13. Veliki Jovanovac – Dobar primer, selo sa dobrim primerima vrednih ljudi!

Kako sam prešao polovinu Kružnog puta dolaskom u Veliko Selo, ka mom sledećem cilju, Velikom Jovanovcu uputio sam se ovom drugom stranom od Poljske Ržane. Evo kako je izgledalo sve to.

Na ulazu u selo video sam predivnu crkvu i odlučio da o njoj pronadjem neki detalj. I evo na sajtu Saborne crkve pronašao sam tekst za koji sam smatrao da treba postaviti , kada se priča o ovom selu. Crkva, baš ovakva, dosta govori o samom selu i odnosu meštana! Svaka čast !

Crkva svetog Save se nalazi na samom ulazu u selo Veliki Jovanovac , 8 km od Pirota.
Temelj hrama je izgrađen 1937. godine zalaganjem episkopa žičkog dr. Vasilija (Kostića), koji je rođen i odrastao u selu Veliki Jovanovac. Početkom drugog svetskog rata i okupacijom našeg kraja od strane bugarske okupatorske vojske stalo se sa izgradnjom hrama. Sav materijal za izgradnju, koji su meštani svojom mukom obezbedili, je prebačen u susedno selo Krupac, gde je izgrađena zgrada opštine okupatorske vlasti. Na zboru meštana Velikog Jovanovca 2007.godine, formiran je odbor za izgradnju hrama Svetog Save na stogodišnjicu od rođenja episkopa Vasilija. Izgradnja je počela sledeće godine uz blagoslov Njegove Svetosti Patrijarha Irineja ( tadašnjeg episkopa niškog), pomoću eparhija žičke, niške, banjalučke i darodavaca. Posle godinu dana pripreme i nepunih pet godina izgradnje, svi građevinski radovi na hramu su do kraja i kvalitetno završeni. Glavni neimar i arhitekta je bio pokojni Miodrag Nejić- Malajac.Angažovanjem i sa sredstvima sveštenika Vidačić Duška i Jevtić Dragana uređen je istočni travej. Kupljen je polijelej sa prečnikom 2,2 metra i postavljen mozaik prečnika 1,6 metara u pozlati ( donacija Save Jovanovića). Postavljena je savremena ograda sa malom i velikom kapijom, izvedeno popločavanje oko hrama, izgrađena spomen česma sa klupama i mermernim stolom za odmor vernika i slučajnih prolaznika. Kupljene su crkvene relikvije i bogoslužbena oprema.

Odbor zahvalnost odaje Opštini Pirot, mr Vladanu Vasiću, učitelju Savi Jovanoviću, Adamović Mladenu, Ćirić Radetu, Vladi i Smilji Panić, Nikoli i Javorki Savić, Vidoju i Svetlani Jonić, Novici i Veri Stojanović, Zoranu i Gordani Ćirić, Zagorki Ilić i Časlavu Paniću, Velimiru i Nevenki Panić, Dragoslavu i Dragani Veljković, Velimiru i Novki Veličkov, Stanković Mariji, Srđanu i Vesni Dimitrijević, Bobanu Slavkoviću, Milanu i Negici Đorđević, Danković Borivoju i Danijeli, Madić Jovici, Peđi i Dušici, Pavlović Gordani, donatorima i žiteljima sela i u rasejanju, koji su podržali izgradnju i pokazali versku privrženost prema pravoslavnoj crkvi i svom selu

Kako bi se "naoružao" detaljima, na Vikipediji sam o Velikom Jovanovcu pronašao još neke detalje :

Selo, Veliki Jovanovac se nalazi na 8km od Pirota, nalazi se na Kružnom putu Pirot, koji spaja sela Poljska Ržana, Trnjana, Veliki Jovanovac, Mali Jovanovac, Veliko Selo, Krupac, Izvor. Selo ima i dva izlaza na magistralni put Pirot - Dimitrovgrad. U selu zivi 335 stanovnika, i ima 132 aktivna domaćinstva. U centru sela se nalazi spomenik palim borcima za slobodu, koje jedno od omiljenih mesta okupljanja mladih, u selu poznatije kao Klok. U selu postoji i osnovna škola, koja ima 5 učenika, od prvog do četvrtog razreda sa jednom učiteljicom. Crkva Svetog Save, nalazi se na samom ulazu u selo ako se ide iz pravca Poljske Ržane.

E sad se vraćam svojim impresijama i video materijalima. Postoji nepisano pravilo ako tražite nekoga u selu i želite informaciju svraćate u prodavnicu u centru. Domaćica nije bila posebno raspoložena za razgovor, ali samo nešto “izvukao”

Bilo mi je pomalo čudno, zašto je prvi susret bio takav, ali sam nastavio. Moj cilj bio je da se što pre, po dogovoru, sretnem sa Zoranom Petrovićem, predsednikom MZ Veliki Jovanovac. Prolazeći kroz selo sreo sam jednog meštanina, koji je više nego što sam očekivao bio raspoložen za razgovor.

