Znam, osećam to, da više nikada neću biti, makar unutra, u sebi, ono što sam bio. Osećam se ubijeno, razočarano, raskomadane duše, ne vidim dalji put…

Nisam želeo, bila bi to uvreda za mene, da odgovaram na ono bezdušno, uvredljivo pismo. Neki od tih potpisnika trčali su za mnom i učili zanat od mene. Pitajte Vladu otporaša, Vanju koja mi je rekla - "čika Nešo sve što sam naučila u novinarstvu, naučila sam od vas"; Pitajte "potrćka", iz taksi vozila sam ga izvukao i vratio u ovaj posao, ovog potpisnika iz neke ,,tv" u Beogradu, bio mu cilj da se druži sa mnom, da to je ovaj direktor što se šetao avionom, tudjim parama, pitajte bivšeg šnajdera u Prvom mmaju, bio je mladi radnik samoupravljač, a sada organizator ove prljavštine, pitajte ,,kuma" molio me da mu guramo neku grupu u kojoj je svirao, pitajte Maju što je pričala neistine komisijama i prošle i ove godine. Izvodio sam i Panića, Ćirića, Maju Mijalković, da izadju, da ih narod vidi na velikoj svečanoj priredbi "Ljudi za novo vreme"...

Ma, ne morate da ih pitate, znaju oni sve, a sada me pljuju, govore da me niko ne voli, da ih vredjam!

A ja. ljudi, pisao samo istinu o tome kako rade!

E to je razlog ovog teksta.

Kako rade.

Nisam imao ni snage ni volje. Nikada kao (tek) juče na dan utakmice nisam napisao najavu za košarku. Tri rečenice, tabela i slika. Ne liči na mene. Kako kaže Sanel "čika Nešo bez vaših tekstova nema pravog raspoloženja, nema ONO".

Počinje borba za opstanak, za prodor ka sredini tabele

Milanu Mitiću sam u Redakciji rekao da bude spreman. Najverovatnije neću moći na košarku.

Pripremao sam se nekako sporo, bezvoljno. U Halu sam ušao pošto je himna već biila emitovana. Devojčica za zapisničkim stolom dala mi je prvi zapisnik.

Onaj prazan.

Bio sam na svom mestu gore, u poslednjem redu. I počelo je.

I takooo! (Zante ono iz serije)

Igralo se, bilo je uzbudljivo. Video sam gore tri kamere. Ovaj mali što radi za onu agenciju iz Kragujevca, ovi sport uživo  TV Pirot. Video sam. I niko više. Da, radala je i tezga za Žurnal!

I takooo!

Drugih predstvanika medija nije bilo. A igrala se prva u seriji od deset "biti il ne biti" utakmica derbi.

Prva, druga, treća četvrtina.

I tada, na četiri minuta pre kraja treće četvrtine pojavio se Pi kanal. 

Sa njima i Sloba, koji puni sportsku stranu lokalnog lista da bi dobio za mesec dana manje, nego vodoinstalater kad dodje na sat vremena u vašu kuću.

U potrazi za ostalima "švenkovao" sam. Uuu, ala sam naučio izraze! Nema, nema nikoga. Da, bio je tu ulični fotograf.

I onda na sedam minuta pre kraja utakmice pojavio se "kumov"… bez drona.

I zašto ovo? Zašto sam im učinio "čast" što se pojavljuju na našem Portalu? Zato što vas obmanjuju. 

Zato što ne mogu da verujem da mogu da izveštavaju o dogadjajima koje ne prate ili na koje navraćuju, a dobijaju sredstva iz budžeta, vaše pare. 

Otišao sam na utakmicu da napravim izveštaj u deset rečenica, sa jednim videom, dve slike i Socekovom izjavom.

Kada sam seo na svoje mesto gore i video Soceka i momke kako se bodre pripremajući se da izadju na teren, kada sam ih video kako se bacaju po terenu, ginu za pobedu, shvatio sam da ne mogu da izneverim sebe.

Duboka Nišava za "alase" sa Dunava; "Momačko veče" Dušana Filipovića, još jednog pirotskog zeta

Eto, ovo sam morao da vam napišem.

Da nisam, ne bih bio ja. A ne bi postojali ni vi, tako dobri i korektni. Hvala vam za sve ono što ste mi pisali prethodnih dana.

Završiću ovo porukom koju mi je poslala Sonja, ćerka, divnog čoveka, Pere Feršpeda!

"Lepo je što si sačuvao borbenost i dušu deteta, ali niko od nas ne može da uradi sve i za svakoga, bez obzira na želje. Misli na sebe da sačuvaš zdravlje. Misli na svoju porodicu, jer jedino vredno što smo stvorili su naše male zajednice. Ostalo koliko se može bez lomova duše i tela. Svako dobro tebi i porodici."