Valjevo, Čačak, Pirot, Odžaci, Raška, Preševo našli su se među opštinama i gradovima u Srbiji u kojima je broj zaposlenih porastao više od pet odsto u protekle dve godine. Među njima prednjači Palilula u Nišu, u kojoj je za to vreme čak 56 odsto više ljudi našlo radno mesto na legalnom tržištu.

Od 169 gradova i opština širom Srbije, u 74 je broj prijavljenih radnika porastao za više od pet odsto između 2015. i 2017. godine. U 53 mesta je barem za toliko smanjen, a u 42 je situacija gotovo nepromenjena. Promene u broju zaposlenih neravnomerno su zastupljene po celoj zemlji, a to jasnije pokazuje grafika koju su napravili istraživači Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).

- Broj registrovanih zaposlenih najviše je porastao u niškoj opštini Palilula, gde radi čak 56 odsto više ljudi nego početkom 2015. godine. Više zaposlenih je i u opštinama Vranjska Banja (Vranje, 42 odsto) i Crveni krst (Niš, 41 odsto). Sa druge strane značajno je smanjen broj zaposlenih u Rači (23 odsto), Žitištu (18 odsto) i Crnoj Travi (14 odsto) – kaže Nenad Jevtović, istraživač FREN-a.

On dodaje da je rast zabeležen prvenstveno u gradovima i nekoliko opština u Vojvodini duž Koridora 10, dok je smanjenje prisutno u pograničnim gradovima poput Kikinde, Zaječara, Majdanpeka, Priboja. U većini pograničnih mesta registrovana zaposlenost je ili pala, ili stagnirala, ako se uzme u obzir da promene do pet odsto nisu osetne. Manje legalnih radnika je i u centralnim gradskim opštinama Stari grad (Beograd) i Medijana (Niš).

U istom periodu broj zaposlenih širom Srbije porastao za 73.000 ljudi, kaže Jevtović.

Najviše u prerađivačkoj industriji

- Najviše njih je posao našlo u prerađivačkoj industriji - oko 37.000. Više ljudi radi i u trgovini (oko 18.000), kao i u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, gde je oko 15.000 novih zaposlenih lica za koje se uredno plaća socijalno osiguranje – kaže Jevtović.

Među novozaposlenima 60.000 radi kod poslodavca, a 21.000 obavlja samostalnu delatnost.

- Zanimljivo je da je krajem 2017. godine broj ljudi koji rade na legalnom tržištu iznosio 2.062.588, a da od toga čak trećina radi u Beogradu, tačnije oko 690.000 ljudi. Što se tiče zaposlenih u javnom sektoru, njihov broj trenutno iznosi oko 613.000, što je oko 20.000 manje u odnosu na 2015. godinu, uglavnom zbog zabrane zapošljavanja koja je i dalje na snazi – objašnjava on.

Zaposlenost je smanjena i u poljoprivredi za oko 12.000 ljudi, kao i u zdravstvu, za oko 7.000.

- Promene se analiziraju u peridou od 2015. do 2017, jer je do 2015. za podatke o registrovanim zaposlenim korišćeno drugo istraživanje. Za podatke o zaposlenosti sada se koristi Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, uporediva serija koja daje kvalitetne podatke, jer prati broj ljudi koji plaćaju doprinose socijalnom osiguranju – kaže Jevtović.

Od preko dva miliona registrovanih zaposlenih u Srbiji, 84.6 odsto radi kod poslodavca, 11.3 odsto obavlja samostalnu delatnost, a najmanje je registrovanih poljoprivrednika (4.1 odsto). Preko 90 odsto je u radnom odnosu, pre svega na ugovoru o radu.

Preuzeto sa sajta Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).