*Izvor forbes.n1info.rs

Žuborila je fontana, paunovi i srne su šetali parkom, zaobilazeći mermerne skulpture. Radni dan je počinjao vežbama, čula se sa razglasa muzika. Na pauzi se moglo do frizera, ali i do deteta u vrtić. Ručak u restoranu se podrazumevao.

Fabrika Prvi maj Pirot je zamišljena da bude po meri radnika. I baš takve je se mnogi sećaju. Sve do rata, sankcija i laganog posrtanja. Danas je dobar deo kompleksa zarastao, opustošen i urušen. U delu se i dalje radi, ali za stranog investitora – italijanski Miroljo.

U zlatnim danima Prvi maj je upošljavao skoro 7.000 ljudi. Ovih dana se ženskom modnom konfekcijom bavi 240 radnika u Pirotu.

Radnja i u Frankfurtu

Prvi maj je osnovan 1958. godine. Od prvih dana, pa sve do 1986. godine na čelu je bio Dragan Nikolić, na početku i sam krojački šegrt. Radnici su sami podigli fabriku. Prve ozbiljne mašine za šivenje počele su da stižu 1962. godine, a samo tri godine kasnije prve hale su bile tesne za 900 radnika. Uveliko su se otvarale njihove prodavnice u svim većim gradovima Jugoslavije, a od 1968. i Nemci su mogli da kupuju pirotska odela i to u – Frankfurtu. Već tada najveći deo prihoda Prvog maja stiže upravo zahvaljući njihovim radnjama.

Tih godina je otvorena i nova hala, a stara je pretvorena u bioskop. Sređen je restoran, osnovan Dom kulture, pa su u krugu bili i biblioteka i muzej.

Još jedna hala od 13.500 kvadrata, proradila je 1986. godine. Na kraju su imali 150 prodavnica širom zemlje, i poneku u inostranstvu. Ljubitelji fudbala sećaju se prepoznatljivog „prvomajca“ na dresovima Crvene zvezde.

Prvo radno mesto gradonačelnika

Kroz kapiju sa koje Prvi maj pozdravlja prolaznike, na početku karijere, svaki dan je prolazio i Vladan Vasić, dugogodišnji gradonačelnik Pirota. On je 2003. godine magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Nišu i to na tezi „Koncept integralnog informacionog sistema sa osvrtom na Industriju odeće Prvi maj Pirot“.

A tu mu je bio prvi posao posle diplomiranja.

„U Prvom maju sam radio od 1996. do 2003. godine“, kaže Vasić za Forbes Srbija. „Na početku sam bio pripravnik za elektroniku u Računarskom centru, a potom inženjer u centru“.

Požar je u halama Prvog maja buknuo u zimu 1991. godine. Osim opreme, tada je, kako je navodila Radmila Vlatković, direktor pirotskog Doma kulture, izgoreo veliki mozaik Mladena Srbinovića, bareljef Nandora Glida, tapiserija Radomira Antića, keramoplastika Velimira Vukčevića, fotopanoi Nenada Milosavljevića. Mozaici Nedeljka Gvozdenovića su obnovljeni i postavljeni u novom pogonu.

„Neposredno pre nego što sam počeo da radim, deo pogona je obnovljen jer je izgoreo u požaru“, priseća se Vasić. „U to vreme obnavljala se druga hala i uvozile su se mašine iz Nemačke. Deo posla je bio instaliranje mašina. U jednom delu se radilo punim kapacitetom sa starom opremom. U drugoj hali su se šila muška odela. Stizale su mašine za šivenje i prese za finalno peglanje iz Nemačke“.

Neuspela privatizacija

Kao i ostali jugoslovenski giganti, tako je i pirotska fabrika sunovrat započela 90-tih godina prošlog veka uz raspad zemlje i sankcije. Privatizovana je marta 2007. godine. Agencija za privatizaciju je prodala za 1,75 miliona evra konzorcijumu firmi na čijem čelu je bila Irva investicije, firma Đorđa Nicovića. Nicović je kupio i niški Niteks i Rudnik iz Gornjeg Milanovca.

