iz Niša, iz Meševa ...da, iz Paraćina čak trojica.

  Ponovio bih zbog toga jer sam očekivao da će tako ,,silna" Dubočica , kako je najavljivano ,,zgaziti" ove Piroćance i u selu Mrštane, sedam kola pre kraja proslaviti već upisanu titulu!!!

E na terenu ta ,,silna" Dubočica nije bila silna, šta više moglo je da im zazuji u ušima još jače!

I ja, onakav kakav sam, kriv, čudan, čista obraza sve kažem.

Kao što kažem da na Stadionu kraj Nišave, u mom drugom domu, tražim svoje mesto, svoj sto i stolicu da radim.  A radio sam bogami preko 1500 radio prenosa i nikada žutu banku nisam ni tražio ni  dobio. Lud neki čovek.

Dokle ćeš bre više, vikend nemaš, govorili su moja supruga, ćerka, unuk moj... Dosta više taj Radnički !!!

Jeste bio im teret da mi naprave sto i klupicu. Tražio sam ono što mi sleduje. Neću da papire držim na kolenima, da nemam čašu vode, da oko mene sede ljudi koji viču i da ćutim.

A onaj ćuti! Ćuti godinama lete mu papiri, gura se ljudima, kako li piše! Neće da traži, neće da se zamera.  

Tu sam ja, pogledajte, ništa ne tražim, ja sam dobar.

Kako onda radiš, čoveče ! Ma jbš bre pare, čast, obraz, štiti bre zanat!

 E ja to neću!

- Kao što nisam hteo da ćutim ni 2015. godine kada je Radnički oštećen potpisanim ugovorom sa Čukaričkim o prelasku Dimitrija Kamenovića. A zna se ko je potpisao!

-  Kao što sam tražio da budem dole pre i posle utakmice i zbog toga me onaj gazda Sekjuriti hvatao za vrat. Ne može, naredio Janko!

- Kao što nisam prihvatao da idem 300 metara sa stadiona na Konferencije za novinare, a administrativac s kravatom tužio me jer sam i tada tražio svoje.

 Neću da ćutim ni vama  Piroćancima koji kada se kaže Radnički odmah mislite na novac!!! Kažete, a ne znate da ovi momci primanju manje od minimalca i manje od ovih ljudi u žutom, koje inače poštujem, a koji uklanjaju naše (ne)vaspitanje sa ulica.

Navikli ste na Zvezdu, Vardar, Sutjesku, OFK Beograd, na Dragana Nikolić, na Šuleju, Ćamila (nema ih više), na Trefa koji se razočarao i otišao. Na ljude koji su i imali i znali kako to treba da se brine o Radničkom!

 Radnički danas je Klub sa 20 prvotimaca, tri trenera prvog tima, šest selekcija, sa isto toliko troškova puta tri za službena lica, za putovanja, za naknade trenerima mladjih selekcija, za ove u stalnom radnom odnosu ovde na Veznom traktu, za struju, vodu  ... Dvadeset i dva tri miliona, uz repove iz prošlosti, uz tužbe. Radnički je jedini Klub koji nema reklame na Stadionu, jer ili nema ko da ih traži, ili neće niko da daje...

.............................................................................................

   I na kraju!

Šalje mi sliku jedan iz grupe Piroćanaca, (nisam smeo da je objavim)  evo kako ih je opisao dopisnik Žurnala.

Šalje i piše !

Odlično su nas primili.  

Zašto ne bi, neće valjda da vas tuku, odgovorim ja!

Ma ne, nego nas napali njihovi novinari, nisu zadovoljni tvojim pisanjem. Mi im kažemo, a oni ne veruju, da NE SARADJUJEMO SA TOBOM !

 E, TO ME UBILO. To je onaj početak ovog teksta. 

 Ma pustite ga bre, on je... možda su i to rekli.

Ma udrite me bre, braćo Piroćanci!  Šta ja  od drugih  da očekujem. Većina vas nije znala ni gde je Gradski stadion kada sam 1978. godine 26.novembra, odmah posle svečanog otvaranja Radio Pirota, radio direktan prenos utakmice Radnički Pirot – Sutjeska Nikšić 2:1.

E zato sebe smatram da sam kriv, da sam čudan jer sam sebi sve ovo dozvolio. Od vas koji mačku s praga niste šutnuli!

................................................................................................

  A taj mali dežmekasti, tatin sin, što je nakupio tri četiri neka medija i tapše ,,Od Traford" po ledjima i, evo šta je napisao posle utakmice

...................................................................................................

   I šta sad, šta čovek da kaže , a da ne urlikne od muke i zapita se šta se to dogodilo ljudima u ovom vremenu!?

   I na kraju.

   Ne odustajem.

 Sutra ću pisati o zahtevima Komisije za prijem Stadiona, (svi se pitaju), a u nedelju ću doći (mada sam obećao porodici da neću) da budem uz moj Radnički! Onaj Radnički koji znam od 1953. godine, kada smo kao deca pumpali vodu Oti, Urošu, Čepu, Ljopši, Živoradu, Ljupčetu, dok su u nanulma, peškirima preko kukova i s lavorom u rukama, dolazili da se umiju, posle treninga ili utakmica!

Ako ste imali strpljenja da ovo pročitate, iskreno se nadam  da ćete (vi Leskovčani) ili zaćutati, ili početi još vulgarnije, a vama dragim Pirtoćancima, neka ovo bude makar malo jedan znak više, da ne okrećete leđa, da se vratite na Stadion, jer samo tako možemo da stignemo ponovo do onog Radničkog zbog kojeg je po 15 autobusa i više putovalo u Skoplje, Beograd, Vranje...

 A koliko čujem, za Leskovac se prijavilo samo 15 !

 Ko je onda ovde ono, s  početka ovog teksta!

 E da, da znate da sam svojevremeno, za 50 godina Radničkog napisao tekst za pesmu ,,Beli Beli, Radnički". Muziku je uradio pokojni Ringo!

Ovaj tekst poklanjam Lazi, Marku, Džuni i momcima koji nose beli dres. Moja poruka - Izdržite, bićemo prvi!