Da to je život. Obično i o tome često razmišljam! Koliko u ovom trenutku u životu ima različitih sudbina. Ljudski je ne okretati glavu, ljudski je razumeti, pokušati, pomoći.

Juče je stigao mejl. Pisala je majka! Kada majka piše o sinu kome je potrebna pomoć, onda srce zaigra i ište one kojima je i zaista humnost deo života.

Naše je da čujete ovakve majke, očeve, braću. Da čujemo one kojima je teže nego nama i da im pomognemo.

Da li je tako život hteo, tek danas tri priče, a jedna reč – HUMANOST!

Molba

Чеда Тошић <ljiljana….stic63@gmail.com>

Poštovani novinaru Nešo, po jučerašnjem dogovoru, šaljem vam mejlom pošto vas jutros nisam našla. Imam dete koje boluje od cerebralne paralize, bio je na više operacija,  njegovim slučajem upoznati ste i vi pa i ceo grad.     
Ali i pored tog problema imamo problem stambenog pitanja. Pošto živimo u jednoj sobici, tu spavamo, tu Čeda uči, tu kuvamo, u jednom krevetu spavamo, kupatilo za kupanje nema, pa ga kupam na šolju. Od  humanih ljudi sa strane koji su videli priču, skupljen je novac za popravku     
Tu je učestvovao grad Pirot, Vodovod i kanalizacije i druge firme. Pošto Čeda polazi u srednju školu, a odličan je učenik, njemu je potreban prostor radi učenja, da  se sam kupa jer je već odrasta. Zamolila bih sve ljude  da pomognemo da  uradimo još malo prostora u kući, kako bi čeda imao makar normalnije uslove za život.  
Sve ostalo je naše I sa tim se borimo zajedno ! 
Hvala vama ukoliko objavite moje pismo! 
Hvala svim koji su nam pomogli, i onima koji će odlučiti da pomognu!

p.s.

 Broj  telefona Čedine majke Ljiljane Djukić je poznat našoj Redakciji .