Nastavio sam dalje, javio se telefonom Zoranu i ubrzo smo se sreli pred njegovom kućom.

Zoranu sam, kada smo se prethodnih dana čuli sve objasnio, tako da mu je bilo sve jasno. Šta je cilj Projekta, kakvi su sagovornici potrebni. Imao je šta da mi pokaže. Bio je pravi domaći, predusretljiv, ali je i pokazao da razume ne samo našu temu, već su i njegova nastojanja ista, da sela ožive. Išli smo do vredne porodice Dragana Ćirića. Već na ulazu videlo se da se radi o pravim domaćinima.

Nastojao sam da od mojih saglovornika “izvučem” što više informacija. Dragan nas je poveo da pogledamo njegovih “ruku delo”. Na putu do bašte i plastenika iskoristio sam da još po nešto saznam. Dva sagovornika, jedan od drugog, potpuno drugačiji!!

A kad smo stigli , Dragan je krenuo da “razliva” svoju muku i pokazuje plodove muktorpnog rada. U razgovor se uključiovao i predsednik Gledao sam, snimao i divio se!

Nije to bilo sve, tamo na kraju, deo njive gde je kupus već dobro krenuo. E tu smo malo “bistrili politiku”, o subvencijama, pomoći grada, države!

Samo stotinak metara od Draganovih njiva koje smo obišli, videli smo lepo uredjen voćnjak. Zastali smo, bila je to prilika da sa predsednikom MZ Zoranom Petrovićem razgovaramo ne samo o voćarstvu, već i o stočarstvu, koja to površina zemlje u vlasništvu može da omogući zaradu, uz naporan rad, naravno!

Rekoh, Zoran je zaista znao gde da nas sve povede. Dobro je uopoznao svoje meštane. Usledio je još jedan interesantan razgovor, za primer, sa porodicom Panić, majka Slavica, otac Dragoslav i sin Stanislav, što nam je posebno bilo značajno! Dobri primeri!

Stanislav nas je s ponosom poveo do malinjaka. Bila je to prilika i za degustacija. Kvalitetna sorta, kaže Stanislav. Uverili smo se !

Dragan, jedan od naših domaćina, poveo nas je “na po jednu”. Dok smo sedeli na terasi i degustirali domaću, bila je to prilika za neki prvi rezime sa Zoranom. U razgovor se uklčjučivao i Dragan, naravno.

Zaista bi bilo nepravedno, bilo bi mi teško, da kažem gde sam bio posebno impresioniran. Svuda je bilo za primer. I dobro je da ove ljude, vredne ljude, vide i drugi, upoznaju ih, razgovaraju sa njima i pitaju ih koliko rade, kako im je ... Zoran je ponovo “pogodio u cilj”! Ovaj Projekat će u njima imati prave primere. Kao i raniji naravno. Ali, ovde je, ipak, bilo nešto drugačije! Porodica Potić. Stočari. Otac i tri sina.

Životnu lekciju, primer koji zaista treba slediti. Zoran Potić je tri sina podigao sam, a najstariji je pravi “cvet” izuzetan primer, vredniog, skromnog, otresitog momka koji se odlučio da bude očeva “desna ruka” i jednog dana, zašto i da ne pravi farmer. Bilo je prelepoo razgovarati sa Nenadom.

Predložili smo Nenadu da nas povede “u njegov svet” tamo gde provodi najveći deo vremena, od jutra do mraka, sa ocem naravno. Krenuo je i Zoran, predsednik a stigao je i mladji sin Predrag.

Ne bih , naravno, da uporedjujem utiske iz sela koje sam do sada obišao. Berilovac, Izvor, Krupac, Veliko Selo i eto sada Veliki Jovanmovac, svuda sam video dobre primere, ali i čuo brojne predloge i probleme, ali, susret sa Nenadom Potićem, ostaće kao simbiolika ovog Projekta, kao pravi primer kako se sve može kada se samo hoće da radi i kada se život isplanira i gleda napred. Kada bi više Nenada Potića bilo u zemlji Srbiji, u našim selima, takodje. O Nenadu sam razmišljao dok sam se vraćao u Redakciju.

Bila je ovo još jedna priča sa vrednim ljudima, poljoprivrednicima za porimer, ja ću dodati, opravim farmerima iz ovog sela. Iskreno se nadam da ću ih pronaći i u selima u kojima ću da nastavim priču. Mali Jovanovac je sledeći!