3. Slavica Ćirić, Zanatska zadruga "Damsko srce": Ćilim, po kojem se Pirot prepoznaje u svetu, ustvari je večita životna borba !

Priču o zanatima u Pirotu, počinjemo zanatom koji je istorija Pirota i sigurno najvažnija zanatsko industrijska grana.

O Pirotskom čilimu se zna u svetu 500 godina. Prvi put je pirotski ćilim izložen u Beču 1886. godine na Svetskoj izložbi, kada je izazvao čuđenje - kako to da je šara ista i sa lica i naličja. Samo od 1904. do 1940. godine, pirotski ćilim je izlagan na 26 sajmova od Turkoana, Londona, Barselone, Amsterdama, Napulja do Milana, Pariza i Berlina. Za kvalitet proizvoda i svoju originalnost, pirotski ćilim je dobio veliki broj priznanja ali i zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja.

Pirotsko ćilimarstvo prošlo je kroz nekoliko faza razvoja:

Prva je doba njegovog formiranja u XVI veku, kada se radilo isključivo za domaće potrebe. Izrađivale su se jednostavne i neobojene prostirke: crge i šarenice. Druga faza obuhvata XVII i XVIII vek. U ovom periodu ćilimarstvo je znatno usavršeno i tkalo se na vertikalnom razboju, poznatom kao "pirotski razboj". U trećoj fazi, XIX vek, pirotski ćilim je dostigao najviše tehničke i estetske vrednosti, pravim bogatstvom ornamenata, boja i motiva. Tako visok stepen ćilimarske proizvodnje u narednoj četvrtoj fazi značilo je potpuno ovladanu tehniku proizvodnje, visoko kvalitetnu izradu, savršenu kompoziciju ćilima i četiri jasno izdifirincirana dela: ćenar spoljni, ploča, ćenar unutrašnji i polje. Po nazivu šara u polju naziv je i celog ćilima.

Krajem XIX veka pojavili su se prvi trgovci koji su prodajom ćilima želeli da ostvare dobit. Među najstarije trgovce ubraja se Toma Petrović koji je osnovao "Pirotsko trgovačko ćilimarsko udruženje" 1894. godine. Početkom XX veka osnovano je i preduzeće "Pirotski ćilim - domaća industrija braće Garotić firme Džadžić - Hristić - Beraha". Stizali su i pozivi za međunarodne izložbe i sajmove.

Nekada je u Pirotu bilo skoro 5.000 tkalja. Vremena su se promenila. U Tehničkoj školi je nekada postojao smer za ćilimarstvo. Danas ga nema. Da li pirotski ćilim izumire!? Zašto nema ćilimarki? Da li ima dovoljno sirovina? Da li država i grad stimulišu ovaj zanat? Da li postoje dovoljne "količine" ćilima za zainteresovane kupce? O svemu ovome razgovarali smo sa Slavicom Ćirić, našom sugrađankom zahvaljujući kojoj ćilim i dalje živi u Pirotu .

Zanatska zadruga za izradu ćilima i suvenira „Damsko srce“ je registrovana u Agenciji za privredne registre u Beogradu, juna 2009. Godine. Od tada do danas ovaj zanat naučilo je nekoliko desetina Piroćanki. Neke su se osamostalile, a nekoliko njih i dalje radi u zadruzi.

Bitan preduslov za razvoj ćilimarstva je razvoj stočarstva kao poljoprivredne grane, zatim dovoljna količina vune kao sirovine. Ti preduslovi omogućili su da proces proizvodnje pirotskog ćilimarstva od svog početka bude zaokružen. Karakterističan je kvalitetan soj ovaca na Staroj Planini. U Pirotu je prerađivana i bojena vuna, tehnika tkanja je bila usavršena, kao i osoben razboj i razvijena trgovina. Danas više nije tako. O radu zadruge, standardizaciji , sirovinama i nedostatku kadrova, govorilia nam je na početku Slavica Ćirić. Ističe da je ništa manje lako obezbediti sve potrebne preudsolove za tkanje ćilima, nego izatkati jedan ćilim.

Ćilim se nalazi u Nacionalno listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, karakterističan Evropi kao proizvod sa zaštitom geografskog porekla i umeća tkanja.

Rešenje o geografskom poreklu LINK

Krajem XX veka proizvodnja pirotskog ćilima je znatno opala kao i prodaja iz više razloga. Tkanje ćilima je teško, mukotrpno i dugo. Zato je ćilim uvek bio skup proizvod. Nasuprot tome, rad ćilimarki uvek je bio jeftin i nikad adekvatno nagradjen. U ekonomskoj politici tradicionalni zanati nisu imali svoje mesto.

Kako uspeva da radi Zanatska zadruga? Da li postoje odredjene subvencije. Kakvo je razumevanje kada je Gradska uprava u pitanju. Slavica Ćirić kaže da se trude da rade projekte, da imaju punu podršku Violete Jovanović, generalnog sekretara NALED- a. Komentzarisala je i našu primedbu da se šare pirotskog ćilima sve više (zlo)upotrebljavaju.

Na kraju smo otišli tamo gde je početak svega. U teskobnu prostoriju gde se ćilim tkaje. Ćilimarke, obuzete radom, "razgovarale" u mislima s ćilimom, kako one kažu, strpljivo tupicom, milimitar po milimetar tkajući produžavale život najdragocenijem proizovodu koji su iznedrile siromašne Piroćanke.

............................................................

Na kraju, dok smo radili ovu temu, bez toga se ne može, kada je ćilim u pitanju, obuzimala nas je emocija, sećanje na priče naših majki i baka o davnim vremenima kada se tkalo da bi se živelo.

Želimo zaista da verujemo, da Slavica Ćirić i njene tkalje neće biti same i da će, iskreno se nadamo, ljudi, onako kako je stvaran naš čilim, učiniti sve potrebno da prkosi istioriji i dalje.

*Naslovna fotografija: Muzej Ponišavlja Pirot, Fotografija je iz dvadesetih godina 20.veka.