A sve je jutros bilo lepo.

Posle jutarnjeg vežbanja, odlučio sam da obiđem gradilišta. Čuo sam sagovornika koji mi mnogo znači i sa kojim ću sutra uraditi intervju. Prvi put otkako je Portala imaćemo tu STRANU!!!     

Krenuo sam potom redom. Prvomajski cvet, Dobrodolska …

Krug sam završavao u glavnoj ulici. Hteo sam da snimim onu šahtu i udubljenja na behatonu na trgu preko puta Crkve.

Ispred Gradske uprave video sam gužvu.

Nisam znao šta je. Nisam razumeo. Ušao sam. Bolje da nisam.

Levo, uglađen, bela košulja lap top, sedeo je Žikica. Vratio mi se film. Bio je dečkić kada je sa Radmilom Nešić i njenom zlatnom ćerkicom počeo da dolazi u radio. Radili su emisije. Bili su rado viđeni gosti.

Posle legendarnog Radovana Askovića, procenio sam, oni će povući napred.

 Žikica je nešto promrmljao, kao da mu je bilo neprijatno što sam se pojavio.

 Uh, gde baš on sada.

Tamo ispred stola, Denis Ranđelović i kamerman Kop snimali su mladu damu. Ne poznajem je. Liči mi na one koje dolaze iz Beograda.

Dugo sam čekao. “Vragolan” je ispitivao mladu damu kao pred sudijom za prekršaje.

Završili su!

I tada se dogodilo ono što sam namirisao.

Pojavila se Radmila Nešić. Promenila se. Napredovala. Lepo našminkana, moderno obučena. Baš lepo. Neka napreduju ljudi. Levo od mene kao đaci u klupama sedeli su mirno Romi. Moji ljudi. Uvek sam voleo taj njihov bezazleni, iskreni osmeh. Sedeli su i verovali da će im se nešto lepo desiti.

Radmila, kao i uvek to pitam, zašto mi o ovom događaju, gledaj koliko Roma, ne znamo ništa.

 I onda su se, valjda nenaučeni ili iznenadjeni mojim pitanjem rekli:

 Denis to radi privatno!!!

 Šta!

Denis radi privatno, snima film!

Okrenem se. Da li su svi ovi Romi puni nade došli da nešto dobiju, da li je inkluzija živa reč ili im je u projektima, i da li su projekti samo za one koji ih pišu i dobijaju kako dobijaju. Ili su ovi statisti da bi “Vragolan” Ranđelović i kamerman Kop snimali film, za dobar novac, a koji je predvidjen u projektu, pod stavkom – izrada filma o Projektu tom i tom.

Dok sam razgovarao uznemiren sa Radom i podsetio na neka stara vremena, Milica Golubović, iz vrha vlasti me gledala začudjeno.

Mlada dama je prihvalila razgovor.

Dala mi je čak i vizit kartu

………………………………………………………………………………

 A  kada sam izašao u hodnik, Milica se smešila u kameru dok je Denis snimao privatni film.

Naravno da sam upao u snimak, jer mi nije bilo jasno, zašto bar Milica Golubović, kao neko iz vrha vlasti nije obavestio sve medije da se danas dogadja nešto što je značajno za Rome.

 Inkluzija uživo. Upisivanje u spisak želja.

……………………………………………………………………………… 

 I šta da vam kažem. Jesam, ppzd sam! Kako i ne bih.

Dokle će više ti poslušni vragolani, zato što imaju urokljiv osmeh, dobijati lovu ispod stola, dok ćemo mi, kao ja "budala" danas i moji, na 35 stepeni obilaziti sela, jurili gradom, sedeti na utakmicama, pratili "leto" i sve to, pošteno, profesionalno, raditi za vas, dragi naši ljudi!

 A za to vreme, pod zastavom inkluzije, snimanja filmova koji niko od ovih u sali neće videti, pravljenja projekata koji prodaju maglu, lova padati kao s duda, bez da imalo i bilo ko ima obraz da se pita, da li nas Bog vidi, ili se krijemo u hladovini, pod svodovima gradskog zdanja.

…………………………………………………………………………………… 

 P.S.

 Svaki projekat koji vidite da se objavljuje na medijima ima sredstva predvidjena za medije.

 Medijska kuća, Ani pres se nikada u tim projektima nije našla!

 Toliko o tome.

 Ali vragolije ne traju dugo, a i sveća ne gori koliko joj se nadaju!