Jutros rano poziv u Redakciji, potom i na moj telefon.

  Dodjite Paunoviću, da vidite gde u našoj ulici seku drveće. Nas niko ništa ne pita.

 Bilo to pravo nekome ili ne, ali za novinara je svaki potiv koji ima osnovni razlog je najbitniji.

 Kozaračka. Drvored uz ogradu Starog groblja.

Komšije se okupile.

Pozvao sam Bobana Tolića, direktora JP Komunalac. Rekao je da dolazi za 15 minuta. Bio sam prijatno iznenađen, s obzirom da je u poslednje vreme naložio samo pismenu komunikaciju.

Iskoristio sam to vreme, da snimim radove. Radnici Komunalca su na predlog komšija zastali da seku ona dva velika stabla. Čekali smo direktora.

  Direktor se pojavio u obećano vreme.

Jedan od komšija je pokupšao da sumira njihove predloge -zahteve

 I na kraju, razgovor sa Bobanom Tolićem, direktorom JP "Komunalac". Tražiće se rešenja.

  I na kraju sve se završilo dobro. Kako je počelo, kada sam došao, na kraju "ruka ruci"!

 Dobar primer. Dolazak Bobana Tolića i razgovor sa ljudima iz komšiluka bio je dobar primer.

Bilo bi dobro da je tako stalno I kada su drugi zahtevi ljudi u pitanju. Naravno, ako se može, ako su realni!