Država je, međutim, ugovor sa kupcem, pisali su mediji, raskinula juna 2010. godine. Nicović je tada ostao i bez druge dve tekstilne firme. Tih godina Prvi maj Pirot je upošljavao između 1.700 i 1.800 radnika. Finansijski izveštaji su bili u plusu 2007. i 2008. godine, ali su godinu pred raskid privatizacije bili u gubitku.

Prvomajci ni narednih godina nisu imali mnogo sreće. Nadležni su obećavali strateškog partnera. U Pirotu su već videli Beneton i Serđo Takini, a na kraju ih je kupila englesko-slovenačka kompanija AHA Mura i to iz restrukturiranja.

Prvi maj je novim vlasnicima prodat 2012. godine za oko dva miliona evra. Kupci su se obavezali da ulože oko 11 miliona evra i zaposle 1.328 radnika. Zauzvrat su od države Srbije, kako navodi RTS, dobili 6,6 miliona evra na ime subvencija, odnosno 5.000 evra po radniku.

Stečaj sa Murom

Ni pune dve godine nije opstao ovaj poslovni poduhvat. Polovinom 2014. AHA Mura je propala i završila u stečaju.

„Mi imamo akutni problem poslovanja u našoj firmi koja posluje sa gubitkom od prošle godine, ali i u ovoj godini, a dva su osnovna razloga. S jedne strane smo imali veći broj zaposlenih radnika, prevashodno mladih sa Nacionalne služne za zapošljavanje, što nije bilo predviđeno prvobitnim projektom. S druge strane, imamo nedovoljan nivo investicija koji je bio predviđen tim istim projektom“, rekao je tada za RTS Slaviša Svilarov, finansijski direktor Prvog maja – AHA Mure.

A za AHA Murom i pirotska fabrika je okačila katanac. Stečaj nad njom je pokrenut polovinom 2015. godine. Svim radnicima, bilo ih je oko 1.300, tada je prestao radni odnos. Nešto kasnije, jednu halu je zakupio Merkatus tekstil i angažovao je do 300 radnika.

Kupac iz šestog puta

Pokušaji prodaje iz stečaja su se ređali sve do oktobra 2017. godine. Nuđena je ćak šest puta. Iz šestog pokušaja našla je novog vlasnika – italijansku firmu Miroljo. Za Prvi maj Pirot su dali 200 miliona dinara. Ta kompanija je bila jedini učesnik na javnom nadmetanju, jer je jedina ispunila uslove.

Miroljo je pre Pirota već bio stigao u Srbiju i to iz susedne Bugarske. U Bugarskoj upošljavaju oko 2.000 radnika, a u Srbiji su najpre kupili Svobodu u Dimitrovgradu. I dalje rade u oba ova grada.

„Miroljo je kupio deo Prvog maja koji je pripadao AHA Muri“, kaže nam direktor Mirolja Todor Georgijev. „Italijanska firma je kupila iz stečaja. Sada u Pirotu radi 240 zaposlenih. Sedište je u Dimitrovgradu gde je još 80 radnika. Šijemo žensku modnu konfekciju, koja se prodaje pod brendom Dika“.

Todor Georgijev je poznat privrednik u ovom kraju Srbije. Dugo je u tekstilnoj industriji. Vodio je upravo Svobodu iz Dimitrovgrada.

„Prvi maj Pirot je bio jugoslovenski gigant. Bili su najpoznatiji po muškim odelima, za njih su bili specijalizovani. Eto sada radimo ženski program. Uglavnom su svi radnici nekadašnji prvomajci“.

Na pitanje planiraju li proširenje, Georgijev nam odgovara da su problem radnici.

„Nema radne snage. Mladi se ne odlučuju za tekstilnu industriju. Svi odoše u Bugarsku za veće plate“, odgovara Todor Georgijev.

*Naslovna foto Wikipedia/Vilena66