Boldirani kurziv

Juče, prvi dan "slobode", odnosno ukidanja vanrednih mera, nije me "fascinirao". S obzirom da smo u Redakciji odlučili da nastavimo oprezno, da pratimo narednih desetak dana razvoj dogadjaja, a da se onda postepeno okupljamo i vraćamo ranijoj atmosferi, nije uticao na naše raspoloženje. Idemo korak po korak !

Prvo što je bilo novo za mene, bila je štenja "starom stazom", gde nisam, kao u pesmi, prolazio, ovih nepunih pedesetak dana.

Ta šetnja do Tigra, podsetila me na ranije dane i brojne reportaže koje sam radio. Sve to, dalje, otvorilo mi je ranu, koju ću pokušati ovako da "zacelim". 

………………………………………………………

Ovo vanredno stanje zahtevalo je od nas u medijima da budemo brzi, vredni, da tragamo za sagovornicima na različite načine, da ne unosimo paniku već istinu, da ne čekamo mejlove, saopštenja, objavljujemo naručene priloge, već da mislimo svojom glavom.

Ovih pedesetak dana uverio sam se i potvrdio sebi ono što sam mislio i što ću glasno reći.

Definitivno, dragi ljudi, u Pirotu postoje 2 i slovima DVA PRAVA MEDIJA.

Televizija Pirot

Ozbijno postavljen, ima sistem i ima programsku politiku, ima novinare. U ovom  periodu, koliko sam mogao da vidim, a potvrdili su mi moji bližnji, koji gledju, da su novinari znali da ne čekaju samo naručeno već da traže teme. Primer, naše bivše novinarke. Biljane Marinkov. Video sam na you tube.

Nema vesti koja je objavljena, da je nije "razigrala" kako ja kažem i od vesti uradilila intervju, priču i tako detalje pibližil gledaocima. To je radilo još nekoliko iskusnijih novinara.

Imalo je šta da se "jede", što kažu iskusni novinari.

Ani press

Smatram da to nije pretenciozno, s obzirom da znam i kako smo radili i koliko, da smo za ovih pedesetak dana objavili  preko petsto postova! Da znam da nije bilo ispod 2000 ljudi koji su videli naše postove.

Da je naša Medijska kuća, uz rame po svemu sa Regionalom televizijom. To se može dokazati faktima. Znate ono, vi na sto uradjeno, mi na sto uradjeno, pa hajde, "nezvisna komisija" (šalim se), neka pogleda. I mi i oni imamo "sučim pred Njegoša".

…………………………………………………………………

Ko?, Šta?, Gde?, Kad?, Kako?, ali i  Zašto?

....................................................................................

Ovo je bukvar, ovo su osnovni postulati novinarskog izražavanja. Prošle godine, kada su učenici jedne škole došli u okviru časa Gradjanskog vaspitanja da u praksi saznaju ovo što su učili, nekoliko njih znalo je da kaže na koja to osnovna pitanja mora novinar da odgovori da bi vest, informacija, oni najbitniji novinarski izrazi, bili potpuni!

Ovo su pitanja koja uče i početnici novinari na prvim seminaima o ovom poslu.

Da bih vam dokazao, evo pogledajte bilo koju vest u jednoj ili dve rečenice na navodno "najposećenijem portalu", kakva  obmana (slično se hvali i jedan  beogradski tabloid). Pogledajte koliko je njegovih tema objavio. Koliko je saopštenja, nekih pionirskih obrada, koje ova deca sa Gradjanskog vaspitanja ne bi uradila?

A obaveza i tog "medija", bila je da radi vanredno aktivno u vanrednom stanju, da bi gradjani vanredno bili obavešteni. Uostalom trošimo i narodne pare!

  Druga TV

Posebna priča. Tamo "nažalost" ima nekoliko koleginica koje znaju posao, ima dobrih majstora montaže, kamermana, ali tamo nema "duše", nema "novinarske krvi", nema energije, nema istraživanja (uh).  Njihov sajtić je tužan kada se čita, vest ima prostoproširenu rečenicu. Tamo sa sportskih dogadjaja često izveštavaju novinarke, držeći zbunjeno mikrofone ne znajući kako se sport o kome izveštavaju zove. Bilo mi ih je žao!

