Protina mala!

Ulica koja je od centra grada vodila prema Nišavi. Stara pirotska ulica u kojoj su stanovali stari Piroćanci. Najlepšu kuću imao je izvesni prota po kome je ova ulica decenijama nosila taj naziv.

Save Kovačevića danas. Nije menjala naziv.  Promenilo se mnogo toga. Ima naslednika Piroćanaca. Ima i mnogo onih koji su se posle šezdesetih doseljavali i osvajali Pirot.

Tek kasnije , kroz razgovor  setio sam se svega. Radila je u IVK, mislim u Piroteksu. Brat, poznati Piroćanac , Žika Ćolinac.  Pokojni. Kao mlad nemirnog duha. Kasnije, otišao,  nije ga bilo u Pirotu. Kada se vratio delovao je kao pravi gospodin. Uvek doteran, kravata, odelo, zalizana kosa. Sećam se i njegove sestre Dušice iz tog perioda. Bio sam dete kada se o Ćolincu pričalo. Dušicu sam uočio mnogo kasnije. Prolazila je tu ispod Radija, trgom...

...................................................................................

Moja ćerka Iva, juče je videla onako skrušenu, spavala je na klupi preko puta bivše kafane Srbija. Razgovarale su dugo. Donela je sliku koju sam postavio na Portal.

Nije me držalo, čekao sam da "zaladi" da je pronadjem. 

Rodjena Piroćanka, beskućnik, spava na klupi u gradu

U medjuvremenu, javio se Dalibor Drinić. A zatim sam  otišao na Trg. Odveo sam Dušicu u Freš.

Naša sugradjanka, Dušica, beskućnik u svom gradu! Hvala Freš i Drinići

........................................................................................

 Razgovarali smo dugo.

Imala je dva braka. Iz prvog ima sina. Muž umro. Ne vidja sina. Ništa ne zna o njemu.  Drugi brat je negde u Sarajevu. Ne čuju se i ne vidjaju dugo. Život

"Klinci" završili školu. Poslednji dan. Čuje se graja. Smetaju mi, slabo je čujem, ionako imam problem. Slušalice "sto godina"!

 Nema drugu pomoć. Prima penziju 18.000 dinara. Spava na onoj klupi desno na ulazu u Gradsku upravu (opština , zove je po starom) . Pala je jednom u snu.

Zamislite kada razgovarate sa osobom, koja ima alergiju, bole je noge, otekle, teško hoda. Sanja samo jedno, da ima krevet. Sobu...

..........................................................................................................

   Bilo šta, bilo koju dobru reč kazati,  sve je to nedovoljno. Ovoj ženi, beskućniku, bez elementarnih uslova za život , potreban je krov nad glavom, krevet, voda. Ima 70 godina. Prima 18.000 penziju. Ponosna je, ne sedi na Trgu da joj neko daje novac. Ima dobrih ljudi, donesu sendvič, vodu, sok. Drinići su ponudili da u 12h kada ogladni dodje da nešto  pojede, šta želi. Sok da popije.

   Koliko je Drinića u životu?

Radila je godinama u IVK: Plaćala doprinose za zdravstveno, socijalno osiguranje. A sada?

   Da li postoje neki stanovi, kuće u kojima bi Gradska uprava smestila ovakve ljude. Jovan Tomanović, legenda, još  uvek živi u kafiću Hale Kej.

Dušica živi na trgovima. Spava ispred vrata gde gradonačleklnik i zaposleni ulaze svaki dan. Ne radi to namerno. Tu je "sušina"!!

  Eto, to je priča o ljudima koje je život nedužne kaznio!

  Sve je to dobro, da gradimo, uredjujemo, ali, hajde da krenemo od početka – DA ŽIVIMO! MAKAR KOLIKO JE MOGUĆE DOSTOJNO LJUDI!

 ZAR NE GRADONAČELNIČE !?