2. Strategija razvoja poljoprivrede do 2024. preduslov za brži razvoj ove oblasti

U daljem razvoju poljoprivrede , odnosno bržem razvoju sela, veoma značajna je i usvojena nova Strategija koja će se primenjivati do 20124. godine.Smatrajući je veoma značajnom i kao osnov našeg projekta, ističemo osnovne karakteristike Strategije, njene osobenosti i glavne c iljeve daljeg razvoja. Sve ovo, nastojaćemo da proverimo i saznamo šta o tome misle naši poljoprivrednici!

O tome će naš sprvi sagovornik biti Branuisdlav Nedimović, ministar poljoprivrede u Vladi Srbije sa kojim ćemo razgovarati!

Strategija razvoja poljoprivrede Srbije do 2024. godine

Cilj tog dokumenta je unapredjenje i modernizacija poljoprivredne proizvodnje, poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima, održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine, navedeno je u saopštenju izdatom nakon sednice Vlade..Kreatori strategije detaljno su opisali stanje u poljoprivrdno-prehrambenom sektoru te naveli kakvo nam je stanje resursa, zemljišnih, ali i onih u stočarstvu, ratarstvu, mehanizaciji, radnoj snazi…Objašnjeno je kako funkcioniše proizvodni lanac, i u industriji inputa, i u preradi žita, uljarica, šećera, mleka, konditorskih proizvoda…Rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača jedan je od primarnih ciljeva srpske poljoprivrede, navodi se u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije do 2024. godine. Ostvarivanje ovog cilja podrazumeva da poljoprivredna proizvodnja mora biti konkurentna, ekonomski efikasna, zasnovana na primeni visokih tehnologija, uvažavanju veterinarskih i fitosanitarnih standarda, standarda zaštite životne sredine i dobrobiti životinja. Rast konkurentnosti, uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i tehničko-tehnološko unapređenje sektora poljoprivrede, permanentan je cilj poljoprivredne politike Srbije.U Ministarstvu poljoprivrede ukazuju da za to postoji jako uporište u bogatim resursima, u značaju tog sektora za nacionalnu ekonomiju i razvoju ruralnih područja, kao i narastajućim mogućnostima izvoza hrane.Poljoprivredno-prehrambeni sektor Republike Srbije ostvario je tokom protekle decenije značajan napredak u pozicioniranju na međunarodnom tržištu.

Regionalna konkurentnost poljoprivrednog sektora u okviru tržišta CEFTA zemalja je na visokom nivou. Sa druge strane, u trgovini sa EU i drugim tržištima, i pored suficita u razmeni, struktura izvoza nije zadovoljavajuća.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, kao osnovni i dugoročni strateški dokument definiše ciljeve, prioritete i okvire političkih i institucionalnih reformi u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Pored toga, ovaj dokument definiše okvir budžetske podrške (ukupno i po stubovima mera), koji nedvosmisleno odražava razvojno opredeljenje nove Strategije.

Srbija mora sve da učini kako bi ljudi ostali na selu da žive od zemlje, jer poljoprivredno zemljište je naš veliki potencijal, U toj strategiji se navode i institucije u zemlji koje bi, kako je kazao, trebalo da pretrpe značajne promene da bismo došli do krajnjeg cilja – a to je razvoj srpske poljoprivrede.

Glavni ciljevi Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije do 2024. godine su rast poljoprivredne proizvodnje, stabilnost dohotka proizvođača,unapređenje konkurentnosti, razvoj ruralnih područja i zaustavljanje procesa nestajanje sela, rečeno je na predstavljanju tog dokumenta.

Ova oblast godinama prolazi kroz težak tranzicioni period i da je suočena sa izazovom, koji se, pre svega ogleda u tome kako se pripremiti za veliku tržišnu utakmicu s poljoprivredom Evrope.

Srbija je zacrtala izuzetno važne ciljeve za poljoprivredu među kojima su rast proizvodnje, stabilnost dohotka proizvođača, unapređenje konkurentnosti, tehničko-tehnološko unapređenje sektora i stvaranje uslova za razvoj ruralnih područja i zaustavljanje procesa nestajanja sela”,Reč o krovnom dokumentu koji je osnova za izradu nacionalnih programa poljoprivrede i ruralnog razvoja koji će, precizirala je, sadržati konkretne mere za dostizanje strategijom zacrtanih ciljeva.

U izradi Strategije učestvovalo je više od 200 stručnjaka i eksperata, uz pomoć donatora među kojima su, pre svega, Francuska ambasada, nemački GIZ, UNDP, USAID, Svetska banka. Izrada strategije koja je skup netačnih podataka I nerealniuh želja koštala je oko osam miliona evra!

Prilikom predstavljanja strategije rečeno je i da reforme poljoprivredne politike treba da doprinesu stvaranju pouzdnog i atraktivnog poslovnog ambijenta u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i obezbede veću stabilnost dohotka poljoprivrednih proizvođača.