"Naš" lokalni list

Trudim se da saznam ko tamo može da "izadje na šlajfnu" Kaji Pančić Milenković, po meni najpismenijem novinaru u gradu. Tamo ne znam da li su profesor sociologije, moj bivši glavni urednik dopisni članovi, ili pametni ljudi kojima je dato da pune po celu stranu. Jer aman, do juče sekretar Redakcije, sada prikuplja vesti i "krpi". Jedan devojčurak, kao i ona u dopisnoj službi "velike" niške TV kuće, rade i uče. Nema ko da pokaže, da uvede u posao, da objasni. Mogle bi one bolje… Ali, kako to biva, Kaja tamo ne uživa poštovanje!

I OVO. Čujem da Nišlije čitaju naš lokalni list. Sve znaju šta se dogadja na Durlanu, Medijani, Gabrovcu, Malošištu, Paliluli... Pola "našeg" lista njihovo!

U ovim "medijima" gledaju ko šta objavljuje, ili se "posluže" tuđim temama, idejama i da ne nabrajam… Čista "tezgarija"!   

…………………………………………………………………

Zašto ovo pišem i zašto ćete me mrzeti "za volim te", što kaže Neša leptir?

Zato ljudi, što je u medijima takodje nastalo vanredno stanje. Epidemija jednoličnog, laganog medija, bez nerva, ambicija, trke za dogadjajima. Za razliku od ovog što je juče ukinuto, ovo stanje traje više godina. Ovo stanje se održava na veštačkim mašinama, (sad je popularan respirator)! A taj "respirator" je Gradska uprava i Konkurs za projektno finansiranje, gde "ni luk jeli ni luk mirisali", dobiju novce ovog naroda, a da kada sve prodje, poklope se ušima i čekaju novi januar!

Znam koliko smo ovih dana radili, znam koliko smo tema naših uradili, znam gde je sve Ljubiša "pod maskom" bio i razgovarao sa ljudima, znam koliko su Sonja i Ivana urdile vesti, informacija, snimke sa terena, koliko su postova montirale. Znam za Biljine obaveze da postavja sve pisane tekstove, da prima i šalje mejlove…  Znam  da Zoran svakog dana sedi za miks pultom radeći svoje.

I radili su pošteno. Pogledajte širinu, dijapazon svega što smo uradili. Ako ste bar malo pravični i "guglate" bilo koju reč s pirotskom temom  i odete na Pirot plus online sve ćete naći. Koliko samo EKSLKLUZIVA, NAJNOVIJIH VESTI, koliko boldiranih, koliko Cogito ergo, koliko vaših pitanja, komentara, odgovora. Koliko sagovornika, originalnih tema… Najmanje njihovih stereotipnih saopštenja. Naprosto, toliko ih je bilo !

Znam šta kažu, neki i pišu!

Niko te ne voli.  Nisi ti jedini novinar u gradu, ti si lažov, ti si… Znam da to govore od muke, tražeći neki drugi način koji ne postoji da opravdaju one kojima po svemu i pripadaju!!! I da nemaju ama baš nijedan dokaz da bi skrnavili moj časni rad dug četiri decenije.

...........................................................................................

Ovo sam napisao, čekajući drugi dan bez vanrednih mera, jer mi je u martu, aprilu i evo u ovih nekoliko dana maja bilo više muka od svega što su objavili neki pirotski mediji, nego što me je bilo strah od ove korone.

......................................................................................

Iskreno,  imamo pravo da se nadamo da će Gradska uprava, umeti, konačno da "čita" sve medije i novinare, da razlikuje tezgaroške tekstove i šture vesti, od ozbiljnih novinaskih tema, serijala, postova i da će novog januara ostaviti stručnim ljudima u Komisiji da donosi odluke.

I na kraju, predlažem, da svaki medij izadje pred nekoliko pirotskih intelektualaca, profesora, sociologa, advokata, lekara, da se napravi tim koji će nas "proveriti", pogledati sve što smo radili od recimo 1. marta do, na primer, 15. maja i neka  vam narade  kaže istinu! 

Doduše, ako želite da me proverite, uradite to sami kada imate vremena.

Gugl sve zna!

Oprostite, ali, nema ćutanja. Samo ćemo istinom i znanjem, poštenim radom, krenuti  napred.

Sve ostalo kratko traje i "ne biva"!