Da li zbog toga što je Industrija odeće Prvi maj bio gigant tekstilne industrije, tek, posle propasti ove konfekcijske kuće, tradicija je nastavljena.

Na temeljima ove Fabrike nastavilo je nekoliko fabrika.

Većina uspeva da radi u veoma složenim uslovima, koji su posebno od pojave kovida i ratova u Ukrajini i Gazi, sve teži.

Uz to, poznato je, u pitanju je ženska radna snaga, gde veoma često ima razumljivih, ali i neočekivanih odsustava.

Jelena Jakovljević, vlasnica Preduzeća Abakus line u Velikoj Plani, pokrenula je biznis u Slobodnoj zoni u Pirotu. Preuzela je firmu koja je do tada ovde postojala.

U poslednje vreme radnice Abakus line u Pirotu negodovale su, a pre Nove godine, od devedesetak njih, samo je 18 prihvatilo da dolazi na posao.

Mnoge od njih obratile su nam se pre Nove godine, želeći da znaju razloge zastoja u isplatama zarada i mogućnostima daljeg rada firme.

Sa Jelenom Jakovljević razgovaramo već nekoliko dana. Praznično vreme otežavalo je kontakte. Pokušavala je da obezbedi novac kako bi pre Nove godine obezbedila finansije za dalji nastavak već ugovorenog posla i isplatu zarada.

Razumeli smo se da je bolja svaka istina od ćutanja.

Jelena Jakovljević je danas poslala mejl u kojem je iskreno, do detalja, objasnila stanje u svom Preduzeću! 

Poštovani Nenade,

obraćam Vam se kao cenjenom i poštovanom novinaru kako bih pokušala da objasnim trenutnu poziciju firme Abakus line doo u Slobodnoj zoni a kao odgovor radnicima u Abakusu u kojoj sam odgovorno lice.

Naime firma Abakus line doo postoji još od 2009. godine a moje iskustvo zajedno sa predhodnim firmama datira punih 20 godina. Firma se uspešno bavi poslovima uslužnog šivenja za ino-tržiste i sve poslove je do sada sklapala direkno sa ino kupcima. U inostranstvu smo prepoznatljivi po kvalitetu i pouzdanosti što se tiče zadatih rokova. Godinama smo gradili i sticali poverenje kako kupaca tako i radnika. U decembra prošle godine u želji da uposli sto i više radnika i proširi svoje kapacitete, a na zahtev ino partnera firma Abakus line dolazi u Pirot u Slobodnu zonu.U tom trenutku u Slobodnoj zoni se nalazilo sto radnika.Tim radnicima je kasnila plata tri meseca i firma Abakus preuzela je na sebe i isplatila zaostale plate radnicima i nastavila da redovno izmiruje obaveze.Takodje je u tom trenutku postojao dug za zakup prema Slobodnoj zoni što je takodje Abakus izmirio i platio unapred zakup za godinu dana.

Sve se odvijalo u dobrom pravcu, ali zatim, kao grom iz vedra neba, glavni ino kupac otišao je u stečaj aprila 2023. i firma ostala sa ukupno 200 radnika u tom trenutku i bez posla, koji sve to može da nosi. Firma koja je preko noći otišla u stečaj je firma sa tradicijom i postojala je od 1946. godine.Firma koja je redovno servisirala sve obaveze i gde niko nije slutio da tako nešto može da se dogodi. Ali korona, ratovi i nestabilna situacija u svetu je uzela danak.

U tom trenutku meni su ostale dve opcije. Da otpustim radnike i pošaljem na biro dok ne obezbedim možda neki drugi posao ili da ostavim sve radnike i što je pre moguće nadjem dobar posao. Ja sam se odlučila da ne želim da otpustim ljude i iscrpljujem sve resurse koje je firma do tada stekla. I dalje isplaćujem zarade koje realno nisu bile zaradjene u tom trenutku, ali se nadam da ćemo to nadoknaditi kada se nadje dobar posao.

Avgusta meseca uspela sam da sklopim direktan ugovor na neodredjeno sa firmom koja je treća u svetu po proizvodnji vatrogasne opreme. Počeli smo sa radom, ali je firma već iscrpela sve moguće opcije za plate i nije postojala druga mogućnost nego da se isporuče zadate količine kako bi se posao naplatio i tako primila zarada. I tada iz meseca u mesec su se nastavljali problemi. Sa jedne strane radnici odsustvuju sa posla, odlaze na bolovanja ili jednostavno iz revolta zbog plata koje su kasnile ne dolaze na posao i samim tim mi ne ispunjavamo zadate rokove. Kupac hoće da plati i plaća, ali želi i količine. Radnici hoće da rade ali prvo žele plate. To je začaran krug iz koga ne može da se izadje drugačije osim radom. Sutra nam dolazi kupac i tu će se odlučiti da li ima smisla ostati u tome ili ne. Ukoliko kupac vidi radnike i vidi želju da se stvari prevazidju na obostrano zadovoljstvo možemo preživeti ovu krizu i postepeno stati na zdrave noge. Ali samo ako budemo složni i jedna velika porodica.

Nadam se da sam uspela u kraćim crtama da Vam predstavim šta je zapravo dovelo do trenutne situacije. Niko ovde nije kriv, okolnosti su bile takve. Da li je moglo bolje, verujem da jeste, a ja sam u datom trenutku uradila najbolje što sam umela.

Srdačan pozdrav,

Jelena 

Utorak, 9. januar je još jedan značajan dan za Preduzeće Abakus line. Značajan dan za vlasnicu koja je dugo u ovom poslu, ali i za zaposlene koje očekuju zarade za novembar, uskoro i za decembar.

Većina se odlučila za, da li dobar potez, da prestanu da rade već nekoliko dana!

Nad firmom, ali i za vlasnicu i radnice, nadnela se ozbiljna nevolja.

Sa jedne strane, jasno je da se izuzetan partner može sačuvati samo isporukama ugovorenih poslova. Jedan od rokova je utorak, 10. januar.

Broj vatrogasnih jakni može se isporučiti samo ako se radnice vrate na posao.

Zarade koje kasne mogu se obezbediti samo kroz rad.

Ukoliko se ne bude radilo, dalja sudbina Abakus line dovedena je u pitanje.

Veliki broj radnica je iz Krupca, Izvora, Barje Čiflika i Staničenja.

Radnice bi možda i došle, ali novac za prevoz, neke za gorivo, nemaju.

Da li Gradska uprava može da postigne dogovor sa prevoznikom, ili prevoznik unapred odobri mesečne karte za ove, ne duge relacije?

Predstavnici kupca iz Austrije sutra dolaze u Pirot.

Ne smemo da pretpostavimo kakav će utisak steći i kakvu odluku doneti.

Nema druge, na Jeleni Jakovljević i njenim radnicima je da imaju poverenja jedni u druge i da zajedno sačuvaju Abakus line.

U protivnom...

Daleko bilo! Ne bi bilo dobro za sve!