Pirot je u subotu bio balkanski grad. Bugari, Makedonci, čujem da su se zatekli i neki Slovenci, Rumuni i nekoliko vozača turskih kamiona. Da li na proputovanju, da nešto ,,bocnu", tek, bilo je dobro videti ih!

Pirot je ne samo zbog stranaca, već i zbog Tajersa, Tigra AD, trgova, deponije, Karija, Uroša i Ognjena, sportskih objekata, uskoro i Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda postao i evropski grad smešten na međunarodnom putu London - Kalkuta!

........................................................

  U ,,uvodu" toliko.

Zauzeo sam u subotu svoje mesto, zavalio se lepo, ispružio noge u fotelju, prineo badem, lešnik, smokve i limunadu (ne pijem, dr Filip rekao – ne) i nestrpljivo čekao da vidim kako naš Balkan i Evropa liče na televiziji. Posle duže vremena  jedva sam "ubo" našu, a regionalnu!

    I počelo je! Simpatično! Gimnazijalci otpevaše nešto moderniju verziju "Bože pravde" što je bilo interesantno, a za šta zasluge pripadaju profesorki Jeleni Lazarević.

 Lepo!

Iz polumraka izašla je dama u crnom i dok joj se glas malo gušio zbog tona, da li u sali ili na tonskim linijama do tehnike na spratu, tek prepoznao sam ko je.

 Dušice, ti li si?!

Gradonačelnik je izgledao svečano, elegantno, ume on to, u modernom odelu specijalno za ovakve prilike i ovoga puta bio je jasan, nije dužio i poruku sveo u pristojna 2-3 minuta.

  Dodelu nagrada neću da komentarišem, jer sam i sam bio u prilici da budem gore. Dobitnicima svaka čast!

   Hoću način dodele. Dr Raša Ilić je višegodišnji predsednik Komisije i to je dobro. Uigrao se! Delovao rutinski, bez treme!

  Međutim...

Zašto čoveka terati da čita ceo tekst o nagrađenima, to ni pokojna svetska spikerka Draga Jonaš ne bi pročitala bez greške!

Bilo je dovoljno da zvanično proglašava dobitnike a lepu spikerku Ducu, nije se ponašala kao voditeljka, zaposliti da umesto "čika Raše" čita obrazloženja.

Da li je ok!?

Sve čestitke nagrađenima. Posebno ona posthumna!

"Bata Aki" kako smo ga u Radiju zvali je fenomen. Čovek, zagazio u osamdeset i neku, sveže pameti, glumčina, ponovo je dominirao. Deluje kao "momče"!

    Sad, ko mu piše tekstove, to ne znam.

Ono ređanje razglednica snimljenih iz ptičje perspektive, sad su dronovi u modi, čak i za policajce, spikerka Duca nazvala je filmom naše regionalne, a glumica koja je čitala tekst, kao da je to radila, između dve cigarete, hladno i bezbojno.

Pouzdano znam, to tako ide godinama da Pozorište dobije zadatak težak valjda nešto manje od miliona da napravi Svečanu akademiju.

Nije mala para, verujte mi!  

Ranije je to radio onaj poznati beogradski reditelj. Bila je neka pozorišno- kabaretsko-vašarska "mućkalica"!

Koliko me sećanje ne vara, poslednjih godina to radi, uvek ga zovemo mladi glumac Saša Ra!

Da li je ovo rađeno u trku, da li su bili slavski dani, igrane predstave, tek Saša Ra ga je radio, kao deca kad zaborave domaći, onda u školskom dvorištu sednu da nešto skarabudže.

Ra je išao na ono "svakoj cara ne poznava" i tu je pogrešio.

Ove devojke balerine koje su odigrale fenomenalnu kombinaciju folka i savremenog ritma, jesu odlične. One to rade na velikim beogradskim scenama u njihovim koncertnim nastupima.

Ovi zgodni frajeri u "najboljim godinama",  takođe su majstori svog posla, a ona dama ima takav glas da ubija.

Nisu, međutim, oni za ovako "zgužvanu" kombinaciju! 

Ubeđen sam, posebno drugarica i drugari majstora Nebojše Dugalića, kada se pojave u nekim beogradskim klubovima, da svi pevaju i igraju sa njima. Razvaljuju! Sigurno!

Sale ih doveo, pustio na scenu i… kao da im je uzeo dušu, lepotu, pustio ih da se zaigraju i zapevaju, da nas uzmu pod svoje i bez reči odu.

To što se Duca spikerka nije pojavila na kraju, da iz teksta pročita ono "laku noć" toliko nas je rastužilo, da nam je ostatak večeri bio tako prazan i pust…

………………………………………………………………

Dva detalja, koja su me skroz razbila i doprinela da ambicioznom glumcu Saši Ra poručim da ne uzima više vruću peglu, jer ovo je Svečana akademija evropskog grada.

Za Akademije ovakvog tipa treba da se ima ideja, poruka, da se proceni šta se može, da se u minutima izračuna svaki nastup i dragim gledaocima u sat vremena pošalje poruka o evropskom gradu! Po sadržaju priče, ali i po gostima!

