14. Poljska Ržana – selo koje živi gradski, predgradje, koje živi seoskim načinom života

Selo Poljska Ržana, prigradsko mesto Pirota, u kome se broj žitelja povećava, poznato po vrednim ratarima, stočarima, ciglarima, baštovandžijama, ali i vrsnim grnčarima.

Do sela se stiže veoma brzo. Ržanci ponekada, kada im je do šetnje i brzim hodom stignu do grada. Bickli su često prevozno sredstvo, autobuski prevoz je uglasnom redovan, a oni koji idu automobilima, često brže stignu do centra grada, nego do neke zabačenije ulice u gradu.

Sa brojnim saznanjima o selu koja su oličena u tome da je selo postalo predgradje, odnosno, da većina Ržanaca živi u selu, a radni vek provodi u gradu. To je sa jedne strane za meštane ovog sela dobro, sa druge, Ržanci sve manje nastoje da se ozbiljnije bave poljoprivredom, iako imaju zemlju koja je uz sve to i plodna, već im je lakše da nadju neki posao čak i za sitne pare u gradu. Problem je i u tome što je Gradska uprava u Poljskoj Ržani stvorila sve ,,gradske uslove,, i tako omogućila Ržancima da, koristeći svu infrastrukturu koju ima grad, imaju više prostora da se ozbiljnije posvete poljoprivredi. Voda, kanalizacija, sve je po meri.

Sa takvom dilemom, s pitanjem da li su Ržanci poljoprivrednici u pravom smislu, svaštari, ili ,,gradžanje,, kako sebe zovu koji žive na selu, krenuli smo u ovo selo.

Kada smo dolazili radio se asfalt u centru sela, voda, kanalizacija, sve ostalo je po meri.

Crkva kao iz filmova, uredjena škola, Dom kulture ima salu koja može i bolje da izgleda, fudbalski teren i svlačionice koje nema nijedno drugo selo... Itd. Itd.

Na trgu u centru sela malo sam razgovarao sa meštanima. Nije im prijala kamera, ali su mi rekli da je selo poznato po vrednim ratarima, stočarima, ciglarima, baštovandžijama, ali i vrsnim grnčarima.

Ržanci kažu da su im zemlja i glina u genima, da su "grncima" othranili porodice i školovali studente i da će uprkos savremenim trendovima i eri informatičkih tehnologija očuvati poprilično težak i prljav, ali častan zanat.

• Moji preci su se vekovima bavili izradom grnčarije, pa sam jednostavno i ja mnogo toga naučio. Bavim se drugim poslom, ali povremeno i izradom grnčarije kako bih ostao u kondiciji. Posao traži da mu se stalno vraćate jer u suprotnom, gubite osećaj za oblikovanje. Među decom ima puno interesenata za grnčariju, pa ću im pokazati najosnovnije stvari – priča na sav glas Marjan Minčić iz čuvene grnčarske porodice u Ržani, koji je zanat naučio od dede po majci još sredinom devedesetih prošlog veka.

Dok sam čekao predsednika Mesne zajednice svratio sam na kratko da snimim Crkvu u centru sela. Crkva Sv. Arhangela u Poljskoj Ržani je mala, ali predivna gradjevina. Evo jedne svečanosti u Crkvi .

Na lepoj je lokaciji, u centru sela, pored osnovne skole, na putu koji kruži oko sela i kroz selo i pored nje je uredjen mali prostor. Crkva je gradjena iz temelja, počela je da se gradi 2006. godine, a osvećena početkom 2008.

Škola je u blizini Crkve. Izgleda uredjeno, adaptirano, sačuvano. Da se prisetimo 2009. godine Evropska komanda Američke vojske u Visbadenu, finansitrala je sa 55.000 evra adaptaciju, a 2010. godine uradjeno je centralno grejanje. Na svečanom otvaranju sa tada predsednikom OpštineVladaniom Vasićem, svečanosti završetka radova prisustvovala je i njena ekselencija Meri Vorlik, tada ambasadorka SAD u Beogradu.

U Školi za sada i nije drastično smanjen broj dece. Škola inače pripada matičnoj Školi “Osmi septembar”.

Iz škole, gde smo ostavili decu da se igraju na sportskom terenu, a služitelje da pripremaju drva za zimu, krenuli smo do centra. Zadružni dom ili Dom kulture je uredjen tako lepo da se Ržanci mogu svuda pohvaliti. Pored Doma kulture je teren za male sportove i fudbalski teren. Ovde se igra poznati Turnir u malom fudbalu, a Mladost iz Poljske Ržane ima sve uslove, teren, svlačionice, ali mladi izgleda ili neće da igraju fudbal ili nisu talentovani, kao što su nekada bili Cecko, Krka, Mića Vasić, Sokol...

