Boldirani kurziv

 U subotu smo ,,iz pera" Sonje Ćirić objavili izveštaj sa protesta povodom svirepog ubistva naše sugrađanke Sanje Manoilov.

  Profesionalno, u detalje, objavili smo izjave govornika, rekli da su protest organizovali Udruženje Glas Pirota i Nensila Radojković, humanista.

 Na skupu ispred  zgrade Suda i Centra za socijalni rad govorili su predstavnici organizatora, kao i gošće iz  Pančeva , Niša i Dimitrovgrada.

 Skup su pratili i novinari svih medija . Svako je izvestio prema svom nahođenju.

Kolona ljudi je potom krenula do Gradske uprave gde je ponovo govorila predstavnica organizatora i gošća iz Pančeva.

 Protest je završen kraćim govorom ispred piljare gde je Sanja Manoilov svirepo ubijena. Govorila je Valentina Ristić iz Pančeva.

.............................................................................................................

Prenoseći mnoga pitanja naših sugrađana, koja su stigla do nas, danas smo se obratili zvaničnim institucijama za odgovore na odredjene dileme koje se čuju.

Kako bi čuli i veoma bitne detalje o nastojanjima ubijene da bude zaštićena, pokušaćemo narednih dana da razgovaramo sa članovima porodice.

 Skup su nadgledavali pripadnici Policijske uprave u uniformi i civilu.

.............................................................................................................

Koji su utisci sa ovog protestnog skupa, koje treba kazati bez ustručavanja. Kazati naravno , javno da se ovakve tragedije ne ponavljaju , ali i skrenuti pažnju na sve one koji veoma često koriste neke događaje da bi se oglašavali u javnosti različitim projektima o rodnoj ravnopravnosti, zaštiti žena itd.

 Najpre, organizator pledira i to ističe u svakoj objavi da dobija podršku od velikog broja građana. Sadržaji njihovih poruka, u većini su lični, što znajući  naše ljude, ne bi trebalo da bude iznenađenje.

  Čudi, međutim, da se ovakvom pozivu nije odazvao veći broj onih kojima se oni obraćaju.

 Ispred zgrade Suda, bilo je stotinu, možda desetak više.

 Dilema je, što ovo udruženje mora da analizira, ko su oni koji ih podržavaju i zašto se nisu odazvali na njihov poziv,

 Dalje, na skup je trebalo, neću da kažem, morali su da dođu i gradjani koji ne prate ovo udruženje, a čuli su da će biti organizovan.

 Gde je ono naše unutrašnje osećanje da je ubijena majka, da su deca ostala sama, da među živima više nije jedno ljudsko biće čiji je život na nasilan način prekinut.

Gde su prosvetari koji vaspitavaju decu da budu dobra, vaspitana, gde su lekari, humanisti, gde su, posebno svi oni, koji su najglasniji u nekim situacijama, a kada je neophodno da pokažu karakter? Njih nije bilo.

   I na kraju, ili na početku, gde su silne nevladine organizacije koje pišu li pišu projekte, izlaze na različite tribine i tamo izgovaraju stereotipne rečenice naučene napamet?

 Nedavno je u Gradskoj sali održana sednica Saveza za rodnu ravnopravnost grada Pirota. Sve poznati likovi. Većinu nisam video, jedna od prisutnih je novinar, verujem da je došla zbog profesionalne obaveze.  

 Gde je nedavni laureat Nagrade Grada Pirota ,,28. decembar", sve ,,vrednije" ,,Mame Piroćanke"?  Ubijena je jedna od njih, Sonja Manoilov, majka dvoje dece, Piroćanka.

I još ovo, na skupu su govorile aktivistkinje iz Dimitrovgrada, Niša i Pančeva! Gde su ,,Žene juga", "Lav"-ice, "Mame Piroćanke", "Ternipe".

Očekivalo se da se oglase nekim saopštenjem, da se Savet za rodnu ravnopravnost Grada Pirota oglasi, održi posebnu sednicu.

 Iz Gradske uprave oglasio se samo gradonačelnik Vladan Vasić.

  Na kraju,  dogodila se tragedija. Dogodila se na najsuroviji način, u centru grada.

Živimo u vremenu u kojem su se strasti pomešale, ponašanja ljudi postala specifična. Sve više je zavisti, podela, uvreda. Kao da smo nesvesni da ništa dragocenije od života nema i da sve naše treba svesti upravo na to, da se život iznad svega vrednuje, da tako brzo prolazi, da je osim života ljudskog bića, sve drugo manje važno i da nam to mora da bude osnovna misao.

Ironija je u tome da se mnoge negativne pojave ili ne vide ili brzo zaboravljaju. Da su mnogi počeli da unovčavaju ljudske sudbine, nekim izanđalim parolama, navodnom borbom za ravnopravnost, za brigu o ljudima.

Materijalizuje se ljudska muka. Niču nevladine organizacije koje na zapadu imaju potpuno drugačije ciljeve.

 Ovde kod nas, makar u Pirotu, niko nije digao glas protiv mnogih nepravdi prema ljudima. Sve one, a većinom su, da ironija bude veća žene, utrkuju se u istim ili sličnim porukama.

Petog marta Sanja Manoilov,  juče životna muka porodice Salić, danas neko drugi za koga ne znamo, sutra neko dete koje boluje od teške bolesti i za koje smo počeli da brinemo onda kada je bolest ušla u složenu fazu.

I takmičimo se, busamo u grudi, čak i nagrade dobijamo, a da nismo svesni da se ustvari ništa nije posebno uradilo i da sve to njihovo traje, obično, dok se ne utroši i poslednji dinar.

  Znam kako ćete reagovati. Ali, znajte da sam oguglao na fraze, pritiske i izjave da nisam omiljen kod novinara, kod nekih koji su mi stalno za petama. Šta više, znajte, ponosan sam kada mi ON i ONI  kažu da me niko ne voli.

 A da li ste se upitali, kako ovaj narod gleda na sve vas, koji glasno udarate u tambure.

 U slučaju ubistva Sanje Manoilov, u slučaju porodice Salić i njima sličnim, pokazali ste se do kraja!

 Više nam nisu potrebna vaša trabunjanja.

  Dosta je više!

    Tekst I foto

Neša Paunović