Dušan Kostić Milutinović je poznato fudbalsko ime. Igrao je u Dubočici, bio u inostranstvu.  Ima  internacionalnu  licencu za trenerski posao. Zajedno sa Milanom Tošićem otišao je pre godinu ipo u Kinu da radi u fudbalskoj akademiji. Prekinula ih je korona, vratio se u zemlju i pre dva meseca ponovo otišao na ugovoreni posao. Milan Tošić nije otišao iz protokolarnih razloga ! Sa Dušanom sam dogovorio pre nego da je otišao, mada se čujemo veoma često, da se javi kada bude imao kompletna saznanja o svemu što je u ovoj mnogoljudnoj državi aktuelno. Dogovorili smo, kako smo je nazvali, sportsku priču ali i priču o tome kako se  u Hohhotu, u Inner Mongoliji, živi i radi u vreme ove pandemije.

   Jutros  je stiglo pismo iz Kine. Mejl, naravno. Ako je suditi po sadržaju, Dušan Kostić Milutinović bi slobodno mogao da bude  i izveštač nekog srpskog medija.

 Mi smo imali tu privilegiju !

Ono  što je danas najaktuelnije gotovo svuda u svetu je život u vreme  Covida 19. Ja sam karantin završio još sredinom januara i nekako moj utisak je da su ljudi sada malo opušteniji. Tada se još uvek osećala neka napetost među stanovništvom i bilo je i malo nestvarno pratiti sve one mere koje su sprovodili da bi sprečili širenje virusa.

     Sada su ovde i dalje na snazi sve mere, što se toga tiče, opuštanja nema, ali se oseća među ljudima  laganija  atmosfera, što se tiče nošenja maski pogotovu. One su obavezne u javnom prevozu , a kako je početkom marta počela školska godina, sve više mladih na ulicama može da se vidi da ne nose maske.

     Uglavnom, vlada jedan osećaj sigurnosti, pogotovu što u ovako mnogoljudnoj zemlji već nedeljama unazad broj lokalnih slučajeva zaraženih Covidom 19 je  NULA  ili jednocifren broj ako se računaju oni koji dolaze iz inostranstva.

     Neke prevelike priče ili pompe oko vakcinisanja nema , mogu da čujem da se ljudi vakcinišu nekim određenim redosledom, ali neki tačan broj koliko se do sada vakcinisalo, ja zaista ne znam.

    Sve radi, sve je otvoreno, nema nikakvih restriktivnih mera, jedino je u svakoj provinciji ostao obavezan karantin i broj dana karantina se razlikuje u svakoj provinciji ali ide od 14 dana a negde i 21.

     I dalje su potrebni određeni kodovi za ulazak u svaku radnju ili tržni centar i sve je to lepo dobija i čuva u mobilnom telefon.

     Poslednjih dana su malo i olakšanje mere od strane kineske vlade, tako da će svi oni koji su u Srbiji vakcinisan Kineskom vakcinom imati olakšice prilikom podnošenja zahteva za dobijanje vize.

    Ja sam krenuo sa treninzima 1. marta sa dečacima rođenim 2005. i deca su bila najpre u karantinu 14 dana, zato što mnogi dolaze iz drugih gradova i provincija.    Taj period su bili smešteni u hotelu u bazi izvan Hohhotu i uglavnom smo taj period iskoristili za trening dva puta dnevno.

   Ovde se u bazi gradi još jedan teren sa pokrivenim tribinama, a gotovo svi tereni sa prirodnim travom su pokriveni folijom, kako bi se sačuvali zbog velikih hladnoća zimi.

   Radi se napolju na terenima sa veštačkom travom,  a koristi se i hala koja takođe za podlogu ima veštačku travu.

   Vreme nam je u početku išlo na ruku ali se poslednjih dana malo i promenilo. Ono što je bilo specifično je peščana oluja koja je trajala 2 dana i za to vreme bukvalno nije moglo da se ide nigde.

   Inače, još uvek nema konačne odluke o fudbalskim takmičenjima ili turnirima koji se igraju. Još uvek nije odlučeno kako će i Super liga Kine da se igra tako da za sada svi očekujemo tu odluku, kako bi se organizovalo i spremili za takmičenja.

    Ovo je za sada ono što je najaktuelnije vezano za život ovde u vreme pandemije ali i treninga u našem klubu SHENGLE FC.

Pozdrav Pirotu i čujemo se ponovo u neko skorije vreme..!!