Prvo:

Ova "trojka" nije za ovde! Svaka im čast. Ako i jeste, ne mnogo duže od sedam, osam minuta. Šaljivo, geg, štos na pirotskom, pidžame, sveltucave sijalice, dovoljan prostor da ova dama dominira jer zaista ima "ono"!

Kada pravite neko humorističko veče na pirotskom, obećavam da ću se smejati, kao većina publike.

Drugo:

Trebalo bi da znaš da su bilo kakve komplikovane promene na sceni, u scenografiji blagi užas za Svečane akademije.

Nagledali smo se ljudi koji su petljali, tražili kablove, okretali zadnjice publici, kao da su, oprosti mi Bože, došli da uređuju svadbeno veselje pod šatorom.

Treće:

Pravi program namenski. Ako je Svečana akademija, mora da bude svečana, programski i tehnički. Mora da ima nivo!

Zove se "svečana"!

………………………………………………………………

E sad, da ne bih "popovao" previše, da kažem šta bih ja!

Prvi savet: ne bi ti pisao tekst i režirao. Glumi ti i raduj se! Pusti ovo!  

Da sam se pitao, a srećom nisam, sadržaj i satnica bi bila, recimo:

1. Najava i dodela priznanja 15 minuta. Tekst čita spiker!

2. "Bata Aki" da kaže nešto vrcavo, satirično, 7-8 minuta i manje.

3. Polučasovni šou majstora poput Radeta Šerbedžije, Nebojše Dugalića, ili unplugged Kerbera (bilo je svetski jedne večeri) i još nekih šmekera sa kojima bi publika pevala zajedno!

…………………………………………………………………

Tv prenos!

Posebno mi je mučno i teško, saosećao sam, bilo da budem u koži kolega iz Tv Pirot.

 Pušteni su niz vodu.

 Zahtevi tv prenosa su jasni.

 Računaj na svetla, a ne na žmurke na sceni (tako se videlo na tv ekranu) i ne dozvoli da Aca Zvučnik, apsolutno ni kriv ni dužan, "prešmiguje" ispred lepe Duce, što je nama muškarcima ispred tv ekrana baš smetalo (ha-ha).

Što se ovih ljudi na sceni tiče, direktore Gradimire, uniformiši, kupi im radne kombinezone u šarenim bojama, pokrij to nekom šaljivom muzikom sa razglasa, kako bi nas prevario i koliko-toliko, sklonio izgužvane farmerke, neispeglane pantalone, pravu "modnu reviju".

Savet dobronameran televiziji.

Bez nekoliko tonskih proba, proba za svetla, programskih, direktan prenos ne uzimajte kao vruću peglu.

 Jedna kamera na Ducu, fiksirana, a ne tehničare pred njom. Tamo, na druge stepenice!

Ovo radi ekipa sa mnogo više ljudi.

Ne vodite se uvek za rediteljima jer oni i ne razmišljaju o vama i kamerama.

I još jedan savet za vas i Saleta Ra..

U svakom trenutku, iz svakog dela sale i svakog dela ekrana MORAJU jasno da se vide svi akteri.

Total, topovi, ton i svetla, pozicija kamere, sve to moralo je da se uradi "više nekoliko puta"! 

   Što nije, to je vaše. Ili nečije!

 Pitao sam se sinoć, zašto, zbog toga što volimo i poštujemo svoj grad, moramo da gledamo usputno urađeni program.

Baš smo vam dali poverenje i izgubili dva sata.

 I još ovo!

   Patimo i dalje od imena. A oni od Beograda u autobusu iščitavaju tekst. Do pred samu predstavu trče da kupe kačkavalj, peglanu, suve paprike…

Ko se sve nije ređao kao voditelj. Šmirali su na sceni, glumili i ništa nisu rekli.

Ako vam je do dama, imamo i mi naše, domaće. Em mlade, em ubave, em će spontanije sa više emocije da kažu tekst.

   A što se teksta tiče, sva sreća, ton se loše čuo, tako da sam čuo svaku Ducinu treću reč!

 Možda je tako bilo i bolje.

P.S.

 I da znate, sve ovo napisao sam iskreno. Život mi bio prepun programa različitih karaktera. Nešto sam bio samouk, nešto sam kopirao majstore, a porodični gen mi pomogao, jer mi je otac, pored ostalog bio i reditelj sa brojnim nagradama, a ja "upijao" kao dete svaku njegovu probu!

 Ovo sam morao da kažem, da se zna ko potpisuje sve ovo!

Moj savet.

Pustite glumce da glume, tekstopisce da pišu scenarija, novinare voditelje da rade i koncipiraju program.

Filmovi o Pirotu se rade mnogo ozbiljnije i ne manje od mesec dana, uz scenario, majstore kamere, montažere, režiju!

 Em će biti izvorno, naše, pirotsko, em će pola para ostati za lečenje nekog deteta.

  Pirot je evropski grad, jeste, ili je krenuo da bude.

 Odgovornost je utoliko veća. Nema improvizacije!

 Hvala na pažnji!