Dok ovo pišem ostalo je još više od 30 sati do 2022. Neću da patetišem, niti želim da se bavim često izrečenim porukama. Ne bavim se time podavno! Video sam da je samo reč i ništa više“!

Evo, ajde da pomislim da tri dvojke imaju u sebi ono: da će biti drugačije. Samo to?

Uočio sam ih! A što ne bi imao pravo!

   Recimo smatram, ha očekujem, ajde želim, da u svemu budemo drugačiji!

 (U čemu, bre, ponovo filozofiraš, možda pitate, imate pravo)

 Objektivno, na širokom planu životnih dogadjaja, da  ne nabrajam. Izdvojite svako od vas šta smatrate značajnim. Sistem, organizacija života, politika, poljoprivreda, sport...

Ono subjektivno, e to na poseban način ima svoju težinu. Izdvojiću

Zdravlje, naravno

da niko ne bude gladan

 da svako ima svoj krevet i krov nad glavom.

da se razumemo i pomognemo ljudima u nevolji

da čuvamo porodice

da poštujemo bračne partnere

da stvaramo deci uslove da ostvaruju svoje ciljeve

 Ma ima ih mnogo ! Dodajte svoje !

................................................

   I sad, dolazi jedan životni stav kojem  sve više pripadam. Za tridesetak sati promeniće se brojka!

  I šta!?  Šta će nam se dogoditi !?

 Pisali smo čestitke, izlive nežnosti, biće poljubaca, kazaćete im da ne možete bez njih, biće vina i rakije, uništićemo stočni fond i...

 Otići na spavanje !

 Probudiće se novi dan...

 U početku ćemo grešiti u datumu, dok se ne naviknemo!

 A dalje! Tamo posle Božića. Kada se “sjure” dani !

    Da li će ostati dugo ruž na usnama i obrazima,

da li će cveće biti sveže cele godine,

da li ćete upamtiti šta ste rekli jedni i drugima,

 da li ste rekli ono da se volimo,

 da se poštujemo,

da bude pravde i poštenja,

da ljudi budu bliži jedni drugima...

 Kakvih li želja!? Život!

 Ako “budemo ljudi" kako je “umni starac" rekao i  ponašanje   približimo svemu što šapnusmo  u najdužoj noći, onda-dobro je !
- Menjamo se.

 Onda smo drugačiji , počeli smo da  vrednujemo, da činimo da deca ne plaču dok se mama I tata tuku, da ljudi ne lutaju ulicama bez hleba, bez  kuće, da samohrana majka kada svane uz kačamak budi dečicu spremajući ih za neki novi dan, ko zna koji u životu!

..................................................

     Zastanite ljudi ! Dok brojite ove sate do ponoći, i razmislite, da li će to biti još  jedna obična noć, koja će vas ujutru probuditi novom brojkom, a  u našoj svesti sve ostalo isto, kada prodje mamurluk  a vi nastavite isto, onda  nam nema drugog puta !

    Onda će sve osim jedne dvojke biti isto i mi ćemo samo posle nekoliko dana ponovo krenuti karakterom iz otišle godine.

  Nastaviće se ono, da je on tukao ženu, kako je majka sama na ulici s decom, oterali ih, kako se onaj  obogatio a nije mogao pas da ga ...

   Kako će  oni I dalje  smatrati da su bogom dani  da I dalje pustaju kišu , da nas vodaju životom na uzici , dajući nam povremeno  kap ili dve neke slučajne “dobrote”  , misleći da su nas učinili srećnim!

 Umesto ruža na usnama I obrazima, umesto čvrstih zagrljaja i onog  naučenog napamet , pridjimo jedni drugima, pogledajmo se u oči i poželimo:

   Da budemo zdravi , bolji, časniji, bliži!

   Jedino tada I tako  će kao simbol,  ta nova dvojka ( na ovim kalendarima koji se ovih dana besomučno dele, da bi na kraju, završili na policama u podrumu gde ćemo staviti ajvar, slatko od dunja ili turšiju) imati onaj pravi životni sjaj!!!.

     Budite zdravi, bolji, časniji, bliži!

      Dolazi Nova s tri dvojke !

      Drugačija ljudi, po nama, ne po brojkama !