Komisija Ministarstva kulture, u okviru tradicionalnog konkursa za medije ocenila je, za razliku od naše Komisije, da znamo da radimo projekte. 

………………………………………………………………………………

Jedan od projekata je “Zašto je sportski grad ostao bez dece u klubovima?”. Tema je jasna, Grad Pirot slovi u Republici Srbiji kao grad sa najviše sportskih objekata, neophodan za razvoj skoro svih sportova.

To i brojnu infrastrukturu u gradu i selima, smatram izuzetnim uspehom politike Vladana Vasića. Ruku na srce, tako je!!!

………………………………………………………………………………

Tema Projekta, ubeđen sam pokazaće da u 56 klubova u našem gradu nema više od 1000 dece. Ali samo dece, od prvog do osmog razreda.

Tema Projekta ima za cilj da se istraživanjem stigne do saznanja zbog čega nema dece, ili zbog čega ih nema očekivano, s obzirom na broj klubova.

Dodaću još dva podatka, koje će naš novinar, koji će raditi ovaj projekat (izašao sam iz toga, da ne bi kritičari to komentrisali na svoj način) posebno obraditi.

U pirotskim osnovnim, osmogodišnjim školama, kako se zovu, ovu školsku godinu završilo je oko 3.600 đaka. Mogu da vam kažem podatak i po školma!

Za aktivnosti 56 klubova, ima tu svega, gradska uprava je više nego darežljiva odvojila je za ovu godinu 74,6 miliona dinara.

Kako se sredstva dele? To radi izabrana Komisija. Po kojim kriterijumima, ne znam i nikada nije objavljeno. Znam kako je u vreme Dragana Filipovića, tadašnja SOFK-a raspoređivala novac. Postojala je vrednost boda… Nemam ovde podatke koliko je koji Klub dobio u ovoj godini. To će se sve kroz medijski sadržaj u okviru projekta objaviti.

Tokom projekta razgovaraćemo i sa lekarima, objavićemo i koliko nam dece ima skoliozu, kifozu, ravne tabane, koliko je gojazne dece…

………………………………………………………………………………

Zašto baš danas pišem o ovome?

Pišem zato što sam jedan očigledan primer video sinoć i nikome nije smetalo. Nije bilo neprijatno jednoj profesorki fizičkog (Iki Ćirić) koja je tamo sedela, jednoj pomoćnici direktora Predškolske ustanove "Čika Jova Zmaj" (Ivani Savić), nije bilo neprijatno i Saši Pančiću čoveku koji sigurno oko četiri decenije u Klubu.

Ova slika se nije promenila isto toliko godina. Rukometašice preko puta, Pančić sedi i ima svoj redovni monolog. Znam da je moja ćerka počela u drugoj polovini osamdesetih, znam da je tada bilo tako!!!

To što sede na otvorenom, svež vazduh, 19 časova, može da bude i lepo, prijatno.

Problem je u nečem drugom.

Sistem se u ovom Klubu nije promenio (muka je što je u većini klubova tako). Uvek i stalno improvizacija i uvek i stalno isti način rada, isti ljudi. Upadalo se i ispadalo iz Lige, ustupalo drugima. Isti način treninga, isti način igranja utakmica.

 Svake sezone, pored onih starijih, koje su jedna za drugom odlazile, dolazile su po dve, tri, četiri mlade, kojima je trebalo sezona, dve da nađu sebe, da zaigraju.

I tako stalno i tako i sinoć. I tako iz godine u godinu. Mnogo dugo i već mučno!

Videli ste koliko ima dece. Ova dečica na slici, ajde neka nedostaje još 5-6, nek bude i deset, pored ove tri dame, to je sve.

Nema detaljne selekcije. Nema ni specijalizovanih trenera za golmane, nema obilaska škola, nema turnira, nema kampova. Postoji jedna mala liga od 4-5 timova.

Maka Ilić je predsednik Kluba. Vredna osoba, koja sinoć recimo nije bila , jer u Tajersu radi u sve tri smene. I to na nimalo lakim poslovima. Ne poznajem ljude u Upravi. Ne znam da li ih ima. Postoji sekretar Kluba, Ivana Savić i Ika Ćirić. I to je sve.

E, tako ne može.

………………………………………………………………………………………

Vladan Vasić, ponovo on, je mnogo uradio sa svojim timom. Pirot se ne prepoznaje. Grad!!!

Poslednji put kada smo razgovarali, pitao sam ga, da se od tog velikog budžeta godinu, dve značajan deo sredstava odvoji za takozvanu NADGRADNJU.

Za kulturu, za prosvetu, za sport, za uređenje spomenika, istorijskih mesta, za dečija igrališta u naseljima, za  ugovore sa pravim trenerima, profesionalcima, mladim glumcima, za uređenje Sarlaha, za neke prostore gde će se mladi okupljati, kao što su nekada bili Najlon bašta, Sarlah, da se Keju da duša, naprave biciklističke staze oko Kompenzacionog bazena, da se napravi atletska staza na Stadionu, reflektori na glavnom terenu...

Da se formira Akademija za sport, za fudbal pri Radničkom, za košarku pri KK, za rukomet… Da proradi ponovo ona ambulanta za sportsku medicinu, da profesori fizičkog rade nastavu fizičkog vaspitanja u školama. A ne učiteljice na štiklicama! 

........................................................................................................

Vladan Vasić, pre nego ode, napreduje, mora da vrati da Pirot bude ponovo SPORTSKI GRAD. A ne samo grad sa najboljom infrastrukturom.

Nekada smo imali četiri drugoligaša, fudbal, košarka, muški i ženski rukomet. Imali smo sjajne boksere, reprezentativce.

A sada?

Imamo Uroša Mijalkovića, malog Ognjena Antića, malog Manića i Basket 3x3.

Gde su naši drugoligaši ?

......................................................................................................

Piroćanci žive novo vreme. Hoće kvalitetne pozorišne predstave, filmove na otvorenom! Kao nekada negde na nekom mestu, lagane večeri uz muziku u nekoj Bašti, gde će kao nekada “dame birati”!

 Siti su Piroćanci da gledaju Brzi Brod, Meševo, neke rukometašice iz Boljevca, rukometaše iz Bele Palanke. Doduše, košarka je tu negde blizu. Ali može i više. Mora! 

Hoće Piroćanci da se Pirot 3x3 uzdigne do svetskih visina jer je to u ovom trenutku najveći, najbolji pirotski promoter. Pre neko veče na Zlatiboru igrali su svako u svojoj majici crne boje. Nigde nije pisalo PIROT!!!

......................................................................................................

Dakle, gradonačelniče, za aplauze koje ćeš dobiti, uradi nešto, da kao nekada subotom uveče gledamo super košarku, popodne rukometašice, nedeljom prepodne rukometaše i popodne Radnički. Da sala Pedagoške akademije bude prepuna i da tamo boksuju naši prvaci države, a na našem ringu boksuju prvaci Evrope.

Formiraj u Gradskoj upravi Odeljenje za kulturu i sport, dovedi mlade, fakultetski obrazovane ljude i napravi preokret. Promeni neke direktore, predsednike klubova, dovedi sportske direktore, lekare...

 Napravio si bazu, bogatu infrastrukturu!

E sada, ajmo da sve to nadogradimo sa dve, tri hiljade dece u klubovima, s velikim utakmicama na kojima će biti na fudbalu 4000-5000 ljudi, a Hala Kej puna do vrha.

Da bi to bilo, ovo sinoć više ne može tako

………………………………………………………………………