Predsednik Mesne zajednice, Saša Ćirić živi u selu, bavi se trgovinom, vredan je, često putuje, ali je zadovoljan kako Poljska Ržana napreduje. Na zaboravlja da kaže da je Grad za sada mnogo učinio za razvoj ovog, ali i drugih sela. Razgovor je vodjen u staroj kancelariji. Nova se sredjuje i biće savremeno uredjena za rad i sastanke.

Saša je najpre govorio o selu, o odlasku ljudi u grad, ali i o tome da se sve manje meštana odlučuje za poljoprivredu.

Podsetili smo predsednika Mesne zajednice da su sve bolji uslovi za pokretanje proizvodnje. Da i grad i Država daju brojne pogodnosti za pokretanje posla. Ćirić je rekao da je realizacija, bar u njihovom selu otežana iz mnogo razloga. Mladi su van sela, stariji svaštare, malo je onih koji su se odlučili za ozbiljan rad. Predsednik Mesne zajednice se u selu bavi trgovinom, a što se poljoprivrede tiče, radi na malom prostoru.

Naš zadatak bio je da pronadjemo najstarijeg meštanina. Deda Boško je , kao i svakog jutra, svojim mercedesom otišao u grad da raznese stalnim mušterijama mleko. Njegovi ukućani su rekli da ne smeju da ga bude , jer deda Boško u to vreme spava.

Za njega smo se interesovali kod jednog od komšija.

Nastavili smo dalje. Naravno da nas je put vodio kod vrednog, skromnog, izuzetno uspešnog proizvodjača Predraga Pejčića. Dvorište lepo uredjeno, čisto, domaćinski , naravno!

Dok smo dolazili do njegove kuće, setili smo se poslednje naše priredbe Ličnost godine, kada je Predrag Pejčić dobio priznanje Ličnost godine u poljopruivredi

MALA PRIVREDA I POLJOPRIVREDA

Predrag Pejčić – poljoprivredni proizvodjač iz Poljske Ržane

Počeo je sa mini mlekarom pre desetak godina. S obzirom da se pokazalo da proizvodi od kravljeg mleka imaju siguran plasman Pejčić je postepeno počeo da uvećava stočni fond tako da danas ima oko 50 visokokvalitetnih grla. Dnevno proizvode oko 400 litara mleka. Od proizvoda prave razne vrste sireva, cedjeno mleko, urdu. Obradjuju oko 55 hektara pod kukuruzom, pšenicom i lucerkom koje koriste za proizvodnju stočne hrane . Zaokružen sistem, od sirovine do proizvoda. Pravo savremeno, porodično gazdinstvo. Prvi, pravi pirotski farmer.

Predrag Pejčić je veoma interesantan kao čovek. Deluje prijatno kao sagovornik, vredan, pun ideja i planova. Kada se udje u njegovo dvorište sve je uredjeno i čisto. ,,Bata Peda,, kako ga svi u selu zovu, je zaokružio ceo sistem. Ima hektare zemlje gde seje kukuruz, pšenicu, ječam, sve to kasnije koristi za hranu stoke Najpre smo obišli deo gde čuva krave. Sve je uredjeno, krave čiste, registrovane.

Na gazdinstvu Predraga Pejčića ništa ne sme da se baci. Surutku se koristi kao hrana za prasad koje takodje čuva. Domaćinstvo, gazudinstvo za primer.

Kada smo obišli prostorije gde se čuva stoka, Peda nas je poveo u glavnu prostoriju za njega. Najsavremenija mlekara. Sva oprema nabavljena je iz inostranstva, sve je kompjuterizovano , svakog dana odavde izadje oko 600 litara mleka.

I na kraju, naravno usledila je priča Predraga Pejčića. U posao su uključeni svi u porodici. Radi se od ranog jutra do mraka. Nema druge, kaže Peda, ko hoće da ima, ko hoće da napravi ozbiljno gazdinstvo taj mora da radi .

Ovo je samo jedan deo priče o veoma interesantnom sela nadomak Pirota.

Otišli smo s dilemom. Da li smo bili u predgradju, razgovarli sa meštanima sela, ili sugradjanima. Bilo kako bilo, Poljska Ržana se razvija, postala je najmodernije, infrastrukturno opremljeno selo u široj okolini. Još da se poljoprivredi pokloni veća pažnja. Još da se pojavi još nekoliko Predraga Pejčića, selo bi bilo još bogatije , a ljudi vredniji i bezbrižniji .